Godine 2014. Next Level Games je najavio da će ekskluzivno sarađivati sa Nintendom na svojim budućim projektima. Za fanove njihovih igara, taj korak ima smisla. Next Level Games ima bogatu istoriju stvaranja izvanrednih proizvoda uz podršku Nintenda, ali samostalno ili u saradnji sa drugim izdavačima, objavio je nekoliko prilično loših naslova. Nintendo i Next Level Games su partnerstvo koje funkcioniše, i nema boljeg primera za neograničenu kreativnost njihove saradnje od Luigi’s Mansion 3.
Nakon što je morao da se provuče kroz prljave, sumorne i opasne kuće u svoja prethodna dva izlaska, Luigi je zaslužio odmor. Putujući sa Mariom, Peach, parom Toadova i svojim voljenim Polterpupom, Luigi odlazi na odmor na selo radi odmora i opuštanja u hotelu „The Last Resort“, ogromnom hotelu koji se sija od zlata i potpuno je slobodan od paučine. Nažalost, za Luigi-ja i ostatak njegove ekipe, to neće biti odmor jer se brzo otkriva da Hellen Gravely, vlasnica tog objekta, sarađuje sa ljubiteljem umetnosti King Booom kako bi ponovo zarobila svoje neprijatelje u slikama. Nakon što otkrije novi Poltergust G-00 i oslobodi zarobljenog profesora E. Gadda, Luigi kreće da pronađe svoje prijatelje i uhvati duhove koji mu se nađu na putu.
Samo ovog puta, ne mora to raditi sam. Nekoliko trenutaka u priči, E. Gadd nadograđuje G-00, dajući Luigiju pristup Gooigiju. To igračima omogućava da ovu avanturu za jednog igrača pretvore u iskustvo igranja u dvoje. Imate mogućnost da podelite Joy-Con za kooperativno igranje ili drugi igrač može da se pridruži sa sopstvenim kontrolerom. Iako dodatak Gooigija u Luigi’s Mansion mitologiji čini kooperativno igranje očiglednim, jasno je tokom kampanje da je ovo pretežno dizajnirano kao solo avantura. Kooperativno igranje je dobrodošlo, naravno, ali ne smatram ga idealnim načinom za igranje Luigi’s Mansion 3.
I Luigi i Gooigi imaju pristup istim alatkama Poltergusta, uključujući mogućnost usisavanja i puhanja, Strobulb, tamno svetlo, usisni metak, eksploziju i udarac. Poslednje tri alatke su nove za Luigi’s Mansion 3 i neophodne su za poraz različitih tipova duhova sa kojima ćete se suočiti. Neki se štite štitovima, drugi nose naočare za sunce noću. Znanje o tome koja alatka je potrebna za pravu situaciju će vas sačuvati da ne izgubite previše zdravlja dok prolazite kroz ovaj jadni resort. Takođe su neophodne za rešavanje mnogih inventivnih zagonetki koje su razvijači osmislili. Većina zagonetki igračima daje neograničene šanse za njihovo rešavanje, ali nekoliko njih može rezultirati trenutnom smrću ako niste u stanju da pronađete rešenje na vreme.
Raspored „Last Resort“ je pokušaj Next Level Games-a da spoji singularnu lokaciju originalnog Luigi’s Mansion-a sa raznovrsnošću mini-kuća koje se nalaze u „Dark Moon“ na 3DS-u. Iako su mnoge spratovi tipični za ono što biste videli u luksuznom hotelu – teretana, tržni centar, noćni klub, itd. – nekoliko njih se suprotstavlja logici i fizici u svojem dizajnu i uključenosti. Ovaj hotel ne samo da ima svoju malu pustinju, već u toj pustinji postoji cela piramida sa skrivenim grobnicama. To uparite sa grotlom pirata, muzejem, filmskim studiom i dvorcem, i ovaj hotel počinje da liči na one motele sa sobama sa temama, samo sa znatno većim budžetom za dizajn.
Ono što je lepo je da ove ogromne tematske oblasti nisu sve grupisane zajedno. Struktura ovog hotela ga čini raznovrsnim sa ovim neobičnim fazama smeštenim između uobičajenijih spratova. Većina ovih mesta je 100% u skladu sa dizajnom i izvođenjem, iako neke mislim da su bolje ideje na papiru nego u praksi. Pomenuta grotla pirata ne nude puno u smislu istraživanja, rezultirajući u jednom od kraćih spratova u igri od 15 sati kampanje.
Međutim, to što je gotovo za tren oka ne znači da je lako zaboraviti. Naprotiv, kraće faze nadoknađuju svoju dužinu briljantnim zagonetkama i nekim sjajno osmišljenim borbenim bitkama sa bossovima. Posebno borbe na kraju faza grotla pirata i studija filma su nesumnjivo najuzbudljivije borbe sa bossevima koje sam sreo tokom cele godine. Isto važi za većinu borbi sa bossevima ovde, jer ili se ističu u dizajnu i teatralnosti ili u tome koliko dobro testiraju sposobnost igrača sa alatkama koje Luigi ima na raspolaganju. Ima i nekoliko promašaja, kao što je duh sa kojim se borite na kraju faze pustinje, ali uglavnom, ove borbe su iznad i izvan svega što je serija videla do sada.
