Studio Rock Square Thunder formiran je 2020. godine i prilično je nov u svetu gejminga. Njihov prethodni naslov, The Lightbringer, bio je prelepo putovanje ispunjeno zagonetkama i platformisanjem. Taj projekat je pokazao da developeri poseduju talenat i veliki potencijal. Početkom 2026. godine, ovaj tim se udružio sa izdavačem Feardemic. Rezultat njihove saradnje je survival horror igra pod nazivom I Hate This Place.
Ovaj naslov kombinuje paranormalne i naučno-fantastične elemente. Fokus igre je na mehanikama šunjanja i pravljenja predmeta (crafting). Iako žanr preživljavanja cveta poslednjih godina, malo je igara koje koriste izometrijski stil. Zbog toga I Hate This Place dobija bonus poene za hrabrost i autentičnost. Nažalost, iako je sama ideja veoma uzbudljiva, krajnja egzekucija ne ispunjava svoj puni potencijal. Igra nije loša, ali deluje kao da je mogla da pruži mnogo više na polju same zabave.
Nespretan sistem kontrola, šunjanje i crafting
Od samog početka primetićete koliko su kontrole u igri trome. Testiranje je rađeno na PlayStation 5 konzoli. Evidentno je da su komande primarno dizajnirane za PC igrače. Konzole su u ovom slučaju ostale u drugom planu. Ciljanje iz pištolja se vrši guranjem R3 analogne palice unapred kako bi se otkrio nišan. Nakon toga morate pomerati istu palicu da biste zaključali metu. Ovakav sistem deluje veoma čudno. Bilo bi mnogo bolje da je nišan uvek vidljiv ili da postoji automatsko zaključavanje neprijatelja.
Pored ciljanja, tu su i drugi upitni rasporedi na kontroleru. Trčanje je dodeljeno tasteru L2. Jelo i lečenje se obavljaju istim dugmetom. Šunjanje je povezano i sa krugom i sa L3 tasterom. Najveći problem je što igra uopšte ne nudi opciju promene komandi (rebinding). To znači da ste zaglavljeni sa ovim podešavanjima do kraja prelaska. Iako se vremenom možete navići na njih, početna frustracija je veća nego što bi trebalo da bude.
Kada savladate kontrole, srž igre počinje da dolazi do izražaja. Sve se svodi na šunjanje oko čudovišta kako biste pronašli ključeve ili rešili zagonetke. Borba je opcija, ali municije ima vrlo malo. Zbog toga je pucanje uvek poslednji izbor. Šunjanje pored neprijatelja i bacanje limenki radi skretanja pažnje donosi veoma intenzivne momente.
Igra stavlja ogroman naglasak na zvuk. Mali tekstualni oblaci se pojavljuju uz svaki vaš korak. Hodanje po čvrstoj zemlji stvara zvuk „thud“, dok kretanje kroz krvavu sluz proizvodi „squelch“. Ovi indikatori služe kao upozorenje za buku koju pravite. Ako ste preglasni, neprijatelji će vas primetiti i naterati na borbu ili beg. Ova mehanika dodaje lepu notu klasičnom šunjanju.
Izgradnja baze i opstanak na ranču
Kada niste u opasnosti, bavićete se izgradnjom svoje matične baze pod nazivom The Ranch. To podrazumeva sakupljanje materijala za izgradnju različitih struktura. Možete napraviti baštu za uzgajanje povrća ili peć za kuvanje hrane. Takođe, tu je i radni sto za pravljenje oružja i municije.
Bazu možete uređivati i menjati raspored objekata radi veće efikasnosti. Tokom istraživanja sveta, pronalazićete nacrte (blueprints) koji otključavaju nove predmete za crafting. Potraga za ovim nacrtima je verovatno najzanimljiviji deo igre. Ipak, kada se sve sabere, paket deluje prilično jednostavno i bazično. Igra povremeno nudi filmske sekvence, ali generalno deluje kao da samo odrađuje stavke sa liste bez dubljeg angažovanja igrača.
Noć bez pravih nagrada
Glavna petlja igre sastoji se od napuštanja baze radi misija i povratka radi dopune zaliha. Tokom lutanja nailazićete na različite neprijatelje, beleške o priči i druge likove. Istraživanje je, nažalost, prilično bledo. Retko ćete naići na nešto što će vas zaista fascinirati ili naterati na dublju istragu.
Igra poseduje ciklus dana i noći. Istraživanje po danu je mnogo bezbednije jer se okruženje bolje vidi. Neke glavne misije zahtevaju da izađete noću, ali osim toga, nema pravog razloga za mrak. Ne postoje benefiti u vidu boljih zaliha ili retkih nadogradnji koje se pojavljuju samo noću. To je velika propuštena prilika. Pošto nema kazne za spavanje, najlakše je jednostavno premotati vreme do jutra. Zbog toga čitav sistem smene dana i noći deluje suvišno.
Loš balans resursa i ekonomija igre
Upravljanje glađu je bitan faktor u I Hate This Place. Sve akcije koje preduzimate troše vašu energiju. Ako je indikator gladi prazan, nećete moći da trčite, a udarci oružjem biće spori. Srećom, hrane ima na pretek. Ako se minimalno pripremite u bazi, nikada nećete ostati gladni.
Međutim, ekonomija resursa je loše balansirana. Municije skoro uopšte nema, dok hrane ima previše. Trebalo je da bude obrnuto. Indikator gladi je dobra ideja, ali pošto nema rizika, on postaje samo smetnja. Pronalaženje materijala za metke je previše kažnjavajuće, naročito u ranoj fazi igre. Zbog nedostatka municije često ćete ginuti. To vas primorava na duge deture van glavnog puta, što veštački produžava trajanje igre.
Zaključak
I Hate This Place je imao mnogo potencijala zahvaljujući jedinstvenom okruženju i izometrijskom dizajnu. Ipak, njegovi sistemi su nedorečeni. Ekonomija resursa je loša, ciklus dana i noći je besmislen, a kontrole na konzolama su frustrirajuće. Postoje trenuci veličine, posebno u šunjanju i paranormalnoj atmosferi, ali ti momenti brzo prolaze. Ovu igru možemo preporučiti samo najvatrenijim ljubiteljima horora koji imaju ograničen budžet i nemaju ništa drugo da igraju.
