Nešto uzbudljivo se dešava na PlayStation VR-u upravo sada. Par godina nakon što je izašao, počinjemo da primjećujemo da se developeri zaista hvataju u koštac s hardverom. Uvek je tako – rani naslovi su često najeksperimentalniji, testirajući teren da vide šta se može postići. S virtuelnom stvarnošću, to je potpuno nov način igranja, potpuno nov način doživljavanja igara. Ali to ne znači da ono što je staro ne funkcioniše, samo trebamo malo otvoriti um i izići iz zastoja.
Ispostavlja se da je VR sjajan način za ponovno posmatranje klasičnih ideja i njihovo osvežavanje. Tetsuya Mizuguchi je nedavno to potvrdio svojom očaravajućom i emotivnom igrom Tetris Effect, osvežavajući najklasičnije i najizlizanije naslove. Sada imamo iznenadno sjedinjenje Guitar Heroa – da, znamo, svet je napredovao, zar ne? – i, pričekajte, Star Warsa. Zašto nismo videli da će se ovo dogoditi je zabrinjavajuće sada u retrospektivi, jer sada kad je tu, jednostavno funkcioniše i to je jedna sjajna vožnja.
Verovatno je fer reći da većina nas sada nije bacila svoje plastične gitare – i Bože sačuvaj ako ste ikada išli u potpunosti na Rock Band. Srećom, ovde nisu potrebni takvi trikovi, samo par onih starih PS Move štapova, osećaj ritma i zdravo poštovanje ’70-ih svemirske opere. Zapravo, verovatno vam čak i nije potrebno da volite Star Wars da biste uživali u Beat Saberu i sigurno nema zvanične veze ovde, ali ako ste ikada želeli da mahate oko sa nekoliko svetlosnih mačeva u ritmu svoje izvanrednosti (da li čujemo malo dubstepa?), ovo je to.
Osnovna premisa možda jeste, ali Beat Saber je uzbudljiva vožnja niz neonima obasjane hodnike nalik na Tron rajski svet tehno muzike. Dok svetlosni svetovi lete pored vas, obojeni blokovi postaju veći kako lete prema vama. Ignorišite mine, zaobilazite stubove i udarajte u kutije pod određenim uglom sa odgovarajućim sečivom u ritmu odličnih ritmova, i kada postanete dobri, osećate se izvanredno. Epohalno, čak. Kontroleri zadovoljavajuće podrhtavaju svaki put kada uspešno udarite. Pojačajte težinu i ovladajte hodnikom, i vi ste jednako blizu poslednjem samuraju kao što je Tom Cruise ikada bio.
Osećaćete se malo vlažno posle toga i možda malo glupo, ako ne zbog znoja – ovo je prava vežba na višim težinama – onda možda zato što vas je uhvatila kamera u sred maratonske sesije sa slušalicama za poništavanje buke, a vašem navodno boljem polovini. Unutar vas je ninđa fest, ali spolja izgledate smešno. Ali nije bitno, ono što je unutra je važno, i vreme se topi kada postignete svoj ritam sa Beat Saverom. Ponekad je uzbudljivo.
Možda ako budemo pedantni ukazali bismo na potencijalno ograničen broj pesama ponuđenih – ima samo deset, mada je developer rekao da će ih biti više – kao i na nedostatak raznolikosti u stilu. Kreator prilagođenih staza, možda koristeći integraciju na nivou sistema sa Spotify-jem, nedvojbeno bi odveo ovo na sledeći nivo. Ali izbor koji je ponuđen tako dobro odgovara vrsti iskustva koje se nudi da bismo bili prenebregavajući ga suviše, pogotovo s obzirom na smanjenu cenu.
Iskreno, bilo koja igra koja nas natera da plešemo na ovaj način je pobednik – i da ne zaboravimo, može postojati i video dokaz koji to podržava.