Izvanredno je zapravo odličan način da se opiše veći deo Luigi’s Mansion 3. Skoro sve što je franšiza uradila u prošlosti, sada radi bolje. Veliki hotel nije tako intiman kao kuća u originalu za GameCube, ali količina detalja koja se nalazi u ovim ukletim hodnicima je bez premca. Od njenih najosnovnijih područja do najraskošnijih, nema mesta u ovom mestu koje nije izuzetno dekorisano posebnim osvetljenjem koje opravdava Luigijevu zabrinutost zbog cele situacije. Interaktivnost je oduvek bila ključni deo iskustva Luigi’s Mansion i nije drugačije ovde. Skoro svaki komad dekora sa kojim se susretnete ima drugu svrhu. Neki će vam doneti novac, drugi se koriste u zagonetkama i tajnama rasutim po hotelu.
Najbolji detalji, međutim, nalaze se u animacijama likova. Iako E. Gadd može biti malo uznemirujuć za gledanje u HD-u, Next Level Games koristi snagu Switcheve moći na dobar način ubacujući humor u pokrete i izraze lica Luigija, Toadova, Polterpupa, Hellen Gravely i svakog drugog duha vezanog za ovaj hotel. Ako smatrate da Osvojitelji Dark Moona nedostaju ličnosti, osoblje i gosti „Last Resort“ ga imaju u izobilju.
Pored te besprekorne animacije, zasluga takođe pripada dugogodišnjem glumcu glasa Charlesu Martinetu. Iako Luigi još uvek ne govori potpune rečenice ili izgovara nešto komplikovanije od reči sa tri sloga, Martinetova dostava svakog krika, uzvika, uzdaha, šmrkta i vriskova prikazuje talenat koji se ne samo samouvereno uklopio u ovu ulogu, već i uživa u raznovrsnim vokalnim izražavanjima koje mu ova serija omogućava.
Martinetov glasovni rad postaje još šarmantniji kada su četiri Luigija zajedno na sceni u „ScareScraper“. Vraćanje iz „Dark Moon“-a, „ScareScraper“ je onlajn multiplayer mod gde do četiri Luigija zajedno rade kako bi očistili nasumične spratove pet- ili desetospratnog tornja. Svaki sprat ima svoj cilj, kao što je hvatanje svih duhova ili spašavanje svih Toadova, i vremensko ograničenje u kojem to treba da se završi. Osim tih zadataka, svaki sprat krije obilje tajni koje mogu nagraditi igrače novcem, više vremena na satu ili posebnim alatkama koje mogu koristiti na tom spratu.
Ako postoji bilo koji aspekt Luigi’s Mansion 3 koji bledi u poređenju sa prethodnim ulascima, to je nedostatak opcija u „ScareScraper“-u. Možete igrati lokalno ili onlajn u kooperaciji ili solo, ali bez selektora težine, prava solo igra je praktično nemoguća. Mod se ne prilagođava izazovu u zavisnosti od toga koliko igrača pokušava da ga završi, tako da bez tima Luigija koji preuzima odgovornost, biće teško ljudima da sami završe jedan sprat, a kamoli ceo toranj.
Iako su opcije u „ScareScraper“-u ovde ograničenije nego u originalnoj verziji, faktor zabave ostaje gotovo isti. Udruživanje sa četiri osobe onlajn kako bi lovili duhove je uzbudljivo iskustvo. Bez glasovnog četa, morao sam koristiti dugme za obaveštavanje mojih kolega Luigija ako nešto nije u redu ili sam im trebao da dođu kod mene. Sistem je dovoljno dobro funkcionisao ako su moji saigrači zaista obraćali pažnju. Čak i kada nismo uspeli, i tokom ovog perioda pregleda smo uspeli samo jednom da stignemo do vrha tornja, bio sam spreman da ponovo krenem jer sam se toliko zabavljao.
Ne samo da je „ScareScraper“ najbolje onlajn multiplayer iskustvo koje sam imao ove godine, već je bilo i gotovo besprekorno jer se brzina smanjila jedva tokom vremena koje sam uspeo da je testiram sa troje drugih igrača. Jedino sećanje na pad brzine koje je trajalo duže se desilo kada smo četvorica bili u sobi punoj malih duhova i dvojica od nas su koristili svoje Gooigije. Ali čak i u tom trenutku, usporavanje je trajalo samo nekoliko sekundi pre nego što je sve ponovo bilo glatko kao puter, što je veliko olakšanje imajući u vidu neujednačenu istoriju Nintenda sa onlajn igranjem.
Veliki novi dodatak Luigi’s Mansion seriji je višekorisnički režim ScreamPark, ali što manje kažem o tome, to bolje. Za razliku od „ScareScraper“-a, ovaj režim podržava do osam igrača – četiri Luigija i četiri Gooigija. Iako bi ovo moglo stvoriti interesantno iskustvo igre na zabavama, nijedna od uključenih mini igara nije vredna više od brzog pogleda. „Coin Float“ je nešto što bi trebalo igrati samo da vas pripremi za jednu od iritantnijih borbi sa bossevima u glavnoj kampanji. „Cannon Barrage“ zahteva minimum četiri igrača da bi bilo iole zabavno. „Ghost Hunt“ je gotovo samo pojednostavljena verzija „ScareScraper“-a. Više mini igara dolazi sa budućim plaćenim DLC-om, ali osim ako botovi nisu dodati, ne vidim sebe da ponovo posetim „ScreamPark“.
Luigi’s Mansion franšiza je daleko stigla od kritika originala zbog nedostatka sadržaja. Sa zanimljivom solo kampanjom i „ScareScraper“-om koji i dalje pruža izazov, Luigi’s Mansion 3 je najbogatiji naslov u seriji, i jedno od najboljih iskustava koje sam imao sa svojim Switch-om u 2019. godini.
