Gareth: Igrao sam Hearthstone prilično revnosno između 2015. i 2017. godine, ali sam ga potpuno napustio tokom proteklih godina. Ponovno uzimanje igre 2022. godine predstavlja strm uspon. Mnogi aspekti igre su se temeljno promenili; način na koji radi Standardni mod, uvođenje Klasičnog moda, revidirana rangirana lestvica, gomila ekspanzija karata koje sam propustio u proteklim godinama, novi sadržaji za jednog igrača koje su dodali, čak i dodatak klase Demon Hunter originalnih devet klasa (sa njegovim glavnim „herojem“ Illidan Stormrage). Tu su i potpuno novi režimi kao što su Mercenaries mode i Battlefields, a ovaj drugi sam jedva dotakao.
Najnovija ekspanzija, „Murder at Castle Nathria“, je 21. ekspanzija karata Hearthstone-a od lansiranja, i takođe je i zajedno najveća sa 270 novih karata (135 sakupljivih), zajedno sa ekspanzijom „Scholomance Academy“ iz 2020. godine. Fokus ekspanzije je novi karata keyword (pogledajte posebnu sposobnost) nazvan Infuse; karte sa ovom sposobnošću će biti pojačane dodatnom snagom, ako se odigraju nakon što je određeni broj prijateljskih čudovišta poginuo dok je karta bila u ruci (biti u špilu ne računa se). Ovo je zanimljiva sposobnost rizika i nagrade jer morate prosuditi da li treba da odigrate slabiju kartu kada nije Infuse-ovana, ili da sačekate da dovoljno čudovišta pogine kako bi je pojačali. Tu je i nova neutralna Legendariska karta koja je dodeljena svim igračima, Prince Renethal, koja igračima daje 10 dodatnih bodova zdravlja i 10 dodatnih slotova za karte u špilu (povećavajući oba na 40, standardan broj je 30). Veći špil i više zdravlja mogu biti i pozitivni i negativni, u zavisnosti da li želite brzo završiti igru ili ne.
Najveći problem Hearthstone-a oduvek je bio „RNG“, kratki način za reći slučajnu šansu. Iako je naizgled igra karti zasnovana na veštini, Hearthstone je suviše oslanjao na nasumičnost u pogledu toga kako se igre igraju, a najnovija ekspanzija apsolutno nastavlja da udvostručava ovu tendenciju. Mnoge karte imaju sposobnost Discover, koja vam daje izbor od tri slučajne karte koje možete odabrati da dodate u svoju ruku. Zavisno o karti u pitanju, to može uključivati čini ili čudovišta, uključujući one koji nisu u vašoj kolekciji. Ovo može dramatično promeniti tok bitke na osnovu suštinski bacanja novčića, i iako je zabavno što ponekad čista sreća može pretvoriti strašan poraz u veličanstvenu pobedu, gotovo svaka igra Hearthstone-a će se igrati na ovaj način. Kada shvatim da je igra suštinski nepobediva, trudim se da se brzo povučem, a ponekad se to može desiti već u trećem ili četvrtom potezu, ako protivnik ima savršene karte a ja nemam ništa. Jedno poboljšanje u odnosu na ranije dane igre, međutim, je da se brzina kojom se igre igraju i završavaju generalno usporila; veoma malo igrača danas opsesivno udara protivnikovo lice ignorišući čudovišta, dok su se ranije, u počecima igre, gotovo svaki igrač Hunter-a tako ponašao.
Postoji i sam trošak za potpuno nove ili povratničke igrače. Iako igra ima dobre opcije za upoznavanje, uključujući posebne zadatke i sezonu nagradnog drveta koje daje dodatno zlato, nova ekspanzija košta 49,99 dolara za standardni paket (60 karata) i 79,99 dolara za mega paket (80 karata plus 5 zlatnih paketa). Kao i ranije, možete kupiti pojedinačne pakete za 100 zlata, ali stvaranje potpunog špila putem ovog metoda zahtevalo bi znatno i dugotrajno brušenje, kao i šansu za sticanje duplikata.
