Gargoyles mi je kao detetu bio zanimljiv, ali retko sam mogao da sednem i gledam. Bila je to još jedna „tamnija“ subotnja jutarnja crtana serija koja se pojavila nakon uspeha serije Batman: The Animated Series. Zapravo, prva sezona serije je napisana od strane scenarista te serije. To je tada bilo in. Ono što se sećam da mi se najviše svidelo kod Gargoylesa bilo je udobno osećanje opasnosti i napetosti koje je bilo jedinstveno za ovu određenu vrstu crtanog filma.
Zapravo, više sam upoznat sa igrom za Sega Genesis iz 1995. godine koja je bazirana na ovom materijalu, ali kako se ispostavlja, ta igra nije sasvim verni prikaz. Takođe, nije ni previše dobra. Može se reći da je najviše „sasvim ok“. Dakle, interesantno je videti Disney kako se vraća naslovu, mada je to verovatno u vezi sa planiranom adaptacijom za Disney+ u živom svetu. Ali, da li remaster ispravlja sve probleme sa originalnom Genesis igrom i čini je vrednom igranja?
Ako niste upoznati, premisa serije je da su naslovna rasa mitskih bića bila uspavana u kamenu i probuđena u savremenom dobu. Na neki način postaju superheroji i specijalizirani su za rešavanje problema iz prošlosti koji uzrokuju probleme u sadašnjosti. Pritom, pokušavaju da sakriju svoje postojanje od javnosti i uče o svim promenama koje su se desile u poslednjem veku.
Igra počinje 994. godine nove ere sa likom Golijata koji se bavi ljudima, pre nego što preskoči na treći nivo u savremeno doba. Fokusira se na „Oko Odina“, artefakt neverovatne, ali uglavnom nedefinisane moći.
U igri igrate kao Goliath jer je on „najnapucaniji“, dok su svi drugi gargojli nestali. To jest, osim Demone, koja se pojavljuje na samom kraju. Ima cutscena između nivoa, ali one ne uspevaju da ispričaju koherentnu priču. Ako niste upoznati sa crtanim filmom, može vam se učiniti kao da jako ljut gargojl ustaje i kreće u pohod. Kao što sam pomenuo, igra nije naročito verna zapletu serije, uglavnom se pridržavajući, ne znam, duha narativa. Ima veze sa zapletom u tom smislu.
Ako ste igrali igru „Kralj lavova“, imam loše vesti za vas: Gargoyles je donekle sličan. Goliath može da dvostruko skače, ali njegov napad se sličan Simbinom, uz ne baš najbolju detekciju sudara. Takođe, ima potez gde podiže i baca svog neprijatelja, ali prilično je izbirljiv u vezi sa tim koliko ste blizu neprijatelja kada to pokušavate. Bacanje je obično trenutno ubistvo, ali pokušavanje može koštati dosta zdravlja. Međutim, neki neprijatelji zahtevaju mnogo udaraca da budu oboreni, pa se rizik isplati. Uvek postoji dugme za premotavanje ako igra nije fer.
Sistem kretanja je teško savladati. To je uglavnom suviše blaga izjava kojom se pokušava reći da je mnogo lošiji od najboljih platformi na Genesis konzoli, ali nije sasvim strašno. Najveći problem je trebalo biti ljuljanje po nekim stvarima, što se čini omiljenim u mnogim igrama sa crtanim animacijama, iz nekog razloga. Drugi nivo je najgori jer njegovi „kuke“ se otvaraju i zatvaraju. Kada su otvorene, one nanose štetu i teraju vas da padnete unazad, što dovodi do napornog skoka u težini igre. Treći nivo takođe ima puno ljuljanja, ali je mnogo jednostavniji jer se kuke ne pretvaraju iznenada u prepreke.
Bossovi su užasni. Drugi, posebno, možete jednostavno stajati unutar njega i neprestano se udarati. On će ostati zaglavljen dok ne umre. Treći šef je verovatno najbolji, ali to je uglavnom zato što se borba odvija na padajućem liftu. Biti najbolji šef u ovoj igri je stvarno niska lestvica.
