Igre poput „Wipeout 2048“ i „Uncharted: Golden Abyss“ pokušavale su da rekreiraju iskustvo igranja na PlayStation 3 na PlayStation Vita konzoli, dok su drugi razvojni timovi krenuli drugim putem. S pametnom idejom u svojoj osnovi, „Gravity Rush“ je brzo postao favorit među korisnicima ove prenosne konzole zbog svog karakterističnog vizuelnog stila i igranja sa promenom gravitacije.
S nastavkom koji je u pripremi i sa Sony-jem koji je odlučio da se brže šireća PlayStation 4 konzola bolje uklapa, ima smisla da se originalna igra dovede na konzolu, za one koji je možda nisu imali priliku da igraju prvi put. U tom procesu, takođe postaje i najbolje mesto za igranje ove igre.
Budeći se kao jabuka simbolično padajući sa veoma dalekog drveta, putujući kroz živahni grad i udarajući je u glavu, naša junakinja koja boluje od amnezije nema pojma šta se dešava pre nego što bude gurnuta da koristi moći promene gravitacije kako bi pokušala da spasi dete koje će uskoro biti progutano od strane gravitacione oluje.
S mačkom koja izgleda kao da je sačinjena od zvezda uz sebe, pokušava da shvati ko je i odakle dolazi, ali brzo se upliće koristeći svoje moći manipulacije gravitacijom kako bi pomogla građanima Hekseville-a. Uskoro se bori protiv čudnovatih Nevi stvorenja koja redovno napadaju plutajući grad, suočava se sa drugim manipulatorima gravitacije i upada u sve vrste nevolja usput.
Vizuelni stil „Gravity Rush“ igre je uvek bio veliki privlačni faktor, i kao što je slučaj sa mnogim remasterima, ta snaga je lako istaknuta. Sada se igra izvodi u 1080p rezoluciji i sa stabilnih 60 frejmova u sekundi, i čini se da su napravljena poboljšanja u teksturama i nekim modelima u igri. Postoji dodatna jasnoća igre zahvaljujući ovoj većoj rezoluciji, ali stil umetnosti je presudni faktor u tome kako igra izgleda i oseća se.
Plutajući otoci Hekseville-a vise u daljini, sa monorail-om koji ih povezuje i vazdušnim brodovima koji lete tamo-amo. Oni su obasjani gotovo opresivno obojenim nebom, sa dubokim i nelagodnim crvenilom Auldnoir-a koje se kontrastira sa žutim i zelenim nebom Endestria-e i Vendecentre-a.
To nezemaljsko nebo pomaže da igri doda mnogo njenog vizuelnog karaktera, i kako zgrade i ostrva se pružaju u daljinu, oni se stapaju u pozadinu, ostavljajući samo skica sličan obris, što dobro funkcioniše uz cel-šejd likove i slikarske teksture. Taj tačan izgled je repliciran unutar mnogo čistijeg prikaza na PS4, i dok je nivo detalja mnogo veći i domet pogleda se proteže dalje od kamere, to nije beskrajno i detalji i NPC-ji se pojavljuju dok letite kroz svet.
Jedna od glavnih stvari koje odaju poteškoće igrine prenosne verzije, delom i zbog ograničenja konzole, jesu neki ponavljajući osećaj tekstura i mnogo dosadno izgledajućih zgrada. To je nešto što je naglašeno načinom na koji često posmatrate svet sa visine na nebu, ali takođe me tera da se radujem nastavku i potencijalu igre dizajnirane s PS4 na umu, posebno u smislu kako živopisno i dinamično su izgledali rani uvidi u tu igru.
Dizajniranje originalne igre za Vitu takođe je dovelo developere do određenog pristupa u prenošenju priče igračima. Poglavlja su označena stripovskim panelima, koje možete naginjati pomoću DualShock 4 senzora za pokrete, i razgovori u otvorenom svetu ili su bez zvuka sa natpisima tokom igranja ili prikazuju avatare likova sa balonima za govor. U retkim trenucima kada Kat ili drugi likovi progovore, to čine na izmišljenom jeziku stvorenom za igru.
Kretanje kroz grad je brzo i jednostavno kao i pre. Dodirom na rame, Kat svetli crveno iznutra i uzdiže se da lebdi u vazduhu, a drugi dodir menja pravac gravitacije za nju i za predmete u blizini, prema mestu gde je usmerena kamera igre. Odjednom brzo letite ka zidovima – Kat nikada ne izgleda posebno graciozno kada leti, i često se sruši na zemlju umesto da stane na noge – i hodate na donjoj strani ovih plutajućih ostrva. Jedina stvar koja vas brine je vaša energetska traka, koja se postepeno smanjuje što duže prkosite gravitaciju.
To dodaje veliku težinu i uticaj borbi u igri, dok izvodite udarce gravitacijom koji imaju sav Kat-in težinu i momentum. Uvek trebate ciljati na svetleće slabosti na tamno crnim telima Nevi-a, pri čemu igra koristi DualShock 4 senzore za naginjanje i pokrete kako biste fino podešavali cilj dok letite kroz nebo, pored većeg i preciznijeg analognog štapa na kontroleru, oseća se bolje nego na Vitu, a stvari kao što su klizanje gravitacijom i izbegavanje sada zavise od okidača.
Međutim, kada letite kroz nebo, vrlo je lako da se izgubite i osetite dezorijentaciju. Često je teško pratiti koja je stvarna donja strana, iako pravac pada Katinih vlasi daje nagoveštaj, a NPC-ji van vaše neposredne okoline ne reaguju na manipulaciju vašom fizikom. Čak i ako možete da pratite, uglavnom idete pravolinijski dok letite, i iako možete fino podesiti svoj put, obično morate potpuno stati i premeštati kameru u novom pravcu. U sredini borbe protiv pokretnijih neprijatelja, to može biti malo iritantno.
Iako je ponekad malo nezgrapno, nikada nije zaista iritantno, a mnoge vrline PlayStation 4 i DualShock 4 kontrolera pomažu da igra u akciji deluje prirodnije i fluidnije nego na Vitu. Nastavak izgleda kao da će zaista razviti ideje iz originala, kada bude pušten kasnije ove godine, ali do tada, „Gravity Rush Remastered“ je najbolji način za igranje ili ponovno igranje jedne od najkarakterističnijih igara za Vitu.
