Terminator 2: Judgement Day je akcioni kolos Jamesa Camerona, a sada je dobio svoju pikselastu počast u vidu igre Terminator 2D: No Fate studija Bitmap Bureau. Iako je naziv „2D“ možda jednostavan, iskustvo koje pruža je sve samo ne obično. Ova igra nije samo ljubavno pismo jednom od najboljih akcionih filmova svih vremena, već i autentičan omaž zlatnoj eri Super Nintendo side-scrollera i arkadnih akcionih igara 90-ih.
Ako ste spremni za putovanje kroz vreme, zgrabite džojstik i pripremite se za Judgement Day u 16-bitnom stilu.
Autentičnost i Nostalgija od prve scene
Priča No Fate započinje scenom koja je namerno slična, ali ne i identična, čuvenom kraju filma T2. Iako se naracija razlikuje – ovde je dostavljena blokovima teksta umesto prepoznatljivim šapatom Sarah Connor – osećaj je neverovatno autentičan.
Uvodna ekspozicija nas brzo uvodi u užase Judgement Daya, postavljajući teren za akciju koja sledi. Kroz celu igru, Bitmap Bureau majstorski balansira između potpunog poštovanja izvornog materijala i hrabrosti da stvari malo izmene kako bi bolje služile gejmpleju. To je Terminator 2 kako ga se sećate, ali ispričan na nov, pikselast način.
Omaž Konami eri: Contra, Double Dragon i Robocop
Igra je pravi mashup najvećih gejming hitova 90-ih. Svako ko je odrastao uz SNES odmah će primetiti sličnosti sa serijalom Contra/Probotector, posebno u Future War nivoima. Tu je i John Connor kao ratni veteran, sakupljanje oružja (split shot, homing plazma) i čak lažni Mode 7 set komad gde HK Bomber leti prema ekranu.
Međutim, No Fate je na svom vrhuncu kada se ne drži striktno Contra formule:
- Double Dragon inspiracija: Tutorijal nivo otvara se omažom Double Dragonu, a Arniev backhand u barskoj tuči neodoljivo podseća na premoćni elbow smash.
- Robocop mehanike: U kasnijim nivoima moraćete da se pozicionirate precizno kako biste eliminisali neprijatelje koji pucaju iz prozora – baš kao u starim Robocop arkadnim igrama.
- Battletoads Reference: Sekvence potera vozilima donose povišen adrenalin, iako su, srećom, daleko manje frustrirajuće od zloglasnog Turbo Tunnela iz Battletoadsa.
Gde igra blista: Neočekivane promene žanra
Najbolji delovi igre su oni koji uzimaju čuvene filmske scene i pretvaraju ih u različite igrive momente, dodajući im zanimljive slojeve gejmpleja.
- Barska tuča: Scena u kojoj goli Arnold traži odeću pretvara se iz pucačine u beat-em-up sekvencu, kompletnu sa muzičkim Easter Eggom baziranim na džuboksu.
- Bekstvo iz bolnice: Pokušaj bekstva Sarah Connor iz bolnice Pescadaro dok je juri T-1000 privremeno pretvara igru u stealth naslov. Iako je sve predstavljeno u velikim pikselima, nivo uspeva da bude neverovatno napet i da ubaci čak i po koji jumpscare.
Ove promene žanra dodaju neophodnu raznolikost i dokazuju da je studio shvatio suštinu filma, a ne samo njegove pucačke aspekte.
Vizuelni i zvučni utisci: Majstorstvo Piksela
Estetika igre je zaista predivna. No Fate kombinuje digitalizovane filmske snimke za cutscene sa zadivljujuće animiranim spriteovima tokom samog gejmpleja.
Posebno se ističe animacija T-1000. Njegovo mrdanje nakon što ga Sarah pogodi sačmaricom, ili trenutak kada se topi iz zida u Steel Mill fabrici, savršeno utelovljuju hladnu, proračunatu ulogu Roberta Patricka. Ovi trenuci ne samo da izazivaju sećanje na originalni film, već prenose i osećaj moći kada Sarah uzvrati vatru.
Sjajni zvuci, uključujući tutnjavu T-800 i industrijsku muziku, upotpunjuju paket, efektivno vas transportujući nazad u ranu mladost.
Mana kratkog trajanja i podsticaji za ponovno igranje
Kao i kod mnogih arkadnih pucačina 90-ih, No Fate je kratak. Ceo Story mod se može preći za manje od sat vremena, a sve na glavnom meniju se otključava za manje od tri. Za gejmere navikle na 90-časovne epove, ovo bi moglo delovati razočaravajuće.
Međutim, ovo je dizajnerski izbor veran starim arkadnim igrama koje su morale biti završene u jednom sedenju. Kako bi podstakli ponovno igranje, kreatori su dodali:
- Četiri različite težine.
- Dva alternativna završetka.
- „Arcade“ i „Mother of the Future“ modove koji menjaju raspored nivoa i uklanjaju continue opciju.
- „Boss Rush“ i „Infinite Enemies“ modove.
Svaki nivo je takođe ispunjen raznim opasnostima (laseri, parni ventili, robotski neprijatelji) što obezbeđuje da akcija bude neprestana i dinamična.
Zaključak: Povratak u 1991.
Terminator 2D: No Fate je apsolutna poslastica za gejmere koji su odrasli 90-ih. To je igra stvorena sa očiglednom ljubavlju i poštovanjem kako prema izvornom materijalu, tako i prema celoj gejming eri iz koje crpi inspiraciju.
Uprkos kratkom trajanju, koje je u skladu sa žanrom, ovo je naslov koji će vas vratiti u detinjstvo. Terminator 2D: No Fate je preporuka bez problema, ili kako bi Arnie rekao: „I’ll be back… for at least a couple more playthroughs.“
