Životinja je najopasnija kada je stisnuta u ćošak. Kada joj je malo izbora i kada je sve na kocki, ugroženi mogu ići veoma daleko samo da bi nastavili da dišu. Očajanje je zastrašujuće moćno.
The Banner Saga, možda iznad svega, izaziva takva osećanja izuzetne ranjivosti. Priča prati karavan izbegličkih vikinga. Proterani sa svojih zemalja od strane hordi demonskih pljačkaša, preživeli su prinuđeni da lutaju od jednog opustošenog sela do drugog. Ugroženi elementima, oskudnim zalihama, pa čak i drugim ljudima; suočavaju se sa naizgled beskrajnim nizom ozbiljnih okolnosti u svetu koji brzo ide u propast.
Iza mračne naracije nalazi se zanimljiva mješavina strategijske RPG igre i igre „The Oregon Trail“. Počinje sa malo preteče ili ekspozicije. Nakon kratkog animiranog uvoda i tutorijala, igrači se vode duž staze i ostavljeni da reaguju dok ledni nordijski svet nastanjen feudalnim ljudima, rogatim divovima i pretećim neprijateljima preplavi kao nasilna plima.
Iako je naracija donekle unapred određena, igrači se stavljaju za upravljač i igraju ulogu vođe ovog šareno družine. Dok priča skreće i nudi igračima opcije. Neki su značajniji od drugih, a određene raskrsnice će imati posledice koje šire poput kamena bačenog u vodu.
Čak i najbolje smišljeni planovi mogu poći po zlu. Likovi će živeti i umirati prema vašim odlukama. I to je u redu. The Banner Saga se radi o donošenju teških odluka i suočavanju sa posledicama. Daleko je od fantazije moći. Često se čini da se jedva probijate dok se vučete kroz divljinu, zalihe hrane opasno opadaju, očajnički se nadajući da ćete imati sreće dok vaš klan visi o koncu. Situacije se čini da postaju sve ozbiljnije. To je surov svet tamo.
Borba odražava ovo na divan način. Borbe su izazovne, iako ne kažnjavajuće, i pružaju dovoljno prostora kompetentnim strategima da izvojevaju pobedu. Igra koristi klasičnu formulu taktičke RPG igre sa borbenim potezima postavljenim na mreži i uključuje neke jedinstvene strategijske začine.
Jedan od tih začina je štitni okvir iznad standardne trake zdravlja. Količina oklopa koju jedinica nosi ima obrnuto odnos prema količini fizičke štete koju će pretrpeti od direktnog udara na zdravlje. Stoga je često poželjno istrošiti dobar deo neprijateljevog oklopa pre nego što pređete na završni udarac.
Sposobnost zvana volja omogućava vojnicima da se kreću dalje preko bojnog polja, udaraju neprijatelje za dodatnu štetu i izvode posebne sposobnosti. Iako je ograničena u snabdevanju, volju možete vratiti odmaranjem ili porazom neprijateljskih jedinica. Upravljanje kada i kako se troši ovaj dragoceni resurs često može biti odlučujući faktor u sukobu.
Ekipa likova koju će igrači sresti duž putovanja je neverovatno raznolika. Igrači će koristiti sve, od iskusnih vikinških sekača, do mladih ženskih strelaca, krhkog kraljevskog pešadinca i ogromnih rogatih behemota poznatih kao varl. Svaki ratnik ima jedinstvene osobine i specijalne napade, što igračima omogućava da ih kombinuju po svom ukusu.
Nažalost, kao i mnogo toga u igri, borbe se mogu činiti tromim i bezvoljnim u poređenju sa mnogim drugim igrama istog žanra. Radnje i detaljne animacije, koliko god lepe bile za gledanje, čine se kao da traju večnost. Možda je ovo namerno sredstvo da bi se izbegla disonanca, ali ponekad se The Banner Saga može činiti isto toliko napornom kao priča koja se odvija na ekranu.
Čak i kada frustrira, ne može se pomoći, već vas hipnotiše umetnički pravac naslova. Na neki način, ovo je igra koja se mora igrati samo da bi se videla. Podseća na nešto što bi Disney stvorio pre pola veka, sa detaljno oslikanim pejzažima koji podsećaju na rad Eyvind Earle-a. Dovoljno je samo pogledati složene drveće koje krase predivne vidike The Banner Sage da znate odakle je ekipa iz Stoica crpela inspiraciju.
Uz predivan vizuelni estetiku dolazi i muzički zvuk koji ovoj priči daje osećaj mesta. Ponekad je jedva primetan, ako uopšte, dok ambiijentalni zvukovi poput zavijanja vetra preko ledenih vrhova postavljaju atmosferu. Negde je sveden i tugaljiv, ali se uzdiže do trenutka kada je to potrebno. Glasni rogovi i bubnjevi kontrastiraju s tugom žica i svečanim pesmama, dok je poznati kompozitor iz igre „Journey“, Austin Wintory, prenosi igrače u ovaj fantastični nordijski svet.
Ova igra deluje kao projekat stvoren od strane umetnika. Nepomirljiva je do svoje greške. Obilazi oko dosadnih konvencija i izlizanih dizajnerskih izbora, nemam sumnje da je ekipa iz Stoica napravila igru koju su želeli da naprave. Do kraja putovanja, brinuo sam se za svoj barjak kao pastir koji pazi na svoje stado. Iživljavao sam sa njihovim teškoćama, dok je nit očajanja preplavila skoro svaki aspekt iskustva.
The Banner Saga je mračno i teško iskustvo, ali to je ono što vas privlači. Čekaću sa zadržanim dahom da vidim kojim putem će se ova krivudava staza kretati dalje. Nešto mi govori da još nismo van opasnosti.