„Kentucky Route Zero“ je čudno iskustvo za koje treba vreme da se shvati. Poslednjih nekoliko dana mi se vrti po glavi dok pokušavam da ga raščlanim. Igra ima osećaj velikog, lutanju sklonog romana koji se čini inspirisanim delima Tvejna i Stajnbeka, ali je isprepletan sa čudnom i utešno čudnom pričom koja ne bi bila nesvakidašnja u delima Dejvida Linča.
„Kentucky Route Zero“ je stvarana godinama. Originalni Čin I je objavljen 2013. godine, a sada, tek sedam godina kasnije, objavljen je Čin V kako bi se završilo putovanje. Pored finalnog Čina, TV izdanje je takođe donelo celu priču na konzole.
„Kentucky Route Zero“ je avantura tačke i klika, ali čak ni ta opis ne potpuno odgovara. Igrači kontrolišu dostavljača po imenu Conway koji traži adresu 5 Dogwood Drive, adresu koja nije dostupna standardnim putevima. Umesto toga, postoji tajni autoput nazvan Zero koji se može pristupiti samo nekonvencionalnim metodama, kao što je biranje određene radio stanice. Nije samo Zero taj koji otvara jedinstvene scene, već i putovanje oko Highway 65. U većini Činova vodite Conway-jev kamion po sporednim putevima koji okružuju i 65 i Zero, gde vrebaju razne scene i zgrade. Ovi trenuci prikazuju zaboravljeni deo američke kulture sa ruiniranim zgradama i ljudima bez stalnog boravišta.
Dok Conway prolazi kroz svet, pridružuju mu se drugi kao što je Shannon, koja ga prati na njegovom putovanju dok ide i sama za sobom. Veći deo igre se provodi sa Conway-om i Shannon dok idu na različita mesta i razgovaraju sa ljudima. Sami razgovori su višestruki izbori, pa će verovatno propustiti neke informacije u zavisnosti od izbora koje napravite, ali svaki razgovor otkriva svet i njegove stanovnike. Neki razgovori mogu biti malo predugački, ali to se uklapa u osećaj igre kao romana u interaktivnom obliku.
Između Činova su Interludiji i tu „Kentucky Route Zero“ postaje još čudnija. Svaki od ovih interludija postavlja osnove za sledeće činove i daje više informacija o svetu, pružajući jedinstveno iskustvo. U jednom ste posmatrač u pozorišnoj predstavi, dok drugi uključuje biranje brojeva na telefonu i saznavanje o nekim čudnim mestima. Ovi trenuci su podjednako zanimljivi kao i glavna radnja i stvarno pomažu da se bolje povežete sa nekim sporednim likovima.
Veći deo igre se provodi istražujući i razgovarajući dok se priča odvija. Ponekad zaista imate osećaj kao da ste putnik koji posmatra šta se dešava umesto da ste aktivno uključeni, ali postoje i trenuci veće angažovanosti kao što je predivno realizovan odeljak avanture u tekstu. Finalni čin takođe se razlikuje od ostalih, delujući kao pravi zaključak priča onih koje je Conway sreo na putovanju. Može delovati malo sporije, što nešto znači kada je cela igra sporog tempa.
Igrajući na Switch konzoli, „Kentucky Route Zero TV Edition“ koristi touchscreen, pa možete pritiskati radnje i predmete. Postoje neki problemi sa navigacijom, posebno u prenosivom režimu, jer se likovi mogu zaglaviti na određenim mestima ili staze nisu posebno dobro označene, ali stilizovane vizuelne i zvučne komponente i dalje dolaze do izražaja bez obzira na to.
