Već više od dugih 20 godina, Serious Sam je FPS franšiza koja istrajava. Inspirisan i veoma blizak boomer pucačinama prošlosti, ne bi bilo daleko od stvarnosti uporediti ovu seriju sa Duke Nukemom. Bradatim muškim protagonistom sa grubim glasom koji izgovara fore koje su staromodne koliko i on sam. Slanje municije i eksploziva kroz armije vanzemaljaca… To je nešto što svi mi predobro znamo. Serious Sam: Siberian Mayhem, najnovija avantura u serijalu, upravo je to. Priča o pucnjavi stara jako dugo. S tim dolazi prosečna priča, ostavljajući me da molim seriju da se preda.
Ova nova borba odvija se na pragu snežnog bioma u Rusiji. Sam Stone se nalazi na obalama prekrivenim ledom, pucajući na vanzemaljske neprijatelje kao što je već mnogo puta učinio. Postoji razlog za ovu avanturu: u potrazi je za Generalom Brandom, svojim dezertiranim i korumpiranim liderom koji je u posedu moćne relikvije poznate kao ’’Sveti gral’’. Ovaj artefakt potencijalno može promeniti tok rata između vanzemaljaca i ljudi, pa Sam mora putovati preko Arktičkog kruga u potrazi da ga povrati. Nije vam baš najjasnije? Mislite da to nema previše smisla niti važnosti? U redu, niste jedini.
Pripada gde zaslužuje, uprkos velikom odstupanju od tipičnih okruženja i nivoa koje ćete naći u Serious Sam igri. Kroz pet nivoa Siberian Mayhem’s-a, pucaćete, trčati i ratovati prolazeći kroz istraživačke centre, sela, otvorena polja i stenovite zamrznute obale. Ovde će Sam iznositi svoje uobičajene šale i doskočice, pri čemu je odnos između uspeha i promašaja više naginjao promašaju. Ove replike su bezopasne u poređenju s onima iz Duke Nukemove prošlosti, ali su ipak rezultovale brojnim okretanjem očima. Vanzemaljska pretnja je jednako poznata kao i obično, sa novim preteranim ludilima kao što su hobotnice koje upravljaju helikopterima, što se čini prikladnim u ovoj čudnoj ruskoj distopiji. Ovo samo pokazuje da Timelock Studio, nova interna ekipa unutar developera Croteam, koja se sastoji isključivo od posvećenih bivših modera i fanova, zna svoj posao kada je u pitanju serijal. Čak i kada je u pitanju nešto novo.
Ovi nivoi se takođe razlikuju po svojim scenama i izgledu, a i bolje funkcionišu od onih u njihovom prethodniku, Serious Sam 4. Kasnije se oluje kroz objekte i sela prekidaju vožnjom ATV-a, ostavljajući otvoreno područje za istraživanje, što nije previše različito od sporijih istraživačkih trenutaka koje ćete pronaći u Half-Life 2: Episode 2, vozeći se okolo u buggy-ju. Pridodajte tome segment u kojem upravljate mech-om i jasno je da je namera da igrače uzbuđuje izbegavanje neprijatelja i pucanje na sve strane. U stvarnosti, uprkos promenama okruženja iz nivoa u nivo, neprijatelji svi napadaju na isti način, u progresivnoj frontalnoj liniji. Primeri se stapaju zajedno, bez obzira na oružje koje koristite ili taktiku koju primenjujete. Sve je to samo rutinsko izvršavanje.
Postoji razlog zašto je Serious Sam opstao toliko dugo. To je zahvaljujući fluidnom kretanju, a to nije izuzetak ni ovde. Ako ste uopšte zaljubljenik u fast-pace pucačinu, osećaćete se kao ’’kod kuće’’ gotovo odmah. Sam takođe izgleda kao da trči znatno brže od bilo kog protagoniste bilo koje druge igre u ovom žanru. Ovde je ključno delovati u skladu s tim, uvek je potrebno kretati se. Održavao sam dobar tok i ravnotežu između trčanja, kretanja u stranu i agresivnog napada, izbegavajući svaki metak i eksploziv koji mi je dolazio na put. Samova okretnost pomaže ovde da se upoznate sa ovim tokom, često sam primetio da skačem kao da igram igru na ranoj Source engine platformi.
