„The Case of the Golden Idol“ koristi pametan pristup rešavanju svojih misterija koji igračima pruža osećaj kao viktorijanskim super detektivima.
Kreiranje dobrih igara misterije je izazovan posao. Najbolji poveravaju igračima pažljivo vođenje i sugestije, ali im dozvoljavaju da dođu do vlastitih zaključaka. Misterijske knjige ili filmovi mogu biti odlično izvedeni – velika otkrića u „Knives out“ su dobar primer – ali osećaj zadovoljstva koje igrači dobiju kad sami dođu do trenutka „aha!“ je jedinstven u gejmingu. Tkanje narativa koji otkriva dovoljno, ali zadržava tajanstvenost, zahteva suptilan pristup, a sve dok igra ne kombinuje različite žanrove, to je glavna tačka igre. Na kraju, celo iskustvo zavisi od sposobnosti developer-a da izvedu ovu delikatnu ravnotežu.
„The Case of the Golden Idol“ ne samo što uspeva u tome, već to radi i na mikro i makro nivou, pružajući igračima trenutke otkrića u pojedinačnim scenama, kao i sporija, šira otkrića glavne priče. Spretnom isprepletanju misterije pomaže atmosferična piksel-umetnost (pixel-art) i sablasna muzika, a narativ, umetnost i muzika se stapaju u remek-delima viktorijanske detektivske priče.
Kao nemi posmatrači, igračima se prikazuju serije scena u kojima je neko nedavno umro. Scene su uglavnom statični prikazi i mogu obuhvatati različite lokacije – povezane prostorije u kući, na primer. Ove scene se odvijaju odmah nakon smrti, pa su svi uključeni, barem u teoriji, prisutni.
Rešavanje misterija u „The Case of the Golden Idol“ sastoji se iz dva dela, „istraživanje“ i „razmišljanje“, između kojih igrači mogu da prelaze kad god žele. Tokom istraživanja, igrači prikupljaju informacije interakcijom sa objektima ili likovima. Određeni delovi teksta iz dijaloga ili pisama mogu se odabrati i te reči će biti dodate u biblioteku koju će igrači koristiti kasnije za rešavanje zagonetki. „Razmišljanje“ je trenutak kada se reči spajaju i misterija se otkriva. Igrači moraju koristiti reči koje su pronašli tokom istraživanja i uklopiti ih na odgovarajuća mesta. Čest cilj zahteva od igrača da upare imena likova na sceni sa njihovim slikama, dok drugi uključuje otkrivanje rasporeda sedenja na večeri.
Međutim, glavni cilj u svakoj sceni je opisati pravu prirodu smrti. Dat je delimičan opis događaja, ali nekoliko praznina treba popuniti koristeći prikupljene reči. Međutim, to nije tako jednostavno kao slepo povlačenje i spuštanje. Igrač može imati sve reči, ali ne znati kako se sve to uklapa. Ime lika može se pojaviti u dijalogu negde, a prezime pronađeno u pismu u džepu kaputa koji visi pored vrata. Na pažljivim igračima je da koriste kontekstualne tragove i zaključe da su vlasnik kaputa i osoba o kojoj se govori ista osoba.
Prolog scena, koji takođe služi kao efikasan nivo za učenje, priča događaj nakon otkrića zlatnog idola. Ostatak igre prati idola tokom decenija dok menja ruke, uz smrt i katastrofu koje su uvek prisutne. Iako istina o idolu postaje jasnija, identiteti određenih likova i zamršena mreža intrige neće biti potpuno razjašnjeni do kraja igre. Tek u finalnoj misteriji igrači će početi da shvataju prave događaje koji su se odvijali, iako su sugestije bile prisutne tokom cele igre. A kad uspeju da sve to povežu, jedini zaključak koji im ostaje je iznenađujući obrt.
Jedna scena igrače stavlja pred veliku, raskošnu kuću koju treba istražiti, sa sobama za osoblje. U jednoj spavaćoj sobi piše „Zapamti četvrtu iz svakog reda.“ U velikoj kući prepunoj tragova, ova mala napomena lako može biti zaboravljena. Međutim, negde drugde, drugi, manje uočljivi trag ukazuje na više. Kada igrač odredi koje osobe spavaju u kojim sobama, može kombinovati sve ove tragove i krenuti putem koji na kraju vodi do velikog otkrića.
Ova staza tragova je briljantan primer zagonetnih misterija koje su srž igre, i suptilna ruka koja igrače vodi ka rešenju. Takođe, ovo podučava igrače najvažnijim lekcijama: ne odbacujte ništa i uvek obratite pažnju. Što više igrač doprinese, to će više biti nagrađen. Čak i sa punom listom reči, svaki detalj treba pažljivo analizirati kako bi se utvrdilo šta te reči znače u većem kontekstu misterije. Igrači će se osećati kao detektivi kada se sve složi.
Međutim, postoje jedna ili dve scene koje mogu poremetiti tok igre, zavisno od igrača. Većina vremena, „The Case of the Golden Idol“ postepeno povećava težinu i složenost. Ali barem u jednom slučaju, posebno zahtevna zagonetka je pratila onu koja se svodila na skupljanje reči i njihovo postavljanje. Do trenutka kad igrači dođu do ove scene, verovatno su dovoljno vešti da rešavaju zagonetke dok prikupljaju reči. Do tada je svaka smrt zahtevala određeno zaključivanje od strane igrača, ali relativna jednostavnost ove scene je gotovo umanjila taj aspekt. Za igrače koji vole rešavanje misterija i manje se brinu o široj priči, to može biti razočaravajuće.
Iako svaki detalj misterije može biti razrešen sa pruženim informacijama, moguće je i „nasilno“ rešiti poslednjih nekoliko praznih mesta ako je većina praznina popunjena. Ako igraču predstavlja izazov da otkrije jedan ključni detalj, suočava se sa izborom da li da ponovo pregledava sve informacije, nadajući se da će primetiti nešto što je propustio, ili jednostavno da ubaci preostale opcije dok ne uspe. Naravno, prvi izbor je zadovoljavajući, ali mogućnost da se nasilno pređe preko toga može biti primamljiva, i budući da dizajn igre ne može ništa da uradi da to spreči, postoji rizik da se iskustvo umanji.
Iako mračna misterija i često nepošteni likovi u njoj zauzimaju centralno mesto, okruženje oko tog fokusa doprinosi celini. Muzička podloga uspešno prenosi osećaj dinamike i hitnosti u inače mirnoj igri. Muzika dinamički prelazi između različitih kadrova u sceni, dajući svakoj slici poseban osećaj, ali uvek sa prožimajućim sablasnim tonom. Pixel-art donosi dozu crnog humora, dodajući neobičnost koja puno utiče na ton igre. I umetnost i muzika doprinose priči sa nadrealnim tonom, kao da igrač posmatra neku vrstu mračnog političkog crtanog filma iz viktorijanskog doba.
Marketinška kampanja za „The Case of the Golden Idol“ je snažno istakla preporuku od strane razvojnog tima „Return of the Obra Dinn“, jedne od najvoljenijih igara misteriju u skorijoj prošlosti, i ta preporuka je opravdana. Nekoliko manjih zastoja neće ozbiljno omesti zabavu većine igrača, koji će umesto toga videti jedinstvenu i pametnu igru, punu divnih posebnosti, koja priča divnu priču o ubistvu i prevarama.
