El Dorado iluzija: Zašto 90% ljudi poklekne u prekvalifikaciji za IT

Srpski „El Dorado“ san, priča o brzoj i lakoj prekvalifikaciji u IT, završen je. „Zlatna groznica“ je gotova, a „Tech winter“ i uspon Veštačke inteligencije (AI) su ugasili potražnju za juniorima koji nude samo bazično znanje. Ako danas planirate ulazak u IT, morate znati: put do prve IT plate je teži nego ikada, ali potražnja za pravim stručnjacima nikada nije bila veća. Ovo je oštra analiza zašto većina propada i vodič za onih 10% koji će uspeti.

Analiza mita o „brzoj zaradi“ i vodič za preživljavanje u industriji koja više ne prašta prosečnost

Hajde da počnemo sa fantazijom. Svi znamo tu priču o „onom drugaru“ koji je pre par godina, radeći kao konobar, pravnik ili arhitekta, bio nezadovoljan. Onda je „upisao neki kurs od tri meseca“ i voilà! Danas radi remote (na daljinu) za stranu firmu, plata mu je 2.000 evra, paušalac je, a jedini stres mu je da li će raditi sa Kopaonika ili iz Grčke.

To je bio srpski „El Dorado“ san: IT industrija kao magično kraljevstvo gde novac pada sa neba, posao je siguran, a jedini uslov za ulazak je volja da se plati preskupi kurs.

A sada, dobrodošli u 2025. godinu. Vreme je za buđenje.

„Zlatna groznica“ je gotova. Žurka je, u velikoj meri, završena. „Tech winter“ (tehnološka zima) koja je počela globalnim otpuštanjima 2023. godine, otreznila je i svetsko i domaće tržište. Kompanije više ne zapošljavaju „topovsko meso“. Novac više nije besplatan. Traži se efikasnost, traži se iskustvo, traži se vrednost.

Kao šlag na tortu, stigao je AI (Veštačka inteligencija). Alati poput GitHub Copilot i ChatGPT-4o su, praktično prekonoći, automatizovali upravo one jednostavne, repetitivne poslove koji su bili „ulaznica“ za juniore.

Moramo biti brutalno iskreni: ako danas planirate prekvalifikaciju u IT, morate da znate istinu: teže je nego ikada pre.

Ovo je oštra, i nadamo se, korisna analiza zašto je put do prve IT plate postao skoro nemoguća misija za većinu. Ovo je analiza groblja propalih snova – hiljada ljudi koji su dali novac, potrošili vreme i na kraju odustali. Ali, ovo je i vodič za onih 10% koji će, uprkos svemu, uspeti. Jer potražnja za pravim stručnjacima nikada nije bila veća.

Anatomija „IT buma“: Kako smo došli do pucanja balona

Da bismo razumeli zašto je danas teško, moramo razumeti zašto je juče bilo (ili bar izgledalo) lako. Srpski „IT bum“ (otprilike 2015–2022) bio je savršen spoj nekoliko faktora.

• Model „jeftinih ruku“ (Outsourcing groznica): Srpski IT sektor je eksplodirao na outsourcing modelu. Klijentima iz zapadnih zemalja nedostajalo je programera, pa su angažovali čitave timove u Srbiji po ceni jednog seniora u Berlinu. Ovaj model je bio gladan „tela“ (body leasing), pa je hiljade juniora angažovano da brzo pišu kod.
• Poreski raj (Sveti gral „paušala“): Država je stvorila poreski raj za ovu vrstu posla, omogućivši fiksno paušalno oporezivanje koje je omogućilo zadržavanje skoro celokupnog visokog prihoda. Profitabilnost je bila apsurdna.
• „Fabrike kurseva“ (Industrija obećanja): Tržište je reagovalo stvaranjem „akademija“ i „kurseva“ koji su masovno prodavali san o „garantovanom poslu“ i „plati od 1.000 evra“ odmah nakon tromesečnog sertifikata.
• Kovid-19 akcelerator: Pandemija je dolila benzin na vatru. Prebacivanje celog sveta na remote rad i eksplozija digitalizacije tražili su još više kodera.

Rezultat: Stvorili smo „balon“ napunjen hiljadama juniora koji su završili kurseve od 3–6 meseci. Kompanije su ih „gutale“ jer im je trebalo „tela“. A onda je, kao i svaki balon, pukao.

