Lava se sliva preko nekada zelene površine Svartalfheima, vijuga pored ponosnih, visokih statua nalik na Tolkienove i planina zlata. Topljene čestice sada ispunjavaju njegovo nebo i preteći se spuštaju s visine. Ovaj patuljasti svet je rastrgan od strane vatrenih osvajača dok Odin, navodni zaštitnik Devet svetova, nije želeo da se umeša. Sada, napokon, nordijski Bog je stigao da se suoči s Muspelima – ali samo u potrazi za onima koji su zarobili Baldera, voljenog sina.
Prošlo je neko vreme otkako sam poslednji put lutao svetovima Valhale, oblastima u igri inspirisanim mitologijom koje isprepliću prateću priču glavnoj nordijskoj naraciji. Za većinu igrača, Asgard i Jotunheim su bili zabavan odmor od saksonskog krvoprolića, prilika da razgledaju neka od većih imena i mesta u vikinškoj/Marvel kinematografskoj univerzalnoj mitologiji. Za posvećene ljubitelje Assassin’s Creed serijala, to je takođe bio prozor u duže tekuće priče serijala. Ovde, Dawn of Ragnarök donosi prostraniju mitološku priču koja je i dalje osnova i pristupačna svim igračima, čak i dok proširenje potpuno uranja u fantaziju i uvodi nove sisteme.
Svartalfheim je zemlja gde, igrajući kao Odin, napokon se osećate kao Bog. Kroz novi sistem moći i sveže sposobnosti, sa superjačajućom opremom i preko dramatičnih pejzaža, Dawn of Ragnarök se pojavljuje kao moćno proširenje koje nadograđuje postojeći endgame Valhale sa dodatnim spektaklom, istovremeno se fokusirajući na svoju verziju Odina i omogućavajući igračima da malo dublje zarone u um svoje misteriozne zvezde. Njegova priča, smeštena nakon mitoloških delova glavne igre, ali pre veoma prorečenog Ragnaröka samog, donosi više detalja o životu i motivacijama Odina. Nekoliko lica – neka očekivana, neka ne – se vraćaju da vas prate tokom puta. I tu je i malo više od same Eivor, u nekoliko scena koje lepo zaokružuju glavnu igru.
Dawn of Ragnarök je pretežno dizajnirana kao proširenje za endgame, namenjeno onima koji su savladali osnovne sisteme Valhale i završili glavni zaplet. Ipak, priča o Asgardu i Jotunheimu je kratko sumirana, i čak postoji opcija da odmah uskočite u akciju ako to zaista preferirate. U suprotnom, Dawn of Ragnarök je uglavnom svoja avantura, sa potragom za ranije neviđenim Balderom kao njenim „macguffinom“. Šteta je što Odinov sin nije dobio više vremena na ekranu u glavnoj igri, i veza između njih dvojice prethodno nije uspostavljena. Ni ovde nema puno vremena za to, jer Balder već započinje avanturu otet, a odnos između oca i sina je samo površno dotaknut kroz eksplikativni dijalog i pomalo neuglađene text screenove.
Umesto toga, Odin provodi vreme sa patuljcima – mnogo, mnogo patuljaka – i proširenje dobro prikazuje prave boje ovog Boga kroz interakcije s njima. Ima ovde nekoliko lepo izrađenih likova sa obiljem priča koje se mogu otkriti jednostavno razgovarajući sa raznim prodavcima i NPC-ovima. Pisanje tokom celog proširenja često je lirsko u svojim arhaičnim izrazima, dok veći deo glasovnog rada izvodi prelepo Odin/Muški Eivor glumac Magnus Bruun.
Dawn of Ragnarök je najinteresantnija kada vidimo trenutke u kojima Odin govori kao njegovo pravo ja. Oni su dovoljno ljubazni prema patuljcima. Odinova putovanja do Svartalfheima su u potpunosti motivisana potragom za Balderom i opsesijom da se izbegne Ragnarok, a odluka da se oteraju osvajači iz carstva često se prikazuje kao lep slučaj podudaranja ambicija. Takođe ima nekoliko lepih trenutaka sa porodicom Odinovog neprijatelja, Muspel kralja Surtura, kojima je dato vreme da zablistaju.
Povratkom u Viking Britaniju, proširenje je okvirno posuto trenucima sa Eivor, koji ponovo doživljava Odinove uspomene kroz snove izazvane napitkom. Ima ovde više nego što sam očekivao (nakon uvodne sekvence proširenja, slobodno možete dolaziti i odlaziti iz Svartalfheima kako želite), voleo sam kratke ali zanimljive priče oko logorske vatre koje čekaju Eivor po njenom povratku, dok pokušava da obradi viđene vizije. (Da li su ovo poslednje interakcije koje ćemo imati sa Eivor i njenim klanom, pre nego što dođe ono što sledi za serijal? Čini se mogućim, i postoji osećaj zaključka ovde, uključujući povratak nekih starih lica kojim se obožavaoci raduju, dok se ponovo vraćate u Ravensthorpe.)
