Nightdive Studios je napokon izbacio svoj kompletan rimejk igre „System Shock“, ali da li se isplati čekanje na ovaj povratak na Citadel Station?
„System Shock“ je igra koja je bila temelj zbog mnogo razloga. Uveo je nov mešovit žanr koji je u pola pucačina prvom licu, pola RPG avantura, koja je inspirisala elemente igara kao što su „BioShock“, „Half-Life“ i mnoge druge pucačine sa fokusom na priču. Ona je prohodala da bi druge igre mogle da trče, pa je uvek bio zahtevan zadatak da se ponovo napravi ovako neverovatan, ali neoptimizovan klasik. Ipak, Nighdive Studios se uhvatio u koštac sa tim monumentalnim zadatkom i, mnogo godina nakon prvobitnog najavljivanja remake-a, vratio je „System Shock“ u prelepom, grotesknom i pojednostavljenom stilu, iako ponekad može biti zbunjujuće pratiti put napred.
Dobar razlog za regulaciju veštačke inteligencije
Za one koji ne znaju priču, „System Shock“ se odvija u fiktivnoj 2072. godini, u kojoj je igrač haker koji pokušava da ukrade vojni hirurški implantat od grupe nazvane TriOptimum Corporation. Kada haker bude uhvaćen na delu od strane vlasti, odveden je na TriOptimum-ovu Citadel Station u svemiru. Tamo nadzornik stanice, Edward Diego, nudi nagodbu: ukloni etičke i sigurnosne barijere na AI stanici Citadel i može da zadrži implantat koji je ukrao. Haker pristaje, obavlja posao, i zatim biva uspavan za operaciju. Međutim, kada se probudi, stanica je u haosu. Bez etičkih barijera, AI stanice Citadel, poznata kao SHODAN, preuzima kontrolu nad stanicom, ubija i mutira sve ljude u svoje nevoljne sluge, i planira isto da uradi Zemlji. Jedina razumna snaga sada opremljena da je zaustavi je Haker.
Priča „System Shock-a“ je klasična i postavlja neverovatno putovanje koje je Nightdive studio dočarao za moderne sisteme. Haotična i nefunkcionalna Citadel Station je prostrano i zlokobno okruženje u kojem se mešavina mašina i humanoidnih mutanata skriva iza svakih vrata. Još je zastrašujuće to što ćete povremeno čuti mali bip koji vam govori da vas kamera posmatra. Iako vas je prvobitno smatrala zanimljivim, vaš napredak uskoro ubeđuje SHODAN da stupi u direktan kontakt i obavesti vas da vas uvek posmatra i da vas smatra nepodnošljivom smetnjom. Njene razgovore gotovo uvek prate nove pretnje sa kojima se morate suočiti, i postaje strašno jasno da su stvari koje su se dogodile osoblju Citadela ono čemu će vas podvrgnuti ukoliko uspe.
Kakav je prizor ostavila iza sebe nakon što ste je oslobodili. Besprekorne mašine i elektronika Citadela su prekrivene krvlju, utrobama i kvarovima koje su ostavili ljudi koji su pokušali da se odupru. Jedini tragovi puta napred nalaze se u toj utrobi, kao i u audio i tekstualnim zapisima koji sažimaju očajničke pokušaje osoblja da je zaustave. Ovo služi i da vam kaže kakav je haos nastao kada ste oslobodili SHODAN i ostavlja vam tragove potrebne da nastavite tamo gde su stali.
Konačno, Nightdive-ova nova verzija „System Shock-a“ je neverovatna reimaginacija, postavljena na sjajan i atmosferski način. Jedini negativan utisak iz prezentacije igre je da je isti model leša korišćen za gotovo svaku žrtvu na koju naiđete, uvek izgledajući zombirano, bez kose, a jedina razlika je što im nedostaju neki udovi ili glava, u zavisnosti od toga kako su umrli. Inače, sama stanica je složena i veoma zanimljiva za istraživanje. Muzika se koristi štedljivo kako bi dodala atmosferu inače tihim situacijama. Većinom, hodnici i sobe Citadel Station su ispunjeni bukom zujanja ili neispravnih mašina, koji su samo povremeno prekidani vašim sopstvenim zvukovima ili zvukovima stvorenja koji vrebaju iza ćoškova. To je izuzetno efikasno u održavanju napetosti.
Borite se na sve moguće načine
Igranje u Nightdive-ovom rimejku „System Shock“ je mesto gde će se stari igrači originala najviše zabaviti. Originalna igra je imala vrstu pogleda kroz naočare u kojoj je veći deo donjeg i gornjeg dela ekrana zauzimala inventar, mapa, statistika i još mnogo toga. To je stil koji je bio sličan mnogim RPG-ovima tog doba, ali takođe je činio staru igru nezgodnom za igranje zbog svojih zastarelih korisničkih interfejsa. Nightdive oslobađa ceo ekran sa vizijom stanice dok je istražujete, smanjujući korisnički interfejs na minimapu i traku sa oružjem i opremom na dnu i vašim zdravljem, energijom i statusom na vrhu, što olakšava da vidite okolinu.
Takođe ćete morati pažljivo da pratite svoju okolinu, ne samo zato što su sluge SHODAN svuda. Citadel Station je, u mnogim svojim delovima, klaustrofobičan i lavirintski niz hodnika, soba i tunela za održavanje koje ćete morati da pretražite iz sveg srca kako biste pronašli informacije potrebne za napredak. Često sam se gubio u njenoj velikoj kompleksnosti. Na sreću, mapa je korisna u ovom pogledu jer igra u realnom vremenu obeležava oblasti koje ste istražili. Međutim, kada je mesto na koje sam trebao da idem bilo mesto na kojem sam već bio, ponekad mi je bilo teško da se setim gde sam trebao da idem da bih stigao tamo. „System Shock“ zapravo nema sistem putanja da vam pokaže put do ciljeva. Samo ćete morati biti dovoljno budni da se setite važnih tačaka s kojima niste mogli da otvorite ili komunicirate i kako se vratiti do njih.
