Igranje Devil May Cry 3 Special Edition za Nintendo Switch vraća igrače u drugo vreme u istoriji gejminga. Legendarna akcija i avantura igra se veoma dobro održava po pitanju borbe, a njena anime-slična priča je privlačna do samog kraja. Dodatne funkcije koje igrači imaju na raspolaganju pomažu da igra bude intrigantna i da iskusni igrači imaju razlog da se vrate. Najveći problem je što Devil May Cry 3 i dalje deluje kao igra za PlayStation 2, što ga čini teško da ga ne uporedite sa boljim akcija i avantura igrama kao što je God of War.
Devil May Cry 3 Special Edition ima nekoliko karakteristika koje ga razdvajaju od originalnog naslova. Igrači imaju mogućnost da biraju između Gold i Yellow režima koji određuju gde će se ponovo pojaviti nakon smrti. Gold omogućava igračima da se vrate u sobu u kojoj su već bili, dok će Yellow igrače vratiti na početak nivoa. Još jedan dodatak je mogućnost izbora FreeStyle moda, koji će igračima omogućiti da brzo prebacuju borbeni stil tokom igre pomoću D-pad-a. Jedan od najinteresantnijih dodataka je Co-op režim. Igrači mogu uzeti prijatelja i igrati kooperativno kroz misije kao Dante i Vergil.
Za igru koja ima 15 godina, neverovatno je koliko je fluidna i efikasna borba u Devil May Cry 3. Brzo prebacivanje između oružja za blisku borbu i pištolja je neverovatno brzo i prioritetno pojačava kombinacije. Kako se oružja unapređuju i igrači postaju bolji u igri, lako će obarati neprijatelje sa kojima su se borili pre nekoliko sati. Ova borba je mnogo razloga zašto je Devil May Cry ostao popularan toliko dugo.
Postoje nekoliko aspekata igre koji pokazuju svoju starost. Bilo je razočaravajuće shvatiti da se kamera nije uopšte poboljšala. Igrači originalne verzije igre će se sećati noćne more oko usmeravanja kamere u potrebnom smeru, posebno tokom borbi sa bossovima. Kada se igra prvi put pojavila, ovo možda nije bio veliki problem, ali ovaj mehanizam je previše nezgrapan u poređenju sa modernim video igrama. To će sigurno dovesti do nekoliko nepravednih igračkih smrti.
Grafički igra takođe nije poboljšana. I dalje izgleda kao igra iz PlayStation 2 ere, iako smo 15 godina udaljeni od originala. Tokom igranja to nije primetno, ali između scene su teške za gledanje, posebno kada je reč o karakterima, kosi i licima. To je šteta s obzirom na to da Devil May Cry 3 ima neke od najinteresantnijih i najstilizovanijih scena u istoriji serije, i bilo bi impresivno videti ih sa redizajniranom grafikom. S druge strane, ažurirana grafika ne bi ništa uradila da poboljša najgoru odeću koju je Dante ikada nosio…
Devil May Cry 3 Special Edition i dalje pati od forsiranja igrača da pokušaju platforming. Posebno postoji soba prema kraju igre koja je puna pokretnih kocki na kojima igrači moraju skakati da bi se kretali kroz okruženje. Ova soba je česta kritika igrača od kako je igra izašla, jer je DMC 3 kretanje prilagođeno borbi, a ne platformama. Ova oblast je još uvek jednako frustrirajuća kao kada je igra prvi put izašla.
Na kraju, Devil May Cry 3 Special Edition je nagrađujuće iskustvo koje bi igračima trebalo pružiti dovoljno sadržaja za nekoliko prolazaka kroz igru. Iako je bilo razočaravajuće videti da su neki od starih problema igre i dalje prisutni, borba je i dalje dovoljno impresivna da nadoknadi to. Oni koji su već igrali Devil May Cry 3 trebalo bi da se dobro zabave igrajući sa FreeStyle i Co-op režimima, ali drugima može biti teško da prevaziđu probleme sa igranjem koji su trebali da budu rešeni pre nekoliko godina.
