Nemoguće kao što se nekada činilo, sarkastična veštica sa ubojitim potpeticama/frizurom se vratila, 100% ekskluzivno za Wii U. Prvo da umirim mnoge fanove originalne igre, ništa nije pojednostavljeno u poređenju sa originalnim Bayonettom. Ali iako je Platinum nedvosmisleno ponovo isporučio, poslednja četiri sata glavne igre su posebno senzacionalna, Bayonetta 2 ipak malo zaostaje za magijom originala. Ipak, jako je blizu, i to je dovoljno da zahteva vašu pažnju.
Borba je i dalje besprekorna. Bayonetta ima četiri udova (kao i većina žena, složićemo se, ali pratite me), svaki od kojih može držati oružje. Možete izabrati koje oružje ide na koji ud, a bič, bacači plamena, njeni zaštitnički pištolji i još mnogo toga se otključavaju kako napredujete. Integracija svakog od njih u njen repertoar kombinacija je besprekorna i izvanredna. Trenutak je reč o kazni iz blizine, a zatim je to podseća na God of War, gde Bayonetta dominira velikim područjima sa širokim udarcima oštrežuće okrutnosti koji presecaju torzo.
Ove kombinacije uglavnom se pristupaju jednostavno variranjem ulaza između udarca i šuta, ali nema šanse da jednostavno možete pritisnuti ova dva dugmeta i nadati se da ćete preživeti. Kao i ranije, imperativno je da savladate potez za izbegavanje. Posmatranje neprijatelja za otkrivanje znaka (obično mali bljesak svetla sa njihovog oružja) da će napasti znači da morate neprestano čitati bitku i maksimizirati štetu iz svake prilike. Možda će biti naporno na početku, ali izbegavanje svakog napada nagrađuje vas promenom moći tako izraženom da nekada moćni neprijatelji izgledaju smešno dok plešete oko svakog napada.
Potreba da se neprijatelji eliminišu s minimalnim problemom je konstantna briga, ne samo zato što neprecizne borbe skoro sigurno rezultiraju smrću. Svaka borba je ocenjena od ‘kamen’ do ‘Čistog platinuma’ (što zapravo zahteva munjevito uklanjanje svega bez da vas pogodi), pa je ovladavanje borbom suština igre. Srećom, ona je duboka, precizna i dovoljno stilizovana da to učini zabavnim. To je san čistunaca.
Ipak, postoji mali ‘ali’. Vizuali su toliko grandiozno bogati svojim sjajnim površinama, visokoresolucijskim teksturama i izvanredno detaljnim dizajnom neprijatelja da ponekad može biti teško zaista shvatiti šta se dešava. Mnogo više nego u prethodniku. To se dodatno kombinuje sa sistemom kamere koji vas može ostaviti nesposobnim da vidite neprijatelje unutar napadačkog rastojanja iza vas i postoji mogućnost da neviđeni napad pokvari inače savršeno vođeno izvođenje. S obzirom na to da se toliko naglašava rangiranje, to je prilično veliki problem.
Takođe postoje ogromni skokovi težine kroz igru, čak i na ‘2. usponu’ koji odgovara težini ‘Normal’. Postaje lakše kako otključavate bolje oružje i kupujete nove pokrete, ali igra se ne izvinjava što vam često predaje zadnjicu prvi put kroz igru. Sistem borbe i nadogradnje koje kupujete u prodavnici su tu da se istraže, ali ako radije isključujete mozak dok igrate akcionu igru, brzo ćete se frustrirati. Čućete „Tvoja senka ostaje bacena“ mnogo puta. Opet.
Sva prilagodljivost poteza prenosi se i na novi režim online kooperacije, koji izvanredno funkcioniše. Igrali smo između kancelarija UK i US GamesRadar i nije bilo nikakvog kašnjenja dok smo hrabro se borili kroz male arena mečeve, koji se otključavaju kako završavate odgovarajući deo glavne priče. Opet, neverovatno je teško i oboje morate doneti svoju A-igru, ali uspesi Čistog platina ovde su veliki trenuci kada ste ih postigli zajedno. I akcija sa 60fps je podjednako frenetična i precizna. Ukratko, to je uzorak.
S obzirom na to da je osnova igre tako usavršena, čudno je što su prične scene tako promašene. Radnja može biti složena, ali postavka spasavanja je dovoljno jednostavna, a postavke su dosledno interesantne (sa nekim veoma pametnim samoreferencijalnim trenucima koje neću ovde pokvariti). Ali nekoliko pričnih scena je svedeno na trodimenzionalne slike u stvarnom vremenu bez sinhronizacije usana, verovatno da bi se smanjili troškovi. S obzirom na to da je većina pričnih scena potpuno animirana, trodimenzionalna, 30fps, to je uznemirujuće kada odjednom akcija puna akcije i raskošno usmerena smanji na strip. Takođe, dok Bayonetta zvuči tako samopouzdano i sarkastično kao i uvek, njen novi saputnik Loki ima iritantan lažno-engleski akcenat. Nervira. Na kraju, česta eksplicitna rečenica od svih strana deluje prisiljeno.
Napadi kroz sekvence ne bi bio toliki problem, ali prva polovina igre je toliko izložena ekspoziciji, da veći deo prvih četiri sata provedete čekajući znak da ponovo počnete da se borite. To je suviše zaustavlja-počinje. To ne bi previše smetalo da je igra izuzetno dugačka, ali video sam odjavne špice nakon 8.5 sati. Ali ako vam to zvuči suviše kratko, čujte ovo: osim činjenice da ima više akcije, raznolikosti i čistog kvaliteta prikazano u samo jednom od poslednjih četiri sata nego što većina igara spakuje u više od 30 sati, kraj je zaista samo početak.
Ne samo da ćete moći da testirate svoje sposobnosti u ‘Izgubljenim poglavljima’ nakon što je igra tehnički završena – nema apsolutno nikakve šanse u paklu (ili preciznije rečeno, područjima oko njegovih vrata) da postignete išta više od prosečnog rejtinga srebrnog ranga tokom prvog igranja. Postati dobar zahteva posvećenost, vežbu i koncentraciju, ali oni koji istraju biće nagrađeni jednom od najgladljivijih i najgracioznijih akcionih igara koje postoje.
Na kraju, tehnički podvig zaista ne može biti podcenjen. U svojim finijim trenucima, Bayonetta 2 može se nazvati igrom za PS4 i niko ne bi imao prigovora. Akcija sa 60fps je sjajna, ekran je ispunjen posebnim efektima, rasutim haloima, neprijateljima, delovima neprijatelja… čak i delovima njihovih oklopa. Često možete videti da vaši udarci otkidaju delove zaštitnog oklopa, otkrivajući bolno izgledajuće mesnate delove za koje ćete udariti (ili peći). Takođe je prijatno napomenuti da se i dalje vidi poreklo iz Demona DMC, od demonovih vrata koja zapečaćavaju svako borbeno područje do osećaja kretanja lika.
Bayonetta 2 je čista klasa. Da, treba malo duže da krene, s obzirom na svoju dužinu, ali poslednja četiri sata su nemilosrdno, bez daha izuzetna. Doduše, sve je samo ‘više istog’ sa kraćom frizurom, ali govorimo o više jedne od najboljih ikada napravljenih igara. A budući da Specijalno izdanje Bayonette 2 dolazi s konverzijom za Wii U te prelepe originalne igre, Nintendo svakako ima ultimativno Bayonetta iskustvo u svom portfoliju. I to je nešto čime bi se trebali ponositi što glasnije moguće.