Ko ne voli dobru priču o osveti? Postoji nešto duboko unutar ljudi, nešto primitivno, što zaista uživa u gledanju kako loši momci dobijaju ono što zaslužuju. DOOMBLADE je sjajna Metroidvania sa stilom, emocijama i dobrim starim osvetničkim duhom.
Jedva da upoznate Gloom, malo stvorenje nalik goblinu iz Hopkinsville-a, pre nego što pronađe prokleti mač koji govori i uništi čopor neprijatelja. Očigledno, ona je gloomling, prilično jadno stvorenje sa lošim izgovorom za skok u svetu 2D platformskih igara. Tu na scenu stupa prokleti mač, Doom. Pokazivanje mača prema neprijatelju tera Gloom da munjevito skoči napred, dobijajući mnogo veći domet nego što bi mogla svojim običnim skokom.
Kako sam napredovao, jasna hijerarhijska priča je uspostavljena. To dodaje kontekst zašto je Gloom pomislila, „Da, mogla bih se upustiti u malo ubijanja,“ čim je uzela prokleti mač. Ukratko, zle sile na vlasti, Dread Lordi, su porobila gloomlinge u rudnicima, a Gloom je poslednja svoje vrste i sada je došlo vreme za osvetu. Gloom i Doom imaju zajedničke interese, budući da su moći mača oduzete od strane Dread Lorda.
Iako se Doom čini zlokobno, Dread Lordi su definitivno loši momci. Možete naći njihove naredbe rasute po mapi, sa preporukama kao što su jedenje svojih ljubavnika, dece i sopstvenog mesa kao sredstva za preživljavanje u vremenima gladi. Oni nisu samo zli, već su i komično zli, što pomaže da se olakša atmosfera u tako pritiskajućem svetu.
Igrica DOOMBLADE ima brzu igru. Gloom je katapultirana poput metka od neprijatelja do neprijatelja klikom na njih. Napad skokom služi kao alat za platforme, ali kada se hvatate ka stvorenju s kristalnim bodljama koje izlaze iz leđa, tada morate biti malo precizniji u odabiru cilja. Takođe je važno kada izvodite napad, ne želite da promašite platformu, zar ne? Sve u svemu, vaša sposobnost tačnog klika u pravom trenutku čini veliku većinu borbenih veština.
Još jedan način da se poveća nivo Gloom-ove moći je otključavanje više sposobnosti, što zauzvrat otvara više delova mape. Sigurno, to je tipično za Metroidvania igre, i ovakav mehanizam se očekuje, ali način na koji DOOMBLADE potpuno menja način na koji vidite igru čini svet privlačnim i dinamičnim. Kada je Gloom naučila da prolazi kroz teren kako bi napala neprijatelje s druge strane, to je zaista donelo osećaj svežine, pogotovo u skučenim rudnicima. Igra zaista dočarava osećaj prelaska od malog, jadnog stvorenja do moćne, tamne sile.
Svet je velik i može biti teško preći sa jednog kraja na drugi, pogotovo kako napredujete kroz igru. Tu nastupa „void“ (praznina), posebno područje koje se pristupa putem portala i služi kao brzo putovanje. U „void“-u, pričvrstite se za plutajuća stvorenja poput lignje, koje vas nosi na drugi deo mape, gde ulazite u drugi portal da se vratite u svet. To je mnogo zanimljivije od jednostavnog „klikni i prihvati“ brzog putovanja, ali mreža „void“-a se čini nedovoljnom i nije potpuno povezana.
Uprkos naporima igre, vraćanje unazad postalo je naporno nakon nekog vremena. Prvo, svet je velik, sa nekim područjima koja su dugačke, izolovane staze, pa vraćanje nazad do portala „void“ zahteva neko vreme. Drugo, neka područja su ispunjena zagonetkama. DOOMBLADE je najbolji kad se angažujete u jednom od mnogih interesantnih borbenih susreta, leteći kroz vazduh od neprijatelja do neprijatelja s besprekornim ritmom. Umesto toga, morao bih prolaziti kroz zagonetke koje nisu pružale nagradu za rešavanje. Ponekad su zagonetke zaista delovale kao suvišan dodatak na igru.
