Xbox je bio domaćin mnogim ekskluzivama, ali nijedna nije definisala platformu i brend kao Halo. Halo 5 koji dolazi sledeće godine će biti povezan sa Halo 3 po dužini vremena koje su novi vlasnici konzole morali čekati na odgovarajuću igru, pa je The Master Chief Collection neka vrsta privremene mere – predjelo pre glavnog jela. Što se tiče predjela, međutim, veoma je obilan.
Kao što naziv implicira, The Master Chief Collection prikuplja sva četiri dela sa John-117 kao igrivim likom. Ovo omogućava 343 da izbegne uključivanje igara ODST i Reach, ali paket nikako nije tanak. Četiri potpune Halo igre predstavljaju prilično mnogo Halo sadržaja, do te mere da će čak i najzagriženiji fanovi verovatno morati da se pridržavaju i odmere svoje vreme ako žele da ih sve ponovo prođu.
U tu svrhu, igra vam inteligentno omogućava da slobodno skačete po igrama. Sve igre i nivoi su otključani od početka, pa ako biste radije skakali po nivoima ili se vratili nekim omiljenim nivoima, to možete. Veštiji igrači Haloa mogu da uključe različite Skulls (Lobanje), otključane od početka, koje daju množitelje bodova za nove rang-liste po nivoima. Pored toga, postoje i razne druge Skulls koje ne utiču na bodove, već omogućavaju igračima da podešavaju određene aspekte igre, kao što je omogućavanje nevidljivosti ili češće pojavljivanje retkog dijaloga.
Igra takođe uvodi kurirane Plejliste, niz nivoa povezanih zajedničkom temom. One se mogu kategorisati po igri, ali najbolje su one koje prelaze granice igara i daju pregled kako se serija razvijala. Jedna Plejlista može pratiti različite nivoe sa vozilima kroz igre, dok druga može stalno da vas stavlja protiv Flooda. Plejlista nazvana „Final Four“ sakuplja sve klimaktične trenutke iz svake igre i stavlja ih zajedno. To je jednostavan, genijalan način da se prikaže istorija serije.
Plejliste su ograničene time što ne mogu pratiti napredak za više od jedne odjednom. To znači da ne možete skakati između Plejlista da biste probali različite. Ovo nije problem za većinu kratkih Plejlista. Ako pokušate da pređete ekstra dugačku listu, kao onu koja prolazi kroz kampanje svih četiri igre, morate se obavezati da je završite pre nego što pređete na bilo koju drugu.
Nažalost, ove Plejliste su samo kurirane od strane 343. Ideja da korisnici prave svoje sopstvene Plejliste deluje očigledno i čak dovoljno lako da se podrži kao društvena funkcija. Dozvoljavanje korisnicima da naprave sopstvene kompilacije Halo uspomena bi pružilo ovoj kompilaciji ozbiljnu dugotrajnost, i njegovo odsustvo deluje kao propuštena prilika da se podstaknu fanovi da podele svoje omiljene uspomene.
Nije da dugotrajnost predstavlja problem za paket koji uključuje četiri duge igre. Biserna kruna kolekcije je Halo 2: Anniversary, još jedna ljubavno osvežena verzija u stilu Halo: Combat Evolved Anniversary iz 2011. godine. Zahvaljujući višem broju frejmova i svetlosnim detaljima za novu generaciju, redizajn izgleda bolje od onog datog Combat Evolved. Takođe, ima koristi od novih, prelepših renderovanih video zapisa. Halo Anniversary je prošao kroz istu obradu, ali njegovi prethodno revidirani teksture nisu tako detaljni kao novi za Halo 2. Halo 3 i Halo 4 su dobili povećanje broja frejmova i druge manje promene, što doprinosi koheziji paketa, ali nije tako upadljivo kao tretman starijih igara.
Ako vam je potrebno podsećanje o tome koliko je impresivan uspeh postignut, prve dve igre vam omogućavaju da se brzo vratite na originalne teksture pritiskom na dugme. Halo Anniversary je to takođe radio, ali zadrška u izvođenju značila je da gimmick nije bio baš funkcionalan. The Master Chief Collection čini ga trenutnim, što znači da je lako uporediti i razlikovati svako okruženje s kojim se sretnete.
Višekorisnički režim nudi sličnu izraženu kontrastu, iako na drugačiji način. Klasične mape su uglavnom zadržane u njihovim originalnim stanjima, uz nekoliko vizualnih prepravki ali suštinski ostaju slične. Pošto je Halo 2 perjanica, neke od njegovih mapa su ponovno izgrađene u impresivnom novom endžinu. To nije potpuno trenutno upoređenje kao kod jednokorisničkog moda, ali znatno pomaže da se pokaže koliko je napredak postignut.
Osim nekoliko tih mapa i nekoliko grafičkih izmena, međutim, višekorisnički režim je u velikoj meri zamišljen kao muzej Halo istorije. Kao rezultat toga, mape i režimi su zadržani u zasebnim „vrtovima“. Režimi i opcije koji su se pojavili samo u određenim igrama, kao što su Race, Territories i Regicide, ostaju jasno u svom prostoru. Razumljivo je da 343 nije odlučio da meša režime u igrama i sistemima koji nisu bili namenjeni za njih, ali ne mogu da se ne osećam radoznalo bez obzira na to.
Sa svim ovim opcijama, navigacija i meniji su mogli biti potpuni haos. Razumljivo su shvatljivi s obzirom na obilje sadržaja, ali imaju neke čudne stvari. Opšti meni Postavki, na primer, ima mnoštvo kontrolnih opcija, ali su svaka odvojena po igrama. Ako pronađete postavke koje vam se sviđaju, možete se iznenaditi kada pređete na drugu igru i shvatite da su potpuno promenjene. Slično čudno, Loadouts za višekorisnički režim Halo 4 nalaze se u meniju Prilagođavanje, umesto pod Višekorisnički ili pod menijem Halo 4. Razumljivo je kada jednom naučite njegove karakteristike, ali ipak zahteva malo orijentacije.
Verni svojoj prirodi, starije igre su još uvek ograničene svojim zastarelim sistemom čuvanja. Često bih morao da se vratim na početak nivoa koji nisam završio, umesto da jednostavno nastavim sa tačke čekpointa, jer sam zaboravio da sačuvam i izađem u glavni meni. Modernim igračima će verovatno biti potrebni trenuci frustracije zbog gubitka napretka kako bi ih podsetili kako da se nose sa sistemom koji se suviše čvrsto drži svojih korena.
Halo: The Master Chief Collection ima nekoliko čudnih karakteristika i nasleđenih problema, ali to ne umanjuje dostignuće. To je sjajna kolekcija nekih od najboljih igara poslednjih nekoliko generacija, sa obiljem opcija i pametnim idejama poput Plejlista koje unose novi život u stari sadržaj. To je neophodno za fanove Haloa i može opravdano služiti kao zadovoljavajući uvod za nove igrače.
