Još jedna godina, još jedan trio različitih igara ujedinjenih pod zastavom jednog Call of Duty izdanja. To je taj trostruki pristup koji omogućava Infinite Warfare da unapredi serijal dok istovremeno ostaje na istom mestu.
Call of Duty je daleko odmakao otkako je Infinity Ward lansirao prvu igru 2003. godine. Prvih nekoliko naslova u serijalu iz prvog lica bili su fokusirani na Drugi svetski rat pre nego što je sporo krenuo ka modernom ratovanju i dalje.
Fanovi koji su se nadali povratku istorijskih postavki nakon futurističkih avantura Advanced Warfare i Black Ops III bili su razočarani kada je otkriveno da će Infinity Ward sledeći obračun postaviti u daleku budućnost svemira. To je prava šteta, jer najbolji trenuci Call of Duty: Infinite Warfare dolaze kada u potpunosti usvaja svoj futuristički okvir. Da se to samo dešavalo izvan singleplayer kampanje igre.
U dalekoj budućnosti, smanjenje resursa i rast populacije naveli su čovečanstvo da se udruži i proširi u svemir, uspostavljajući kolonije i stanice za iskorišćavanje resursa širom solarnog sistema. Umesto da sarađuju radi uspostavljanja čovečanstva u svemiru, militarna grupa nazvana Fronta za oslobađanje naselja (SDF) podigla je vojsku sa namerom da preuzme kontrolu nad gotovo svim od UN Space Alliance (UNSA) i njene vojne zaštitnice, Solar Associated Treaty Organization (SATO).
Ukratko, u svemiru ima zlih ljudi koje treba pucati.
Glumac iz Igre prestola (Game of Thrones) Kit Harington igra ulogu Admiralnog Lošeg Tipa sa Britanskim Akcentom, vođe SDF-a. Rano u igri on pokazuje svoje vođstvo tako što smrtonosno puca u svog čoveka da bi dokazao poentu. Na neki način je ovaj kratkovlaki panj uspeo da okupi vojsku dovoljno veliku da bude pretnja svim oblicima života na Zemlji, a na rag-tag timu mnogo harizmatičnijih dobrih momaka je zadatak da zaustavi njegove zle planove.
Kampanja ima Briana Blooma kao kapetana Nicka Reyesa, ulogu koja se čini kao da je napisana specifično za njega. Kako je Bloom takođe napisao priču kampanje, to je veoma moguće. Uz sjajan glumački ansambl vojnika, žena i robota koji uključuje veličanstvenu Jamie Grey Hyder i Davida Harewooda (poznatog kao Martian Manhunter u Supergirl), Reyes skače širom solarnog sistema na ogromnom kapitalnom brodu, pokušavajući sprečiti Haringtona da ima više replika nego što je potpuno neophodno.
Priča se manje oseća kao jedan uzbudljiv narativ, a više kao niz situacija u kojima Reyes i posada razvijaju nove veze i jačaju stare kako bi istakli poruku o opasnostima rata: Ljudi koje volite će umreti. Ponekad čak i u svemiru.
Vežemo se za ove likove u nekim od najlepših lokacija koje je serijal ikada posetio. Razgovaramo na i ispod površine Jupiterovog meseca Evropa. Šalimo se dok se trkamo po asteroidu koji se opasno vrti prema suncu. Tiho plivamo kroz crnilo svemira prema neprijateljskim brodovima, izgubljeni osim za ohrabrujući sjaj sunčeve svetlosti na odelima naših članova tima. Učestvujemo u masovnim borbama brodova sličnim svemirskim simulatorima, opušteno zadirkujemo drugove što nisu oborili toliko neprijateljskih letelica.
Ovi novi elementi – borbe u svemiru i misije sa nultom gravitacijom – lepo razbijaju iste stare spore i postojane borbe na tlu koje su služile kao osnova Call of Duty igara od 2003. godine. I dalje se krećemo do mesta, pucamo dok ne ostane ništa za pucanje, a zatim idemo na sledeće mesto. Samo što su sada ta mesta na Mesecu, ili u svemirskom brodu, a između toga ulazimo u borbe sa avionima nalik Wing Commander-u.