Hladan tuš: Realni izazovi koje vam niko na kursu neće reći

„Žurka“ je prestala 2023. godine. Investicije su presušile, klijenti su „zavrnuli slavine“, a tržište se okrenulo iz „tržišta kandidata“ u „tržište poslodavaca“.

1. Zid od CV-jeva (Tržište je zasićeno… prosečnima)

Za jednu otvorenu junior poziciju u Beogradu, kompaniji stiže 500, 700, pa i preko 1.000 prijava.

• Vaš CV se čita 6 sekundi.
• Tržište nije zasićeno talentima, već bukom.
• Zasićeno je ljudima koji su završili isti kurs i napravili isti generički „to-do list“ projekat.
• Vaš prvi izazov nije da budete bolji; vaš prvi izazov je da budete drugačiji.

2. Stvarni trošak života (Vi niste student od 19 godina)

Vi menjate karijeru sa 35, imate porodicu, kredit, posao od 8 sati.

• Problem prekvalifikacije za odrasle nije inteligencija, već vreme, energija i mentalna snaga.
• Učićete noću, od 10 do 2 ujutru, vikendom, nauštrb porodičnog vremena.
• Bićete hronično neispavani, pod stresom i na ivici burnout-a pre nego što ste i dobili posao.

3. „Dolina očaja“ (Psihološki rat)

Put učenja je psihološki tobogan. Ovde 90% ljudi odustaje.

Ovo je pravi filter. Ne kurs, ne sertifikat. Već trenutak kada vas jedan bug (greška u kodu) drži tri dana, a vi se naterate da sednete i rešite ga i četvrti dan.

4. Nije problem plata, problem je prvi posao

Svi maštaju o plati od 2.000 evra, ali treba da maštate o plati od 65.000 dinara. Najveća prepreka je dobijanje tog prvog posla.

• Svuda ćete videti tragični mim: „Tražimo Junior Developera sa 3 godine iskustva.“
• Moraćete da pristanete na (često bedno) plaćenu praksu (internship), ili čak na volontersku.
• Možete li priuštiti da radite za novac koji je manji od onog koji ste zarađivali u „starom“ poslu? To je test za vaš ego i vaš budžet.

5. Degradacija (Ego i sujeta)

Bili ste menadžer, vodili ste tim, svi su vas poštovali. Sada ste „Junior Developer“.

• Vaš mentor (šef) je klinac od 24 godine koji je tehnički 100 puta jači od vas.
• On vam govori da vam je kod „đubre“.
• Vi ste ponovo na dnu lanca ishrane. Ovaj „udarac na ego“ je nešto o čemu vam niko ne priča, a mnoge slomi.

Novi „Boss Level“: Kako je AI promenio igru za juniore

Pojavom Generativne AI (GitHub Copilot, ChatGPT/Claude), ulazna barijera je fundamentalno promenjena.

Paradoks: AI je učinio seniore mnogo produktivnijim, a juniore skoro pa nepotrebnim.

Tradicionalni posao juniora (pisanje dosadnog koda, jednostavnih testova i CRUD operacija) AI radi bolje, brže i jeftinije. Senior programer uz pomoć Copilota može da uradi posao koji su pre radili on i dva juniora.

Definicija „juniora“ se promenila:

• Stari Junior: „Znam osnove Jave. Dajte mi zadatak.“
• Novi Junior: „Znam osnove Jave. Znam kako da koristim ChatGPT da napišem kod 3x brže. I, što je najvažnije, znam kako da debagujem kod koji AI napiše, da prepoznam njegove greške i da ga nateram da radi.“

Više nije dovoljno „znati sintaksu“. Morate biti rešavač problema (problem solver) od prvog dana i znati kako da koristite AI kao alat, a ne da vas on zameni.

Prestanite da svi idete u programere! (Alternativne IT karijere)

Najveća tajna prekvalifikacije je: Ne bacajte svoje prethodno iskustvo! Iskoristite ga!

Mnogi koji propadnu u programiranju propali su jer nisu ni trebali da budu programeri. Vaš mozak je možda „žičan“ za ljude, za organizaciju, za detalje – ne za apstraktnu logiku.

