’’Starship Troopers: Terran Command’’ će vas drugačije pogoditi, zavisno da li čitate neverovatni i jezivi anti-fašistički roman Roberta A. Hajnrajna napisan 1959. godine, ili satirično samo-svesno remek-delo Paula Verhovena koje, pa… takođe, propagira anti-fašizam. Toplo vam preporučujem oboje jer su divlje različiti, ali „Zvezdane trupe: Zemaljska Komanda“ se bazira na Verhovenovom ciničnom filmu. Sada prekidamo vezu i prenosimo vas direktno u Klandantu, gde je invazija počela!
Čvrsto ukorenjen u mačo militarizmu i suptilnoj političkoj satiri, otvaranje filma se odvija na bojnom polju na planeti buba – Klendantu, poznatom kao „Big K“, kao što je i tutorial misija. Ostatak filma je mešavina kroz trening montaže, eskalacije rata, i završava se misijom hvatanja specifične vrste buba u pokušaju „boljeg razumevanja buba kako bismo mogli ubiti bube“. „Starship Troopers: Terran Command“ preuzimaju radnju tokom te ofanzive, ignorišući preostale filmove (i vi biste takođe trebali, jer su užasni) i stavlja vas u ulogu komandanta sopstvene jedinice dok slećete tokom ofanzive. Tokom sledećih 19 misija ćete posetiti neka poznata mesta, ali ne želim da vam pokvarim doživljaj, pa ću biti što pažljiviji. Želite li saznati više?
Priča preuzima FedNet TV reklame koje deluju kao cutscene elementi filma kako bi prenela glavne trenutke. Između misija dobićete lepo urađene propagandne segmente koji podstiču podršku javnosti za kontinuirani rat protiv arahno-buba. Nakon dolaska na površinu, preuzećete kontrolu nad titularnom zemljinom komandom u sve izazovnijim misijama kako biste naneli ozbiljan udarac bubama. Na taj način, daje razvojnom timu The Artistocrats priliku da nam pokaže ono što je samo naznačeno u filmu. Vidimo kako Rico brzo biva udaljen iz napada na Klendantu u filmu, ali ovde možemo napad na arahno-bube da dovedemo do kraja. Slično tome, branimo nekoliko mesta koja su samo kratko pomenuta u filmu, pružajući nam backstory. Ako uživate u apsurdnoj prirodi Verhovenovih reklama, sigurno ćete uživati i u preteranoj zabavi ovde.
Što se tiče borbe, igra postepeno uvodi nove tipove trupa tokom 19 misija. Veći deo izazova je u otkrivanju koje oružje koristiti protiv kojih neprijatelja. Vaši osnovni Rifle Trooperi će pokoškati ratničke arahno-bube u velikom broju, ali Tigarske arahno-bube će ih, žargonski rečeno, pojesti za doručak. Snajperisti će ih eliminisati, a bacač plamena vaših Borbenih Inženjera će ih barem usporiti dovoljno da Rifle Trooperi obave svoj posao. Scorpion arahno-bube su ogromne, i trebaće vam Rocket trooperi da ih zaustave. To je kombinacija kamen, papir makaza spojena sa mehanikom gde je pronalaženje pravog položaja i field viewa mnogo važnije od toga koliko mesa možete gurnuti u mlin.
Izgradnja „ubilačkih kutija“ koje ćete koristiti da provetrite bube je nešto od najboljih, a povremeno i najfrustrirajućih, delova igre. Kada dobro funkcioniše, stvorićete pažljivo konstruisane ubilačke kutije gde će vaši trooperi prekriti područje sa ispaljivanjem vatre, dok vaši Borbeni Inženjeri postavljaju plamen u obližnjim uskim prolazima. Ti isti Borbeni Inženjeri takođe mogu da grade postepeno jača oružja koja vam mogu pomoći da zadržite svaki teren.
U filmu, Rico sa ponosom kaže „Ne prave glupe vojnike!“, ali ovde sam da vam kažem da vojnici koje konstantno dobijam ne bi mogli da trljaju dve moždane ćelije zajedno da se ugreju. S obzirom na to da su prijateljski pogoci itekako stvarni, očekujte da će vaši raketni vojnici uništiti vašu čitavu jedinicu više puta. Slično tome, vaši vojnici će rado stajati u beloj vreloj plazmi dok ne izgore do pepela, vičući sve vreme, ali ne čineći ništa da ublaže situaciju. To čini svaki susret s oklopnim vojnikom više vežbom uzaludnosti nego taktikom. Shvatio sam da je najbolja taktika „kiting“ oklopljenika dok ostatak tima besomučno udara u njega. Granate i rakete su zaista jedini lek za tu situaciju, i potrebna im je večnost da se ponovo napune, pa ćete se malo pričekati.
