Postoji nešto što treba reći o avanturističkoj igri koja je prilično kratka i jasna. Umesto da bude opsežna priča koja traje sate da se dovede do zaključka, ova igra ne ide za velikim ambicijama, ali postiže gotovo sve što je zacrtala. To je tačno iskustvo koje sam imao sa igrom „A Short Hike“, najnovijom igrom Adama Robinson-Yua (poznatog kao Adamgryu).
„A Short Hike“ prati priču Kler, antropomorfne ptice koja provodi svoje leto sa tetkom u izmišljenom provincialnom parku Hawk Peak. Priča počinje dolaskom Kler u park, gde je kratko upoznata sa tim kako stvari funkcionišu od strane svoje tetke, koja radi kao stražar. Nakon toga, igrači su slobodni da istražuju i rešavaju priču kako god žele.
Bio sam impresioniran otvorenim svetom „A Short Hike“. Čak i za igru sa ograničenim okruženjem, i dalje se činilo da ima toliko toga da se vidi i otkrije. To je delom zbog odličnog posla koji je urađen da svaki od likova i njihove priče osećaju toliko različito jedna od druge. Na planini se nalazi raznovrsnost različitih životinja, svaka sa svojim jedinstvenim ciljevima i motivacijama. Odlučio sam da je prioritet da razgovaram sa svakim likom koga sam video, samo zato što su uvek imali nešto zanimljivo da kažu.
Velika zasluga pripada pisanju u „A Short Hike“, posebno dijalogu. Likovi su zapravo prilično smešni, a dijalozi uvek deluju autentično kao razgovor između dve stvarne osobe, umesto robotskih ličnosti koje mnogi NPC-ji preuzimaju. Sreo sam kozu na početku planine koja je bila u nevolji zbog izgubljenog sata. Tražeći da joj pomognem da ga pronađem, počela je da govori o tome kako ne veruje internetu i kako ljudi na mreži zavere da joj ukradu sat. Ovo je samo jedan od nekoliko susreta sa NPC-ima koji su me naterali da se nasmejem.
Dok igrači osvajaju vrh Hawk Peak-a, koristiće nekoliko različitih metoda da prevaziđu prepreke i pređu okruženje. To uključuje letenje, jer Kler može da raširi krila i uzleti kroz nebo jednostavnim držanjem dugmeta. Bio sam iznenađen koliko je dobar osećaj letenja, jer sam mogao brzo da izvodim okrete, brzo da se spuštam prema zemlji i lagano da se uzdižem uz vetar.
Mnogo napretka u igranju „A Short Hike“ vezano je za Zlatno Pero, koja će igrači pronaći na različitim mestima oko planine. Zlatna Pero služi kao merač izdržljivosti i omogućava igraču da trči, dvostruko skače i obavlja druge aktivnosti. Uprkos slobodnom pristupu priči, primetio sam da je postojala veoma solidna dinamika u mom napretku otključavanja novih sposobnosti i prikupljanju pera.
Sve u „A Short Hike“ deluje prirodno. Od zadataka koje rešavate za NPC-je, do slučajnih blaga koja otkrivate istražujući, sve se stvarno igra prema dizajn filozofiji popularizovanoj u igri „The Legend of Zelda: Breath of the Wild“. Jedan poseban trenutak koji je zaista ilustrovao genijalnost igre bio je kada sam stigao do visoke tačke na planini i pogledao kroz dvogled postavljen na litici. Mogao sam da vidim Zlatna Pero na zemlji koje prethodno nisam primetio, školjke koje mi je trebalo da završim jedan od mojih zadataka, čak i grupu likova koje sam prethodno sreo kako trče svoje krugove daleko u daljini. Ovaj trenutak mi je odmah dao pola tuceta stvari koje treba da uradim, a da mi ne stavlja mnoštvo oznaka putem unutrašnje mape.
Jedini problem koji sam imao sa „A Short Hike“ je to što je lako zaboraviti ko je šta tražio ili gde se određeni likovi nalaze. Iako cenim organski pristup dizajnu igre, bilo je trenutaka kada bih želeo da imam dnevnik da me podseti šta sam u tom trenutku radio.
Pored odlične osnove za priču i igranje, „A Short Hike“ je jednostavno lep za gledanje. Njegov pikselizirani stil umetnosti dobro funkcioniše sa 3D svetom i stvara vizualni identitet sličan onome što biste videli u animiranom kratkom filmu na dečijoj TV mreži. Njištanje drveća, zvuk vetra na nebu, sve je izuzetno mirno.
Takođe je veoma dobro urađena upotreba boje i osvetljenja u igri. Stene, staze, zgrade i drveće su sve vibrantni i živahni, a sunce sija kroz oblake iznad njih na dinamične načine.
Takođe mi se jako svidela muzika igre, koju je komponovao Mark Sparling. Mnoge melodije su me podsetile na zvuke koji se čuju u igrama „Animal Crossing“. Muzika se bez napora menja u zavisnosti od toga gde se nalazite u svetu, još jedan lep dodir uz igruški dizajn ambijentalnog zvuka. Muzika je veoma suptilna i oseća se više kao ambijent koji dopunjava ono što se dešava na ekranu.
„A Short Hike“ je očaravajuće putovanje kroz živopisni park, ojačano zanimljivim likovima i impresivnim pisanjem. Igranje je dobro zaokruženo, sa sposobnostima koje je zabavno koristiti i doslednim napretkom. Uprkos nekoliko sitnih zamerki, gotovo nema ničeg lošeg u najnovijem izdanju Adama Robinson-Yua.
