Nema sumnje da će vas koncept igre The Inquisitor privući. Vi igrate kao Mordimer Madderdin, Svetog inkvizitora crkve čiji je posao da otkrije heretike i sprovede veru – čak i ako to znači malo mučenja. Ta vera, usput, dolazi ni manje ni više nego od Isusa, koji u svetu The Inquisitor-a nije umro na krstu već se oslobodio i zatim krenuo u krvavi pohod širom sveta, osvećujući se svim nevernicima i postajući ratni božanski vladar čovečanstva. Sada, 1.500 godina kasnije, vi ste oruđe njegove svemoćne crkve u sumornom i distopijskom svetu. Amin.
The Inquisitor počinje s Mordimerom koji je poslat od crkve da istraži glasine o vampiru koji operiše u 16. veku u gradu Koenigsteinu, gde ubrzo otkriva niz krvavih ritualnih ubistava, kao i niti dublje i zlokobnije zavere. Silazite s broda na dok Koenigsteina i od tog trenutka je vaš zadatak da istražite šta se dešava i ko je odgovoran, dok se mračna fantazijska priča igre odvija opuštenim tempom.
The Inquisitor zaista jeste pretežno spora detektivska narativna avantura. U ovoj igri ćete mnogo razgovarati. Od razgovora s značajnim ličnostima u Koenigsteinu, poput gradonačelnika i uglednih trgovaca, do ispitivanja osumnjičenih (ponekad uz mučenje), učenja o istoriji od religijskih zvaničnika, pa sve do istraživanja potencijalnih tragova sa gradskih plemstvom, Mordimer je pre svega detektiv, a tek onda borac. Borba svakako postoji, ali je mali deo igre koja je sličnija igri Broken Sword: istraživački dijalozi prošarani zagonetkama, a ne akciona avantura.
Da vam nisu unapred rekli ništa o igri, veorvatno bi bili malo zbunjeni, jer na prvi pogled izgleda kao da bi trebalo da se igra poput serijala The Witcher kompanije CD Projekt Red. Iako su te igre neizbežno estetski uticale na developera The Dust-a koji stoji iza Inquisitor-a, iskustvo ne bi moglo biti drugačije.
Na primer, Mordimer ima odgovarajuće monoton glas. Takođe, ima sposobnost da prati mirise u vazduhu dok lovi. Mordimer takođe puni svoju holy spirit energy, koja se koristi za obavljanje ovih detektivskih radnji, klečeći i moleći se na oltarima. Inkvizitor takođe može istraživati objekte, poput tela žrtve, kako bi otkrio tragove koji mu pomažu da razazna širu istinu. Grad Koenigstein deli mnogo stilskih elemenata sa kasno-srednjovekovnim i rani renesansnim estetikama The Witcher-a. Sličnosti nisu beskonačne, ali postoje.
Međutim, ubrzo nakon početka, nakon nakon impresivnog tutorijala, The Inquisitor otkriva svoju ruku i karakter. Upoznajete se sa osnovnim mehanikama borbe (light attack, heavy attack, counter) i ubrzo se krećete između gradskih područja (Koenigstein nije jedan grad, već niz okruga koji su razdvojeni zonama učitavanja), istražujući prijavu vampira, prisluškujući meštane za informacije (dok sedite na zgodno postavljenim klupama), ispitujući mete, detektovanje tragova, rešavanje zagonetki, povremena borba sa neprijateljima i povlačenje niti šire zavere.
Oh, i takođe putujete u mračno duhovno carstvo senki zvano Unworld, gde čudovište slilno Cthulhu zvano The Murk stalno pokušava da proždere vašu dušu.
Dok na površini igrate kao detektiv, periodično treba da koristite Mordimerovu jedinstvenu moć (ne pitajte) da posetite Unworld, mračno i zlokobno carstvo senki koje postoji na drugom paralelnom nivou stvarnog sveta. Tako Mordimer može da koristi ono što je naučio dok je pokušava da locira i zatim prikupi fragmente stvarne istine iz Unworld-a, koji se manifestuju kao sjajne kugle unutar ovog carstva senki. Svaki put kada Mordimer poseti Unworld, njegov zadatak je da prikupi ove kugle koje, jednom kada se potpuno sastave, otključavaju viziju onoga što se dogodilo. Ovo otkriva istinu Mordimeru i pomera radnju napred.
Sakupljanje kugli nije lako. U Unworld-u već pomenuti The Murk neprekidno lebdi iznad zemlje, krstari nebom tražeći Mordimera, dok shadow ratnici takođe lutaju zemljom. Kasnije u igri postoje i druge opasnosti. Borba protiv duhova omogućava Mordimeru da izvuče mač za dvoboje, ali od The Murt-a se može samo pobeći, igrači moraju da vode Mordimera do sigurne svetlosti. Ako vas The Murk pogleda previše puta, igra je gotova. Ključ uspeha u Unworld-u, dakle, je tajnost.