Opasno je izgubiti se iz još jednog razloga. SHODAN je neumoljiva u potrazi za vama i predmeti koji vam trebaju da se borite protiv njenih sluga su retki. Osim toga, nailaženje na nove neprijatelje nije uvek znak da ste na pravom putu. Mogli ste da očistite ceo deo, ali će se više na kraju pojaviti. To sam saznao na teži način kada sam video kako se panel u podu podiže i ispred mene izbacuje novog neprijatelja. Takođe postaje trka sa vremenom za napredak, da se ne biste zatekli bez resursa koji se troše usled pojavljivanja neprijatelja koji će vas ostaviti slabo opremljenim za suočavanje sa većim pretnjama kasnije.
SHODANine sluge i način na koji se s njima nosite su dobro preobraženi. Jednostavni ljudski mutanti mogu se rešiti dobrim udarcem u lice cevkom ili francuskim ključem. Međutim, igra postepeno eskalira pretnju sa vojnicima sa mešanim biološkim i mehaničkim komponentama, mašinama koje vas bombarduju raznim opasnim efektima kao što su struja ili kiselina, i još više užasa koje je SHODAN skuvala u svojim mehaničkim kotlovima od leševa i robotike.
Sa druge strane, pretražujući dovoljno, nalazite razne gedžete koji pomažu napretku i boljem suočavanju s neprijateljima, bilo da je to mini pištolj koji vam daje pravu vatrenu moć ili Sparqbeam koji vam omogućava da štedite municiju, jer koristi vašu dragocenu energiju kao municiju. Kasniji alati postaju još zabavniji, uključujući laserske rapire i puške koje mogu da pucaju vatrenim mecima. Energija je izuzetno važna u „System Shock-u“, jer ne samo da napaja neka od vaših oružja, već i uređaje koji vam pomažu na putu. Mapiranje, svetla za glavu, traženje predmeta i još mnogo toga vas čeka ako obratite pažnju na svoje okruženje, ali njihovo korišćenje troši vašu energetsku traku, prisiljavajući vas da rasporedite svoje zalihe kad je reč o istraživanju i borbi. Voleo sam tu ravnotežu i koliko stresa dodaje odlukama. Svaki korak napred zavisi od pažljivog očuvanja na način koji me podseća na dobre horor igre.
Postoji samo nekoliko ostataka iz starih dana koje bih voleo da je Nightdive uklonio prilikom rada na „System Shock-u“. Mapa nije od pomoći kada je reč o pronalaženju važnih lokacija, a nedostatak putanja ili eksplicitnih ciljeva često me je terao da se ponovo upoznajem sa tekstualnim i audio zapisima kako bih se setio tačno šta radim. Takođe mi se činilo manje optimizovanim za džojstike. Na primer, taster za čučanje je istovremeno i taster za otkazivanje, ali igra vam omogućava da se krećete i komunicirate sa okolinom u realnom vremenu čak i kada ste u menijima koji pristupaju inventaru, mapama i zapisima. Često mi se dešavalo da čučnem, kada sam samo hteo da izađem iz menija. Ima mnogo drugih mesta gde se funkcije sudaraju na džojstiku da me je nateralo da pređem na tastaturu+miša, što je bilo bolje.
Ipak, verzija „System Shock-a“ od Nightdive-a takođe vam omogućava da prilagodite mnoge aspekte težine kako biste stvorili prilagođeni izazov. Ako želite da borba bude laka, a zagonetke teške, ili obratno, možete to učiniti. Možete čak i da postavite da imate samo pet sati da završite igru ili ako ne preuzmete kontrolu nad regenerativnim stanicama u svakom području Citadel Station i umrete u tom području, onda umirete trajno i morate ponovo učitati igru sa save-a, umesto respawn-a na poslednjem checkpoint-u. Kako je već igra toliko kompleksna za igranje, jedva čekam da vidim kako će izgledati optimizovano igranje ove nove verzije System Shock-a pod ovim uslovima.
Kako izazvati savršenu, besmrtnu mašinu?
Originalni „System Shock“ je bio temelj za mnoge igre koje su došle posle njega, ali njegova lakoća igranja i vizuelni efekti su zastareli. Rimejk „System Shock“-a od Nightdive-a čuva mnoge od svojih uspešnih elemenata, dok se oslobađa mnogih arhaičnih problema koji bi oborili modernu igru. Ovo nije savršeno. I dalje postoji nekoliko bolnih tačaka koje mislim da su mogle da se olakšaju, ali ovo je neverovatna avantura iz prvog lica. Čak bih je nazvao i solidnom igrom preživljavačkog horora. Citadel je neverovatno i zlokobno okruženje za istraživanje, a SHODAN vam ne pomaže u pretrazi. Međutim, sve izgleda bolje kada prevaziđete izazove i otvorite put napred. Voleo bih da ima putokaza koji bi mi pomogli da pratim situaciju i potrebna je optimizacija za džojstike pre nego što stigne na konzole. Ipak, ovo je i dalje neverovatna reinkarnacija monumentalne igre i tvrdio bih da je ovo najbolji način da se vidi šta prvi „System Shock“ nudi.