Evo ruta koje su mnogo logičnije za ljude sa iskustvom:

• QA (Quality Assurance) / Testiranje Softvera:
  • Još uvek „klasična“ ulaznica. Počinjete sa manuelnim testiranjem (pedantnost, sitničavost).
  • Sledeći korak: QA Automatizacija (programiranje, ali fokusiranije).
• Project Management (PM):
  • Bili ste menadžer, inženjer? Vi ste već PM.
  • Potrebno vam je znanje Agile, Scrum, Jira. Vaš posao je organizacija, komunikacija i vođenje projekata.
• Business Analyst (Poslovni Analitičar):
  • Bili ste bankar, ekonomista? Vi ste ekspert za domen (domain expert).
  • BA je „prevodilac“ – prevodi ono što klijent želi u ono što programer razume. Savršeno za ljude koji razumeju biznis.
• UX/UI Dizajn:
  • Imate „oko“ za lepo i dolazite iz kreativne industrije? (Upozorenje: i ovo tržište je zasićeno prosečnima).
• Tehnički Regruter (Tech Recruiter):
  • Volite da pričate i razumete ljude? Ključna uloga: IT firme očajnički traže regrutere koji zaista razumeju tehnologiju.

Kako stvarno uspeti (Brutalno iskrene najbolje prakse)

Ako vas sve ovo nije obeshrabrilo, evo kako da budete u onih 10% koji uspevaju. Ovo je jedini put.

1. Mentalni sklop: Ovo je maraton, ne sprint

Zaboravite „3 meseca“. Računajte na 18 do 24 meseca napornog, svakodnevnog rada pre nego što dobijete prvu praksu. Ako niste spremni na to, nemojte ni počinjati.

2. Izaberite „oružje“ i ne puštajte ga

Ne možete učiti sve. Izaberite jedan put (tzv. stack) i držite ga se dubinski.

• Primer: Front-End Developer. To znači: HTML, CSS, JavaScript (dubinski), pa onda jedan frejmvork (npr. React). I ništa drugo.

3. Kursevi su samo mapa, ne putovanje

Kurs vam daje 5% znanja. Daje strukturu. Znanje dolazi tek kada zatvorite kurs i počnete da radite sami. Ako je vaš jedini dokaz znanja „sertifikat sa kursa“, niste kvalifikovani.

4. Portfolio je vaš jedini CV. Ali, pobogu, ne „To-Do“ liste!

Vaš portfolio je sve. Prestanite da pravite kalkulatore, „To-Do“ i „Weather“ aplikacije. To ne dokazuje ništa.

• Šta je dobar projekat? Klonirajte deo nečega što volite (Mozzart Sport, Wolt, e-commerce sajt).
• To vas tera da rešavate stvarne probleme: API, ruting, state management.
• Projekat treba da bude javno na GitHub-u. Commit istorija pokazuje vaš proces razmišljanja. Neka bude kompleksan.

5. Učite kako da učite (i kako da pitate)

Vaš pravi posao u IT-ju je sposobnost da brzo naučite novo. Morate da znate kako da čitate dokumentaciju, kako da koristite Google, kako da postavite dobro pitanje na Stack Overflow.

6. Uđite u zajednicu (Umrežavanje nije ružna reč)

Sakrivanje i kodiranje nije dovoljno.

• Budite aktivni na LinkedIn-u.
• Idite na lokalne meetup-e (Startit, ICT Hub…).
• Vaš prvi posao će verovatno doći preko preporuke. Ljudi zapošljavaju ljude koje „znaju“ pre nego što i objave oglas.

Zaključak

„El Dorado“ iluzija je mrtva. Tržište je nemilosrdno, a AI i zasićenje su uključili ogroman filter. Taj filter je, budimo iskreni, dobra stvar, jer čisti industriju od „instant“ majstora i prosečnosti. IT industrija samo sazreva. Ona više ne traži „štancere“ koda, već inženjere – ljude koji rešavaju probleme i koji su spremni da uče do kraja života. Prekvalifikacija nikada nije bila teža, ali za onih 10% koji su spremni da ulože stvaran rad, krv i znoj, nagrada nikada nije bila veća.

Pitanje više nije „Može li se?“. Pitanje je: „Da li ste vi u onih 10% koji su zaista spremni?“