Što se tiče poboljšanja u ovom remasteru, najveća promena je grafička nadogradnja, koja je dvojaka. Jedan od najboljih delova originalnog Genesis izdanja je njegova mračna upotreba ograničene palete boja. Novi stil je verniji crtanoj seriji, ali potpuno gubi tu atmosferu. Nesavršenost je teško ignorisati.
Četvrti nivo, koji se odvija u metrou, izgleda lošije u remasteru jer uklanja zadnji zid voza. Takođe, više volim siluetu grada u Genesis verziji, ali to možda samo zavisi od mog ljubavi prema gradovima u 16-bitnim igrama. S druge strane, treći nivo ima scenu gde žena spava na kauču ispred televizora, i ovo izgleda bolje u remasteru, što mi se stvarno svidelo. To je neka vrsta pohvale, pretpostavljam.
Čitljivost grafike je slično nesavršena. Postoji deo u trećem nivou gde treba da otvorite ventil. Hodao sam u krugovima i nisam mogao da shvatim gde treba ići dok se nisam vratio na 16-bitnu grafiku i primetio da se ventil zapravo ističe kao nešto sa čim možete da interagujete. Napadi neprijatelja su nešto čitljiviji u novom umetničkom stilu, ali samo u nekim retkim slučajevima.
Možete prelaziti između grafičkih stilova u bilo koje vreme, što uvek volim da vidim u remasterima. Međutim, svaki put kada bih to uradio, shvatio sam da mi se više dopada grafika u stilu Genesis verzije zbog načina na koji je iskorišćen hardver. U okviru tog vremena, oni su zabavni za videti, ali kada pređete na vizuelno kvalitetniju verziju, to je u potpunosti izgubljeno.
Srećom, još uvek možete igrati većinski vernu verziju Genesis igre, ali dok sam je igrao, igra se iznenada resetovala. Postoji kombinacija dugmadi u originalnoj verziji koja bi to mogla izazvati, ali nisam bio ni blizu njenom pritiskanju. Ne znam šta se desilo. Trenutak pre toga, napadao sam neprijatelja kao mačka sa igračkom mišem. Sledeći trenutak, gledao sam Buena Vista logo.
Čak i izvan grafike, čitav paket je prilično loš. Jedno od mojih prvih iskustava sa igrom bilo je propadanje kroz pod tokom borbe u prvom nivou. Nisam siguran da li je to bila greška u originalnom izdanju. Takođe postoje delovi gde savremena širokoekranska perspektiva prelazi granice nivoa, ali umesto da prošire pozadinu ili nešto slično, developeri jednostavno stavljaju crnu traku, što izgleda užasno. Ovi problemi mogu biti rešeni putem ažuriranja, ali ne bih se previše uzdao u to.
Već sam to rekao, ali Gargoyles je… prosečan. Igrao sam i gorih. Na Genesisu ima mnogo loših Disney igara, ali takođe i mnogo, mnogo boljih platformera. Remaster zaista ništa ne čini da igru izdigne iznad toga, osim modernih pogodnosti kao što su povrat unazad i stanja čuvanja.
Govoreći o tome, trebalo bi takođe da imate na umu da je Gargoyles veoma kratka igra. Na srednjem težem nivou težine imate samo jedno nastavljanje, pa u zavisnosti koliko često ne uspevate i koliko ste spremni da prihvatite te neuspehe, može vam biti potrebno više vremena da je zaista završite. Međutim, uspešno završavanje igre može se postići za manje od sat vremena. Pet nivoa. Ne baš sjajno.
Iskreno, ovo je igra za fanove. To je remaster za ljude koji imaju lepa sećanja na iznajmljivanje igre za Genesis iz prošlih dana. Fanovi crtanog filma takođe mogu naći neku vrednost u njoj, koliko god da je neveran adaptaciji. Za sve ostale, postoji mnogo drugih igara koje možete igrati pre nego što se spustite u dubine Gargoylesa. Nije užasna, jednostavno nije dobra. Ali bar nije spavala hiljadu godina.