Problem koji sam naveo izgleda direktno vezan za pronalaženje puta. Usmeravanje vaših trupa ka poziciji, a zatim zaustavljanje da bi izveli napade dobro funkcioniše, ali pucanje i pomeranje je kao jackpot. Ponekad slanje vaših trupa da napadnu košnicu, na primer, rezultiraće uništenjem te košnice od strane vašeg odreda u kiši metaka i vatre. Drugi put će se oni prisloniti uz košnicu, prestati da pucaju i bezbrižno posmatrati kako su svi iseckani u vojni sashimi, ne reagujući na bilo koji način.
Pomeno sam da se igra razvija kroz 19 misija, ukupno oko 20 sati kampanje. Prvih osam misija biće lagani, praktično nivo tutorijala, ali deveta misija je nepremostiva prepreka. „Burning Skies“ traži od vas da održavate žive rocket troopere, jer su ključni za eliminaciju nekih jačih neprijatelja. E pa, pripremite se, jer vaši glupi raketni vojnici vole da se izoluju od svojih zaštitnih detalja, što dovodi do trenutnog neuspeha. Naravno, bili ste u mogućnosti da dovedete dodatne vojnike u prethodnim misijama, i naravno da ste već otključali dve baze koje bi to mogle uraditi, ali očigledno je to previše zahtevno. Isto toliko je frustrirajuće koliko je besmisleno. Ima još 10 misija nakon ove, ali ova je bila samo frustracija u pokretu.
Srećom, dok se težina povećava, nije nepoželjna. Sve više alatki će biti dodato vašoj komandi, uključujući Power Armor (stalna pojava u knjizi) i čak Marauder Mechs – nešto što vidimo samo u trećem, najgorem, filmu. Možete podesiti težinu za svaku misiju koristeći ocenu od 1 do 5 zvezdica, ali slider je više matematički slider. Neprijatelji će nanositi više štete, a vi manje ukoliko odaberete više od 3 zvezdica, ili više štete ako odaberete manje od 3 zvezdica. Nadali biste se da će prilagoditi gustinu neprijatelja ili healthe trupa ili bilo koje druge parametre, ali pojednostavljen sistem Terran Commanda verovatno vas neće naterati da pokušate teži nivo tokom ponovnog prelaženja.
Bio sam iznenađen što sam video da ’’Starship Troopers: Terran Command’’ nema multiplayer, niti ima mission customisation ili scenarija. Postoji nekoliko unapred pripremljenih koje su developeri kreirali, ali bez pristupa toolsima, sadržaj igrača neće biti moguć.
Korisnički interfejs van glavne igre (na primer, svaka obaveštenja koja prikupljate o bubama ili vašim vojnicima) često bih nazvao „developer art“ – to su privremeni elementi koje ubacite dok ne stvorite nešto bolje. Često su preveliki, oskudni su u više od osnovnog opisa i često čak nemaju ni sliku buba u leksikon. Ovo je oblast gde je tim mogao da uloži malo više truda, ali očigledno je da su se potrošili sa vremenom pre već odloženog lansiranja.
Možda ćete pročitati ovo i pomisliti da nisam zadovoljan sa „Starship Troopers: Terran Command“… ali zapravo sam veliki obožavalac, i to ne samo zbog ljubavi prema tematici filma. Koreni veoma ubedljivog i samo-svesno satiričnog putovanja koje stavlja u kontrast „hoorah“ prirodu građanskog vojnika prema fašističkoj pozadini vlade koja je više zabrinuta za opijate masa nego za bilo šta drugo su prisutni i zapaženi. Jedna misija vas moli da intervenišete i ponovo uhvatite zatvorenika koji treba da se pojavi na televiziji uživo kako bi bio streljan. Verhoven je davno izjavio da je želeo publici da pokaže kako bi izgledala briljantno presvučena utopijska desničarska država u akciji, i iako film nema velike veze sa knjigom, to je nešto što je Hajnrajn takođe pokazao. Utopija, bez obzira na vrstu, je potpuno nespojiva sa ličnom slobodom. Vidimo i ovo odraženo u „Starship Troopers: Terran Command“, i ispostavlja se da je zapravo veoma zabavno koračanje dok uništavate jednog po jednog sitnog protivnika.