Postoji mapa, ali retko, ako ikada, govori u kom pravcu možete ići da napredujete. Potpuno podržavam nelinearnost, ali igra igraču ne pruža dovoljno informacija da ga usmeri na pravi put. Osnovna motivacija u priči je ubijanje Dread Lordova i gotovo ništa više. U međuvremenu, glavna privlačnost igranja je borba i bossovi, pa kada jedna ili dve borbe sa bossovima jednostavno ne uspeju, igra može delovati kao da je izgubila na snazi.
Srećom, osećaj humora i izgradnja sveta igre uvek bi nadoknadili prazninu – šarmantno je na svoj zloban način. Na primer, u jednom trenutku sam morao proći kroz stazu punu otrovnog gasa. Bilo je moguće zaobići ga, ali sigurno bi mi olakšalo život ako bi postojao način da ga neutrališem. Srećom, naišao sam na neka goblinska stvorenja koja su bila spremna da svrgnu Dread Lordove i želela su podržati tu nameru. Obećali su da mi mogu pomoći da se izborim s otrovom; za malu cenu nekoliko stotina kostiju mojih poraženih neprijatelja, zajedničku valutu. Rado sam prihvatio ponudu, na što se jedno od goblina razneo dinamitom, a drugi goblin mi je dao saglasnost da konzumiram pluća mrtvog goblina. Ta pluća su mi omogućila da neutrališem otrov! Bilo je to čudno, mračno i čarobno, DOOMBLADE u svojoj suštini.
Tokom istraživanja sveta, povremeno ćete naići na prodavnice. Većinom vremena morate kupiti fragmente predmeta koji se spajaju kako bi povećali statistiku poput jačine udarca ili zdravlja. To je izuzetno korisno jer znači da možete grubom silom rešiti neke zagonetke ili susrete. Međutim, iritantno je što moram da kupim delove predmeta, umesto da ga odmah celog kupim. Nikada nisam osećao zadovoljstvo trošeći ogromnu količinu valute na četvrtinu onoga što mi je potrebno za korisno unapređenje. Radije bih morao da uštedim puno kostiju i da napravim težak izbor između povećanja jačine udarca ili zdravlja.
Estetika DOOMBLADE-a je mistična i mračna. Postoji nešto bolesno u umetničkom stilu sa njegovim mutnim zelenim i crvenim tonovima. Takođe, postoji dobra raznolikost u dizajnu nivoa. Ima mehaničkih lavirinta sa oscilirajućim zupčanicima i gustih džungli sa biljkama koje pulsiraju, dajući im halucinogeni izgled.
Likovi sami po sebi takođe su različiti. Zveckanje Gloom-inog nakita dok se kreće daje čudan utisak. Doom, iako je samo mač, predstavljen je kursorom, koji izgleda kao lice nekog natprirodnog eldritch stvorenja. Kada kliknete, lice pulsira tamnim energijama crvene i crne boje. To su mali detalji poput ovih koji čine svet tako dubokim.
Bio bih kriv ako ne spomenem muziku. Naravno, postoji moćan metalni zvuk koji prati borbe sa bossovima, ali jezivi zvuci tiših područja zaista udahnu život igri. Čak i kada mi se povremeno činilo da je vraćanje korak unazad malo naporno, uvek me je pratio odličan muzički ambijent.
U celini gledano, DOOMBLADE je očaravajuće iskustvo, sa samo nekoliko manjih frustracija u istraživanju koje ga koče. Borba je dinamična, jedinstvena i brza, uz odličnu muziku i prelepu pozadinu koja se slaže sa pričom. Ako vas išta od ovoga zanima, možete je nabaviti po ceni od 14,99 dolara.
