Routine, naučno-fantastična horor igra, konačno je ugledala svetlost dana nakon neverovatnih 13 godina provedenih u „razvojnom paklu“. Prvi put najavljena davne 2012. godine, Routine je godinama bila na radaru svih ljubitelja horora, a mnogi su već izgubili nadu da će ikada biti završena. Nažalost, dugogodišnje iščekivanje nije se isplatilo – ispostavilo se da je koncept igre daleko zanimljiviji od njene egzekucije.
Povratak u Retro-Budućnost Osamdesetih
U igri Routine, budite se u naizgled napuštenoj lunarnoj bazi. Brzo postaje jasno da se nešto užasno dogodilo, a na vama je da u prvom licu istražite i razrešite misteriju.
Vizuelno, Routine blista. Lunarna baza izgleda upravo onako kako je 80-e zamišljao budućnost, sa retro-futurističkim okruženjima i glomaznim, jarko osvetljenim terminalima. Atmosfera neodoljivo podseća na kultni Alien: Isolation, što je ogroman plus.
Zastrašujući Audio, Prazni Vizuali
Najveća tehnička snaga igre leži u njenom audio dizajnu. Stisnuto dahtanje glavnog lika dok se provlačite kroz ventilacione šahte i bizarni zvuci koje ispuštaju neprijatelji dok vas progone zaista podižu jezu. Audio radi sve što može da stvori tenziju, čak i kada sama situacija nije strašna.
Igra takođe uvodi nekoliko pametnih mehanika kretanja, poput mogućnosti da se igrač digne na prste da bi pogledao preko objekta ili da se spusti na pod. Iako je ova ideja zanimljiva i korisna za neke zagonetke, ona se nažalost gubi kako igra odmiče.
Gameplay je „Vreća“ frustracija
Većinu vremena u Routine provedete lutajući u mraku i rešavajući zagonetke koje variraju od zadovoljavajućih do frustrirajućih i nejasnih. Izgled nivoa može biti zbunjujući, a količina back-trackinga (vraćanja na prethodne lokacije) ne doprinosi zabavi.
Centralni alat, C.A.T. uređaj, dobija nove funkcionalnosti tokom igre, nudeći sve više načina za rešavanje zagonetki – što je dobar element survival horor žanra.
Neprijatelji Kao Blaga Neprijatnost
Međutim, rešavanje zagonetki često prekidaju moćni neprijatelji, poput impozantnih robota Type-05. Igrač je uglavnom bespomoćan; C.A.T. uređaj ih tehnički može omamiti, ali to retko kada je pametna strategija. Najbolji kurs akcije je gotovo uvek skrivanje ili bežanje.
I tu dolazimo do najvećeg kiksa u igrivosti. Budući da vas hvatanje i smrt od strane neprijatelja vraća na poslednji save point sa minimalnim gubitkom progresa, roboti ne predstavljaju nikakvu realnu pretnju. Njihova svrha se svodi na blagu neugodnost.
Ovo stvara pogubnu petlju: umesto da se usredsredite na šunjanje (stealth), brzo shvatite da je jurenje direktno do cilja, rizikujući da vas uhvate, zapravo brže i efikasnije od pažljivog pristupa. Za igru koja je prvobitno trebalo da ima mehaniku permadaeth (trajne smrti), ovo je preokret koji ruši svu tenziju.
Da li je Routine zaista strašna?
Ako se plašite da ćete biti blago iznervirani, Routine je možda najstrašnija igra svih vremena. U suprotnom, njena nesposobnost da izazove istinski strah je najveće razočaranje.
Prvi susreti sa robotima su uznemirujući zahvaljujući njihovom izgledu i audio-dizajnu, ali čim shvatite da je njihova pretnja šuplja, gube sjaj. Iako se igra trudi sa prigušenim svetlima i užasnim prizorima, uglavnom ne uspeva da uplaši.
Narativ Koji Spasava Dan
Iako nije strašna, Routine i dalje nudi vrednost, naročito za fanove koji vole da čitaju i analiziraju horor priče. Sledeći primer serijala Resident Evil, igra je ispunjena beleškama i fajlovima koje pomažu da se polako razotkrije jeziva sveobuhvatna misterija.
Upravo je ova duboka i jeziva priča, uz vrhunsku grafiku i audio, ono što vas tera napred, čak i kada vas igrivost i faktor straha iznevere. Svaki delić lore-a je novi deo slagalice, i to je ono što će naterati igrače da je „rastavljaju i analiziraju do smrti“.
Zaključak
Routine je tehnički besprekorna: priča, vizuali i zvuk su vrhunski. Problem je u tome što je gameplay toliki teret da je teško ceniti ono što radi dobro. Često može biti dosadna, a stvarni strahovi jednostavno ne postoje da bi nadoknadili nedostatak angažovane igrivosti.
Ipak, s obzirom na to da je Routine dostupna i putem PC Game Pass i Xbox Game Pass Ultimate na dan izlaska, ljubitelji priča i retro-futurističkog horora mogu joj dati šansu, ali neka vaša očekivanja u pogledu napetosti i igrivosti budu umerena.
Vaša presuda? Da li ste je čekali 13 godina, i da li mislite da je priča dovoljna da izvuče frustrirajuću igru?