Srećom, Mordimer ima nekoliko keca u rukavu za izbegavanje neprijatelja iz Unworld-a i neprimetno prikupljanje tih fragmenata kugli. U Unworld-u Mordimer može da apsorbuje svetlosnu energiju iz bunara i koristi je da privremeno prođe kroz senovita područja koja bi inače uzbunila The Murk-a o prisustvu inkvizitora. Isto tako, Mordimer može da uspori brzinu kojom ga otkrivaju wraith ratnici tako što se moli dok prolazi pored njih i, na kraju, čak i teleportuje na velike udaljenosti. Korišćenje tehnika poput ovih omogućava igraču da prikupi kugle i zatim ih vrati na centralno ostrvo Unworld-a kako bi napredovao, a kad istina bude poznata, Mordimer se vraća u zemlju živih.
Kada saznate istinu o tome šta se dogodilo, Mordimer će, konačno, morati da se suoči sa onim što je suštinski boss. Konfrontacije sa bossovima često se odvijaju u više faza, pri čemu svaka faza vodi ka težoj verziji izazova. Dakle, na primer, raniji boss vas vidi kako igrate smrtonosnu igru sakrivanja, gde Mordimer lovi bossa, ali, isto tako, i boss može da lovi Mordimera. Ako Mordimer ostane u tamnim područjima predugo, tada je u problemu. Međutim, svaki put kada Mordimer pronađe lika, sledeći deo igre sakrivanja postaje malo teži. Isto tako, borbeni susreti sa bosovima funkcionišu na isti način, napredujući u izazovu. U jednom susretu se borite sa braćom, pri čemu je svaki teža od prethodnog.
Još jedna mehanika koju The Dust koristi je QTE, kako u, tako i van susreta sa bossovima. Na primer, čim ste ušli u Koenigstein, jurite džeparoša ulicama grada, i morate uspešno pritisnuti dugmad u ključnim trenucima da biste ostali iza lopova. Dok je u već pomenutom bossovskom sukobu vrlo dramatično bežanje od njega gde su potrebni vremenski QTE-ovi. Kasnije u igri, nažalost, postoji nekoliko trenutaka QTE-a insta-smrti, kao što je kada morate da se borite sa protivnikom koji baca noževe. Nikada nisam bio fan QTE-a, i njihovo uključivanje ovde deluje malo zastarelo.
Većina ove akcije, baš kao i veći deo igre, je „on-rails“. Igrate kroz iskustvo umesto da ga oblikujete. To je interaktivna, isplanirana avantura i, sve u svemu, mislim da je The Dust stvarno dobro obavila posao u oblikovanju, iako veći deo ne nudi višestruke putove do kraja (igra ima više završetaka u zavisnosti od izbora igrača). Narativ i vizualna atmosfera su jedna od najboljih osobina ove igre, a igranje kao Mordimer u ovoj priči je zadovoljavajuće – i postaje sve više što duže igrate. Nepotrebno je reći, u Koenigsteinu se dešava mnogo više nego što se na prvi pogled vidi, a otkrivanje dubina zapleta je interesantno, kao i samo postojanje u ovom svetu, koji često može biti lep, sugestivan i utemeljen, iako vizuali mogu izgledati grubo.
The Inquisitor je izgrađen u Unity-ju, i morate skinuti kapu indie studiju The Dust što su napravili tako lepu igru, ali vizuali nisu uvek sjajni. Ponekad je prelepa, a sledećeg trenutka i ne baš. To je čudan miks: jednog trenutka ste u detaljnoj, blatnjavoj zadnjoj ulici u Koenigsteinu, gde svetlost predivno osvetljava neurednost mesta, zaista vas stavlja tamo i divno doprinosi atmosferi. Onda sledeće trenutka, razgovarate sa NPC-om čiji vrat ili telo izgledaju nepravilno i pogrešno u odnosu na proporcije. Animacije takođe dramatično variraju u kvalitetu, kao i glasovi NPC-ova – ponekad sam bio zaista impresioniran izvođenjem, ali neki drugi likovi su se osećali kao da aktivno ometaju fikciju.
I pored audio-vizuelnih razlika, The Inquisitor je besprekorno radio na mom računaru, bez ikakvih crash-ova ili većih grafičkih bagova. Veoma osnovne minimalne tehničke specifikacije koje su potrebne (GeForce GTX 1060 6GB / AMD RX 590) takođe znače da sam siguran da će gotovo svaki drugi PC igrač imati problema sa pokretanjem ove igre na normalnom framerate-u. Takođe sam bio impresioniran činjenicom da Inkvizitor podržava displejeve i frameratove do 120 Hz, kao i da nudi podršku za ultrawide monitore.
The Inquisitor zaista isporučuje, igrača uvlači u tamni fantazijski narativ u jedinstvenom, izopačenom svetu. Ali to osnovno iskustvo je ispresecano sa toliko „lite“ varijanti određenih mehaničkih elemenata gameplay-a (borba, QTE-ovi, skrivanje, itd.). Bilo bi pogrešno razapeti igru zbog toga, naravno, jer ako vam se sviđa „vibe“ The Inquisitor-a i čudan svet, ovo je mračno i uzbudljivo iskustvo.