Ovi kratki trenuci sa Eivor takođe naglašavaju koliko se moćno Odin oseća, trčeći oko Svartalfheima, ojačan svežim skupom veština koje oslobađaju božanske sposobnosti. Koristeći novi Hugr-rip uređaj, Odin može pristupiti moćima vatre (imunitet na lavu), leda (razbijanje neprijatelja), ponovnog rođenja (oživljavanje palih neprijatelja da deluju na vašoj strani), teleportacije (pucanjem strelama na određenim tačkama) i letenja (omogućavajući vam da preletite kao gavran i sletite na vrh neprijatelja, trenutno ih atentirajući).
Ovaj novi skup veština drži se pod kontrolom preko sveže napunjenog napajanja, vašeg Hugr metra, koji se ponovo puni putem borbe, lova ili preko cvetajućih cveća koje možete istraživati i pronaći. (Hugr je suštinski opisan kao životna sila, koja se može sakupljati.) Samo dve veštine mogu biti zadržane zaključane u vašem uređaju u isto vreme, a ostale se ponovno dobijaju od određenih neprijatelja (vatra od Muspela, let od gigantskih gavrana, itd.) Svaka veština takođe može biti nadograđena na moćnije verzije, dok se sam Hugr-rip može prilagoditi različitim stilovima igranja. Jedna opcija vam omogućava da izaberete između tri aktivne veštine umesto uobičajene dve, dok druga – moj favorit – omogućava produženje trajanja metra kombinovanjem veština sa preciznim vremenskim usklađivanjem.
Upravljanje vašim novim Hugr metrom, kao i balansiranje koje veštine možda budu potrebne u određenom trenutku, dodaje novu dimenziju vašem vremenu u Svartalfheimu. Veštine ćete najčešće koristiti u borbi, koja se često odvija u okruženjima ispunjenim lavom, zahtevajući vašu aktivnu veštinu vatre, sa ubijanjem neprijatelja u nizu kako bi se osiguralo da vaš metar ostane pun i da ne umrete u plamenom smrtonosnom ognju. Alternativno, iste veštine se mogu koristiti kako bi se izbegla borba, omogućavajući vam da se tiho provučete pored trupa prerušeni kao Muspel ili Jotun.
Iste sposobnosti se često koriste i za istraživanje i rešavanje zagonetki – kao što je prelaženje kroz pukotine u pećinskom sistemu radi pronalaženja skrivenog blaga, ili nošenje zalutalog patuljka preko polja lave. Možda najupečatljivija upotreba moći gavrana je za pristup vatrenim monolitima koji vise na nebu Svartalfheima. To su jednostavna mesta, ali sadrže posebno korisne materijale za nadogradnju i predstavljaju zabavni izazov za borbu na vrhu. Nisam mogao da se ne nasmejem kad me je neprijatelj oduvao padao sam punih 20 sekundi dok napokon nisam udario u zemlju ispod. Srećom, novi božanstveni kvalitet opreme u igri napokon dodaje sposobnost (koju možete uključiti/isključiti) da se ukloni fall damage – nešto što mi nedostaje još od dana Odessey-a.
Izvan glavne kampanje, koja mi je trajala oko 15 sati, postoje aktivnosti za koje će vam trebati još više vremena da ih sami pronađete. Patuljcima treba spašavanje, alfa neprijateljima treba pobeda i svetskim događajima treba otkrivanje – ponekad vodeći do neočekivanih, složenih sekvenci. Jednostavan zadatak prikupljanja koje sam počeo završio je sa Odinom u zatvoru, u lepom omažu tipičnom video igračkom trenutku „strip the hero of their gear“. Još jedna zagonetka koja uključuje svetlosne zrake ima divan easter egg koji uključuje mačke. Ispitivanjem još jednog područja, pronašao sam čudan skup oklopa koji je trebalo očistiti, što me odvelo na još jedno avanturističko putovanje. I da, skriveno, fanovi Assassin’s Creed će pronaći nekoliko komadića nove Isu legende.
Nije sve savršeno. Pljačkanje je ponovo tu, mada neobjašnjivo sa Eivorovom istom vikinškom posadom, što ima malo smisla i samo usporava postupak kada vaše božanske moći moraju da stanu kako bi NPC-ovi došli da vam pomognu da otvorite vrata. Veliko borbeno polje ekspanzije za otključavanje elegantnih predmeta pokušava da održi stvari svežim uvodjenjem nekih interesantnih modifikatora, iako i dalje zahteva sate ’’brušenja’’ kako biste sve to stekli. Na kraju, i najvažnije, priča ekspanzije se završava pomalo naglo – malo razočaravajuće za ostaviti igru, osiguravajući da svet ostane u stanju u kom se, naravno, i dalje možete potući nakon svega. Otišao sam i ponovo pogledao glavnu igru kroz mitološki krajnji niz događaja posle svega toga i osetio se malo zadovoljnije.
Ali uglavnom, Dawn of Ragnarök je ekspanzija u kojoj možete uživati, puna velikih i malih priča, ispričanih od strane vatrenih divova i hrabrih patuljaka, i isporučena na zanimljiv način. Valhallina saga se proteže dugo, ’’gozba’’ sadržaja igre postaje ogromna, ali ovo je njegov najsočniji i najizazovniji dodatak od lansiranja.