Ono što sam takođe cenio bila je mogućnost da brzo prebacujem između prvog i trećeg lica pritiskom na dugme. Ovo je veoma suptilno pomagalo kako bih bio svestan svoje pozicije i okruženja, nešto ključno u igri ovog brzog tempa. Iako je očigledno da su Croteam i Firelock Studio išli na tradicionalan osećaj za Serious Sam: Siberian Mayhem, voleo bih da je dodat taster za brzo prebacivanje kako bi se povećala raznovrsnost. Toliko puta sam instinktivno pokušao da to uradim; ovo se gotovo čini neophodnim u ovom trenutku.
Svo oružje koje biste očekivali od igre u seriji, bilo da je to doslovno top ili sačmarica koja udara, takođe se vraća. Iako svako oružje deluje skoro podjednako jako, igrajući se sa moćima akcionog junaka, dovoljno je osvežavajuće da se kombinuje sa različitim tipovima kako bi se nosili s različitim udaljenostima između neprijatelja. AK, crossbow koji može ispaljivati energetske projektile na velike udaljenosti i burning raygun čine nove dodatke vašem arsenalu, ne sumnjam da će biti dočekani s oduševljenjem od strane fanova.
Serious Sam: Siberian Mayhem takođe nudi primamljive gedžete koji pomažu udvostručenju štete. Iako je veći deo igre koji traje 6 sati delovao monotonno dok sam prolazio kroz njega, mogućnost usporavanja vremena radi kontrole štete postala je obavezna. Medju ostalim gadgetima nalaze se hoverboard, i mogućnost airstike-a raketama. Ovu drugu sam često koristio ne toliko strateški, već kao način da očistim poslednji talas neprijatelja u okruženju kada sam već odavno bio spreman da se pomaknem dalje. Možda nije bilo namenjeno za tu upotrebu, ali je ipak bila efikasna.
Svi ovi tool-ovi su često namenjeni poboljšanju vašeg iskustva sa oružjem i dobro ćete ih iskoristiti. Iskreno, ovo je takođe zato što su opcije za borbu na blizinu u igri prilično loše. Sam može izvesti napad na neprijatelje koji su blizu, ali ovi napadi su praćeni animacijama koje su nedovršene i nisu baš raznovrsne. Bilo je prilično neugledno videti i doživeti kako neprijatelj čudno pada pod Samovim rukama. Ne očekujem dubinu kao u Doom Eternalu kad su u pitanju egzekucije, ali očekujem barem nešto malo čistije.
Skillovi pomažu umanjiti neki od ovih nedostataka. Dovoljno napredujte u stablu skillova i možete naučiti veštine kao što je sposobnost da veći neprijatelji budu poraženi udarcima u borbi prilikom face to face borbe. Mnoge od ovih skill poena ćete pronaći tokom istraživanja koje je bogato u okviru Siberian Mayhem-a. Dosta tajni se nalazi u nooksima dok su se zagonetke nalazile izvan glavnog puta, pri čemu vam svaka od njih donosi više ovih poena. Samo bih voleo da se ti poeni bolje koriste. Mnogi se odnose na dobijanje healtha ili više korisnih stvari od neprijatelja tokom face to face borbe, ali s obzirom na njihovu grubost, često sam ih potpuno izbegavao. Čak i dragocenosti koje se nalaze u sirovom obliku, kao što je sposobnost jahanja bull aliena, postale su zanemarljive. Uskoro veštine postaju pozadinska stvar, setimo se da postoje samo kad se svakih petnaest minuta ili tako nešto desi nešto kul tokom borbe kao rezultat njihove primene.
