Nazovite me ludim, ali toliko puta sam tokom ovog procesa pisanja recenzije zamenio naslove za Deus Ex: Human Revolution i Mankind Divided da je to nezamislivo. Mislim, veoma su slične igre, obe imaju veoma slične ilustracije i generičke nazive, a preplavljene su promotivnim materijalima sa istim protagonistom. Čak imaju iste zlatnožute (ili je to boja puškice?) ekrane naslova.
Ali napokon sam shvatio – građani su imali revoluciju, i sada su podeljeni. To je lako zapamtiti, zar ne?
Dakle, hajde da malo sažmemo, jer vreme univerzuma Deus Ex može postati malo zbunjujuće, posebno sada kada je Square Enix dublje ušao u „multimedijalnu franšizu“. Vratimo se u 2027. godinu, gde je sve počelo – stvari su se zakomplikovale, i sada se ljudi i augmentirani ljudi (ciborzi) mrze zbog kataklizmičnog događaja u kojem su augmentirani ljudi poludeli zbog greške i počeli napadati ljude. To je suštinski sve što trebate znati, jer je Adam Jensen i dalje Betmen, samo što trenutno radi u borbi protiv terorizma.
To je… pristojan komentar o segregaciji sve u svemu, ali većinu sam ga video kako se odvija iza scene. Tok narativa u vezi sa Jensenom je u redu, ali nisam baš obožavalac postavke. Sada ide na Metal Gear vibru sa stvarnim slikama ubačenim u između sekvenci, sa mešanim utiskom. „Tamniji“ (ali ne nužno oštriji) ton zapravo ne pomaže stvarima, ali ih ni ne šteti. Šta tačno time mislim?
Pa, ono što mi se stvarno dopada u vezi implikacija ljudi protiv augmentiranih ljudi je kako to utiče na vas, igrača, i posebno Jensena. Kao što možete jasno videti sa gotovo svake slike njega, on je augmentiran, pa način na koji veštačka inteligencija komunicira s vama je primetno drugačiji u odnosu na većinu igara. Tipično, vi ste ili u ulozi standardnog heroja, „Gospodara“ zlikovca sa uvijenim brkovima ili isprobanih antijunaka koji su suštinski prvi u novim odelima, ali poput serijala Witcher, ekipa u Eidosu uspeva da ga učini moralno sivim.
Takođe imamo priliku da istražimo lik opširnije i pronašli su zgodan način da objasne „Mega Man problem“ nadogradnji – gde ste u prethodnoj igri bili potpuno superkul, a sada ste srezani. Na početku se objašnjava da Jensen ima neke „skrivene augmentacije“ koje mu je implantirala misteriozna entitet – nešto što postaje glavna tačka zapleta i izgovor za nove sposobnosti poput mačeva koji izlaze iz ruke i teleportacionih trčanja. Takođe, novi sistem ima i strategijski element, budući da ćete morati da onemogućite veštine kako biste napravili mesta za nove.
Kao pucačina, ima lep ritam akcione RPG igre. Sa svim svojim pokretnim delovima, pomislili biste da bi mogla biti trapava, ali platformiranje je veoma dobro, a ni nišanjenje nije labavo. Na PC-ju možete zameniti svaki pojedinačni aspekt HUD-a, i postoje nekoliko dobrih prilagođenih šema upravljanja kako za FPS fanove tako i za ljubitelje akcije. Takođe još uvek možete baciti ogromnu kantu za smeće na nečiju prepone i gledati kroz zidove. Jesam li pomenuo koliko su opcije veština otvorene?
Svet je i dalje čudan i zanimljiv. Voditelj vesti izgleda kao da je ispao iz Igre gladi – prava Cezar Flikerman fora. Sviđa mi se. Sviđa mi se da uprkos ovom pokušaju da postavka „više znači“, još uvek možete dobiti dozu smešnosti. Čak i od samog početka, sa svojim nivoima težine sličnim Doomu, tim vam daje do znanja šta vas čeka. Jensen je i dalje mitski polubog, i u ovom trenutku verovatno super-heroj. Ako ste mislili da je Kris udaranje kroz stenu u Resident Evil 5 smešno, čekajte da vidite Jensena kako skače sa 30 metara visine sa zgrade i udara nekoga kroz zid električnim pesnicama.
Kao i obično, ima i nešto uloge, i možete zauzeti tiši ili inteligentniji pristup. Vaše odluke nemaju smešnu obaveštenja tipa „tako i tako će se sećati ovoga“ i stvarno deluju kao da znače, bar na kratki rok. Čak možete i da se opustite u Jensenovom stanu, pročitate nekoliko časopisa i slušate muziku. Igra nije potpuno otvorena, ali to nije ni potrebno, jer svaki deo ima značajno povezivanje.
Prezentacija je izuzetno elegantna, podseća me na malo življi Dead Space. Tehnologija Mankind Divideda prožima svaki meni ekran i svaki in-game UI. Igranje sa pametnim domom Jensena na njegovoj konzoli i dobijanje lozinki putem metoda društvenog inženjeringa nisu posleratne refleksije, niti su (obično kičaste) hakovanje minijaturne igre. Međutim, postoji jedna stvar – imao sam nekih tehničkih problema na PC-ju sa Nvidia grafičkom karticom. Nije bilo većih padova, ali nekoliko kratkih zastoja i duže vreme učitavanja, na čemu Eidos navodno radi. Osim toga, nisam imao problema sa svoje strane, ali to je nešto na šta treba obratiti pažnju.
Vidio sam da su se neki ljudi naljutili zbog novog režima Breach jer je možda uticao na odgađanje osnovne igre, ali mislim da će im se svideti kada ga zaista zaigraju. Kada pređete preko besmislenog termina „Rippers“ kao organskih hakera, igra se kao klasičan arkadni tip igre koji služi svrsi. Essencija je da ćete prolaziti kroz igrališta puna neprijatelja i opasnosti, dok otvarate vrata koja funkcionišu kao logičke zagonetke pre nego što se uputite do podataka i na kraju do cilja.
I budući da koristi koncepte igre kao kada kontrolišete Jensena (sa sličnim digitalizovanim oružjem i sposobnostima augmentacije), lako se možete prilagoditi i može služiti kao tutorial za kampanju. Još jedna stvar – bilo bi nepravedno da ne spomenem da ima besmislenih mikrotransakcija povezanih sa potrošnim materijalima. Ne sviđa mi se što su tu, ali nisam ih ni primetio dok sam čeprkao kroz menije nakon nekoliko partija.
Deus Ex: Mankind Divided nije uspeo da me zainteresuje za sudbinu ljudi i augmentiranih ljudi, ali me je i dalje uvukao u svoj intrigantni svet tajnih akcija gde ljudi sa plaštevima mogu postati nevidljivi i ispaliti kugle munje iz svoje ruke. Oh, i vaš augmentirani doktor izgleda kao princ, tako da je u trci za Igru Godine.