Da li je Hearthstone i dalje zabavan? U malim dozama, ne mogu poreći da i dalje uživam, posebno sve noviji sadržaji za jednog igrača koje sam propustio. Međutim, lestvica je sada zastrašujući izazov čak i na najnižem nivou veštine, jer ćete se često uparivati protiv veterana Hearthstone-a s obzirom na znatno manju bazu igrača, neki od kojih će nesumnjivo igrati konzistentno osam godina. Mnoge od novih karata su zabavne za igranje, i umetnički igra i dalje ima veoma šarmantnu estetiku sa mnogo ličnosti u kartama, njihovim glasovima i animacijama. Ali za potpuno novog igrača koji razmatra početak Hearthstone-a od nule, to može biti prilično zastrašujući zadatak.
Eduardo: Da, iznosite veoma valjane tačke, Gareth: Igram igru konzistentno od kada sam je prvi put zaigrao tokom beta perioda pre lansiranja, ali na veoma opušten način. Obično pokušavam da barem ostvarim pet pobeda mesečno kako bih dobio kartu nazad, bez ulaganja mnogo novca u igru. Jedini pravi novac koji sam potrošio bio je na jednočasovni sadržaj za jednog igrača „One Night at Karazhan“ koji je dodat u Hearthstone 2016. godine – je li moguće da je toliko dugo prošlo?! – jer je to jedan od mojih apsolutnih omiljenih napada u World of Warcraft-u iz vremena kada sam ga aktivno igrao.
Inače, igranje Hearthstone-a je za mene bila veoma opuštena stvar, sa veoma, veoma retkim slučajevima kada sam pokušavao da budem konkurentniji, ali sam završio grozno, iz tačno onog razloga koji si tako elegantno naveo: igra jednostavno nije građena za konkurentsko iskustvo ako želite da se držite podalje od mikrotransakcija. I iskreno, ne bih ih čak ni nazvao svim tim mikro. Mnogo njenih sadržaja košta koliko i potpuno nove igre, a ako dodate kontinuiranu cenu kupovine paketa karata nadajući se da ćete dobiti srećan pad, to se može još više povećati. I razumem zašto je Blizzard implementirao ovu formulu, jednostavno funkcioniše. Održava odanu i izuzetno vernu, iako opadajuću publiku oko sebe, praktično u balonu. To je toliko predatoran model kao što može da bude, bez nudeći stvarne karte koje ljudima trebaju za prodaju po još višoj ceni – oh, hajde da zadržimo ovo za sebe, ne želimo da damo Activisionu nove ideje, zar ne?
Stepen veštine igranja igre su praktično saželi brojem klasa sa kojima sam uspeo da dostignem 500 pobeda: jedna. Nedavno sam ove godine dosegao zlato sa svojim Hunter-om, ako možeš da veruješ. Van te klase, igram i eksperimentišem sa Shaman-om, koji je na oko 300 pobeda, a ostali su tu samo da izgledaju lepo. Iskreno, ne mogu da zamislim da pokušavam da radim na bilo kojoj drugoj zbog samog posvećenja koje Hearthstone zahteva, ne samo u vezi sa vremenom, već i finansijski. Da razgovaramo o WoW-u, sigurno, rado bih napravio više likova kao što sam to uradio tokom niza godina koje sam proveo u Azerothu, ali ne u igri koja se više fokusira na moje ulaganje kao što je ova.
S druge strane, ne bih se usudio reći da Hearthstone nije bio zabavna distrakcija svih ovih godina. Samo sam morao da pronađem ravnotežu kada je igranje u pitanju i tu sam ostao veoma dugo do sada. To je razlog zbog kog je ova igra karata jedini Blizzard proizvod koji sam dosledno igrao bez previše pauza, i dođavola, igrao sam i zaista se zaglibio u gotovo svim njima. Čak sam govorio o problemima koji su na kraju doveli do toga da potpuno prestanem sa Overwatch-om, i oni se preklapaju sa trajnim frustracijama koje imamo i obojica sa Hearthstone-om. Model RNG-a šteti tim igrama u različitim stepenima, i u slučaju Hearthstone-a, to je ono što je suštinski vezano za njenu igru, pa nema bega od toga, za razliku od onoga što Blizzard radi za Overwatch 2, očigledno.
