Istorija serijala Final Fantasy je konstantno obeležena kontroverzama, besom i nezadovoljstvom. Posebno od izlaska Final Fantasy VII, bilo je malo unosa u franšizu koji su uspeli da zadovolje sve veći broj obožavalaca serijala i Final Fantasy XII nije bio drugačiji. U to vreme, izazvao je uzbuđenje oko nekih ključnih elemenata serijala, ali jedanaest godina kasnije, postojao je sve veći osećaj očekivanja za remaster igre i povratak u svet Ivalice, što se ispostavilo da je odavno trebalo.
Pojavio se u sumrak godina PlayStation 2, FFXII je izgledao impresivno za to vreme i, naravno, imao je prepoznatljive CG sekvence, sve su remasterovane u HD formatu za ovu verziju. Sve to izgleda dobro i postoji odličan osećaj čvrstine kod svih likova, baš kao što je i kod često impresivnih lokacija koje su pune ličnosti. Naravno, stvari su kockastije nego što smo danas navikli, ali umetnička orijentacija je tako jaka, bilo da su u pitanju likovi, čudovišta ili okruženje, da je i dalje potpuno zavodljivo i potpuno uživljivo.
Jedina mala nepravilnost su čudno postavljene sekvence. Umesto standardnog efekta crnih traka, gurnute su na vrh ekrana sa jednom velikom crnom trakom na dnu. Čak i nakon sati igre, to je odbojno, i iako očekujem da je prvobitno namenjeno olakšavanju stvari za one koji koriste titlove, izgleda čudno.
Iako je proces remasterovanja doveo do toga da igra vizualno odoli modernijim ponudama, likovi i priča su i dalje zabavni, uzbudljivi i dobro zaokruženi kao pre više od decenije. Od otvorenog uličnog siročeta Vaana koji postaje upleten u političke intrige dve suprotstavljene imperije i otpora Dalmaske, preko večno kul nebeskog gusara Balthiera i njegove saputnice Frane sa zečijim ušima, do poniženog viteza Bascha, ovo je grupa ljudi sa kojima ćete provesti vreme voleći. Možete se prebacivati između japanskog i engleskog jezika, ako želite, mada je ovo jedan od retkih JRPG-ova gde je engleska verzija takođe dobra.
Pored likova i priče, FFXII je uveo neke zaista revolucionarne elemente u svoj borbeni sistem, elemente koji i dalje deluju sveže i novo. Iako su ih tokom godina kopirale druge igre, malo njih je uspelo da postigne senzaciju koju pruža Active Dimension Battle sistem, koji je izvukao uticaje iz rastuće MMO scene.
Sa pozicioniranjem vašeg lika kontrolišete u realnom vremenu, zadatak vam je da odredite ciljeve i odlučite kada koristiti posebne sposobnosti ili predmete, sve to daje potpuno drugačiji ukus od klasičnih borbi na poteze. Na mnogo načina, čini se da je Final Fantasy XV iz prošle godine težio nečemu revolucionarnom u svom akciono naglašenom borbenom sistemu, ali na kraju je bio daleko manje sofisticiran.
Igra je takođe uvela Gambit sistem, koji u osnovi omogućava programiranje ponašanja članova vašeg tima tokom borbe. To je divno intuitivno podešavanje, gde možete dodati proširiv broj komandi iz jednostavnog padajućeg menija koji se bazira na tome ili koga ciljate i koju akciju želite da izvedete u toj situaciji. Tako možete reći jednom od članova vašeg tima koji je kontrolisan od strane veštačke inteligencije da leči sve likove ispod 50% zdravlja sa čarolijom ili da automatski oživi palog druga koristeći Phoenix Down. Jednostavno je za upotrebu, ali izuzetno efikasno i zadovoljavajuće, i još jednom, iako je to sistem koji su usvojile druge igre, originalna verzija FFXII ostaje najpotpunija.
FFXII The Zodiac Age dobija svoj naslov od proširenog opsega poslova u koje vaš lik sada može biti uvučen. Bazirani na dvanaest horoskopskih znakova, od viteza do crnog maga, svaki posao nudi poseban niz unapređenja koji se pojavljuju na tabli sa licencama. Otključavate više pločica kako napredujete, koje vam zauzvrat daju nove sposobnosti ili poboljšanja. Prvobitna verzija igre je praktično omogućavala svim likovima da nauče sve sposobnosti na kraju iz jednog posla, što osim što je ismevalo njihovu individualnost, takođe je činilo igru previše laganom. Odgovor remastera na ovo je dozvoliti svakom liku da izabere dva posla, sa dve različite licence i sposobnosti, što stvara likove koji su mnogo jedinstveniji i prilagodljiviji.
Kada pažljivo izgradite svoje likove, možete ih odvesti i u novi Trial Mode – nov za nas Zapadnjake koji nisu videli japansku International Zodiac Job System verziju igre XII. Tu se suočavate sa talasima sve moćnijeg protivnika, sa 100 nivoa koji postaju izuzetno teške borbe. To je zabavan izlet i može se isplatiti sa nagradama koje zatim prenosite nazad u svoju igru za jednog igrača, ali biće to najteži izazovi koje će najposvećeniji obožavaoci ceniti.
Iako sam voleo Final Fantasy XII već prvi put, nije bio bez mana, a jedan od ključnih padova bile su neki ozbiljno spori trenuci, pogoršani relativno sporom brzinom trčanja vašeg lika. Zodiac Age to rešava dodavanjem funkcije brze enciklopedije, gde možete ubrzati stvari dva ili četiri puta.
Iako povremeno može dovesti do trčanja sličnog onom u Benny Hill – verovatno možete naći odgovarajuću pesmu na Spotify-ju – čini putovanje i brusenje mnogo manje vremenski trošnim, i time mnogo uživljivijim u određenim trenucima, posebno kada prolazite kroz neke veće lokacije. Ukratko, unesena je neka lakoća koja ranije nije bila prisutna, i bilo da je to zbog ogromno poboljšanih vremena učitavanja, uvođenja automatskog snimanja ili sposobnosti PS4 da sve suspenduje u režimu mirovanja, ova moderna poboljšanja čine igru mnogo pristupačnijom.