To je bilo dovoljno da me zadovoljno zadrži da igram kampanju Infinite Warfare do samog kraja, kada se pojavljuju krediti i dobijamo izgovorena pisma „Umro sam“ dostavljena porodicama likova koji su umrli na putu.
Uprkos svojim različitim manama, kampanja Infinite Warfare-a barem pokušava da serijal odvede u potpuno novom smeru. Njegov online multiplayer režim, koji je možda najvažniji aspekt svakog Call of Duty izdanja, deluje kao samo obnavljanje multiplayer moda iz prošlogodišnjeg Call of Duty: Black Ops III.
Još uvek koristimo zidove za trčanje, skakanje uz pomoć potiska i klizanje kroz niz mapa. Umesto Operativa iz prošle godine, koji su bili jedinstveni likovi sa posebnim moćima, imamo posebne Combat Rigs, koje su suštinski isto samo bez toliko karaktera. Supply drop-ovi se vraćaju, pružajući igračima sa mogućnostima da ih kupe nešto bolju šansu za dobijanje posebnog oružja i predmeta od svih ostalih, iako sada svako može skupiti delove, novu valutu koja će im jednog dana omogućiti da otključaju oružja i unapređenja koja žele.
Ukupan osećaj koji dobijam igrajući multiplayer režim je ista stvar, drugačija mapa. Svi i dalje klize, puze i leže u redovnim intervalima. Ako prestanete da se krećete, mrtvi ste. Ako se i dalje krećete, mrtvi ste, samo nešto sporije.
S obzirom na nove vrste igranja u kampanji, šteta je što nismo mogli videti više raznolikosti u multiplayer režimu. Zašto se ne možemo boriti u vazdušnim borbama jedni protiv drugih? Zašto se ne možemo izmenjivati da infiltriramo kapitalne brodove jedni drugima spolja? Zašto smo morali nastaviti sa prošlogodišnjom multiplayer igrom umesto stvaranja nečeg novog?
Na sreću, inovacija je živa i zdrava sa trećim režimom Infinite Warfare-a, Zombijima. Iako sam se nadao da će Infinity Ward nastaviti priču o vanzemaljcima iz Call of Duty: Ghosts, šareni ’80s crtani vajb Zombija u Svemirskom parku je skoro jednako uzbudljiv.
Četiri glumca su privučena u staro bioskopsko pozorište, gde propali reditelj (Paul Reubens) izvodi ritual da bi ih preneo u ’80s horor klasik. Glumci preuzimaju uloge ’80s arhetipova, udružujući se da prežive 20 talasa sve jačih napada mrtvih, istovremeno pokušavajući da otkriju tajne Svemirskog parka.
To je iskustvo Zombija koje je prijateljski nastrojeno prema početnicima. Saradnja se nagrađuje, sa igračima koji mogu koristiti bankomate da bi prenosili novac jedni drugima. Izbegavanje krvi prenosi igrače u staru arkadu, gde mogu igrati različite igre za šansu da se vrate u svet živih. Iako to možda neće biti veliki izazov za veterane Zombija, to je odličan podsticaj za one koji su novi u ovom režimu igre (i one koji nikada nisu uspeli da dođu do kraja).
Call of Duty: Infinite Warfare su tri veoma različite igre. To je vojni naučnofantastični akcioni avanturistički svet sa likovima, borbe svemirskih brodova i negativcima izrađenim od najboljeg drveta. To je laganija kooperativna igra preživljavanja sa fantastičnom temom i klasičnim pesmama. I to je Black Ops III kompetitivni multiplayer režim sa novim slojem farbe. Pretpostavljam da je lakše gurati granice ako ih pomerate jednu po jednu.
