‘DmC: Devil May Cry Definitive Edition’ i dalje je čvrsta igra akcije sa oštrijom grafikom i stabilnom stopom kadrova koju vredi uzeti za one koji su je propustili.
Kao što se ispostavilo, sumnje su bile opravdane. DmC: Devil May Cry nije samo uspešna igra akcije, već je unela novi život u franšizu. Naravno, Dante je i dalje izgledao kao buntovni tinejdžer, ali ostatak igre je sačuvao taj duh Devil May Cry.
Ipak, mnogi igrači su propustili Devil May Cry zbog tih predrasuda, što je po našem mišljenju šteta. Srećom, oni sada imaju drugu priliku da igraju igru sa DmC: Devil May Cry: Definitive Edition.
Remasteri za aktuelne generacije konzola očigledno nisu ništa novo u ovoj generaciji konzola, ali u slučaju DmC-a, Definitive Edition je intrigantan. Ima uobičajeno poboljšanu rezoluciju, bolju stopu kadrova, kao i sve ranije objavljene dodatke za Devil May Cry. Takođe uključuje nekoliko novih težinskih nivoa za one fanove DmC-a. Ali stvarno, Definitive Edition je za igrače koji su zbog nekog razloga zaobišli igru.
Vizuelno, Devil May Cry: DE izgleda i radi bolje nego na prošloj generaciji i usklađen je sa PC verzijom igre. Sa igrom akcije kao što je ova, želite glatke kadrove, i remaster isporučuje u tom pogledu. To nije ogroman napredak, kao što je na primer The Last of Us Remastered, ali DmC: DE i dalje najbolje izgleda u svojim verzijama za PS4 i Xbox One.
Paket takođe uključuje i kampanju Vergil’s Downfall, koja prati priču Danteovog brata nakon događaja u DmC. Uglavnom, priča, okruženje i neprijatelji u Vergil’s Downfall su formule kopije onih prikazanih u glavnoj igri, a priča je slabo zapamtljiva, ali Ninja Theory radi neke zanimljive stvari sa borbenim veštinama Vergila.
Kao i Dante, Vergil ima i đavolsku i anđeosku stranu koja se otključava svaki put kad igrač drži jedan od okidača. Ove đavolske i anđeoske poteze onda dopunjuju osnovne napade mačem i na daljinu za Vergila, dajući mu komplet od tri nivoa za izbor. Ono što čini Vergila drugačijim je da su njegovi napadi malo pažljiviji (pročitaj: sporiji) od Danteovih. Gde prava Devil May Cry igra podrazumeva brze udarce i upečatljive komboe, Vergil mora da bude precizniji u svojim potezima, istovremeno ciljajući na najviši kombo rejting. Igranje kao Vergil očigledno pruža drugačije iskustvo, ali ništa manje uživanja. Šteta je samo što komponente pakovane oko DLC-a nisu takođe nove.
Glavna kampanja za DmC ostaje relativno nepromenjena u odnosu na trenutnu generaciju, osim nekoliko ravnotežnih prilagođavanja, ali novi načini igranja bi trebali da pruže više zabave hardcore igračima. U tipičnom Capcom stilu, Devil May Cry: Definitive Edition uključuje nekoliko novih težinskih nivoa kako bi igra bila još izazovnija. Tu je Must Style mod koji igračima dozvoljava da nanose štetu neprijateljima samo na kombo rangu ‘S’ i više. Tu je čak i Turbo Mode koji igru pokreće brzinom većom za 20%, testirajući igračeve reflekse i dajući im bolju šansu da je pretrče brže.
I kada igrači savladaju sve nove načine igranja za DmC: DE, mogu se upustiti u rundni Vergil’s Bloody Palace za više akcije sa likovima. To je sjajan dodatak paketu, ali samo za one koji zaista žude za borbom. Drugi će je par puta preći i završiti sa Bloody Palace-om.
Kada se sve uzme u obzir, DmC Devil May Cry: Definitive Edition uzima već odličnu igru akcije sa likovima i dodaje joj malo dodatnog sadržaja i dodatni sloj poliranja. Oni koji su uživali u igri prvi put imaju nekoliko razloga za nadogradnju, ali nekoliko dodatnih nivoa težine i horor moda nisu najveći aduti. Slično tome, Vergil’s Downfall DLC za priču nudi promenu tempa, ali samo sa aspekta igranja.
Međutim, oni koji su propustili DmC na PS3 ili Xbox 360 visoko su ohrabreni da isprobaju ovu igru. Ima odličan osećaj stila, sarkastičan humor, a igranje je nešto od najboljeg što žanr igre akcije sa likovima može da ponudi. Zanemarite mlađeg Dantea i uhvatite se za DmC: Devil May Cry, nećete se pokajati.
Šta mislite o originalnom DmC: Devil May Cry? Hoćete li uzeti ovu reizdanu verziju?
