Zaronite u još jedno izvanredno putovanje vrhunskih autora slagalica, Total Mayhem Games. Zamenite zimsku opremu, jer se ova avantura oblači u piratske kape!
Ako niste živeli ispod proverbijalne online stene poslednjih nekoliko godina, nesumnjivo ste primetili porast tražnje za više društvenih iskustava u igrama. Izašla je iznenađujuća igra We Were Here Expeditions: The FriendShip, najnoviji dodatak poznatoj seriji We Were Here, koja je slavna po svojim uzbudljivo dizajniranim kooperativnim avanturama.
We Were Here Expeditions: The FriendShip nudi poznatu kombinaciju avanture, saradnje i izazova, kao što smo videli u prethodnim epizodama, sa ishodima koji su pod uticajem pouzdanih prijatelja ili čak nepredvidljivih stranaca. Šta nije za obožavanje?
We Were Here Expeditions: The FriendShip reklamira se kao kooperativna avantura sa zagonetkama, koja igrače zadužuje da se probiju kroz seriju „soba za bekstvo“. Igra je isključivo multiplayer i dizajnirana je da se igra (rešava?) sa drugim igračem, naglašavajući komunikaciju, koordinaciju, logiku i zabavu. Ne brinite ako nemate trenutnog drugara za pozivanje, tu je online matchmaking sa mnoštvom lokalnih servera i da, važno je napomenuti, imamo cross-play.
Pri učitavanju, dočekuje vas mračna scenografija – vaši hrabri istraživači nalaze se na malo oronulom izgledajućem brodu i, pa, u pravom su problemu. Ekspedicija ne izgleda baš najbolje, klišeji o plovidbi u krug se uključuju… ukratko, izgubljeni ste. Vizuelno, crtić grafika je pristojna – prateća muzika je divno atmosferska i dobro postavlja scenu na uzbudljiv i piratski način.
Kada se završi uvodna scena, odmah ulazite u igru. Gde se nalazite? Niste sigurni, ali ima snega. Nema broda. O, šta sada? Pa, tu je i drugi igrač, oboje ste obučeni u neke privlačne krznenim kaputima, svako sa svojim radio-telefonom i tako počinje avantura, vreme je da stavite te razmišljajuće kapice.
Na kraju, naiđete na napušteni zabavni park, pre nego što se polako otisnete na vožnju brodom koja se nalazi između „To je mali svet“ u Diznilendu i psihodeličnog horor broda iz filma „Čarli i fabrika čokolade“.
Po okolini se nalaze sitni delovi humora sa blago manijakalnom matrijarhom koji vam doslovno gura pojam komunikacije i „testiranja vašeg prijateljstva“ u grlo… sve dok ugodno prolazite kroz neke opšte scene sa blagim jezovitim opasnostima. Morate završiti sva tri ispitivanja, i da, kako ste već verovatno čuli mnogo puta do sada – sve se svodi na vaše veštine komunikacije.
Osnovni mehanizmi igre su jednostavni i intuitivni – da biste rešavali zagonetke i napredovali kroz igru, šetaćete se, gledaćete oko sebe, interagovaćete sa objektima i koristiti svoje radio-telefone za komunikaciju sa drugim igračem. Da, radio-telefoni. Instant zabava, ali o tome više kasnije. Sve je dizajnirano za dve osobe, ići ćete razdvojenim stazama kroz ispitivanja.
We Were Here Expeditions: The Friendship je igra koja privlači i može je lako igrati bilo ko, bez obzira na uzrast i sposobnost. Pohvale idu developerima što su uspeli da naprave uzbudljivu igru sa prilično jednostavnim mehanizmima koji, što je važnije, u nijednom trenutku ne osećaju da nešto nedostaje. Kontrole nisu nespretne, što se kasnije ispostavlja kao prilično važno. Postoji lep tutorial koji će vas provesti kroz kontrole – neki će se sigurno rado zadržati na odeljku „emotikoni“. Postoji i blaga funkcija zumiranja, ali nisam primetio dobar trenutak da je koristim ili da mi je bila potrebna.
U srcu ove igre je komunikacija, i neće vam dozvoliti da je zaboravite. Svaki element ovde, od dizajna zagonetki, vizuala pa čak i šale, izrađen je oko ovog osnovnog koncepta. U jednom trenutku ćete morati prenositi, opisivati i dešifrovati simbole svom drugaru sa vremenskim ograničenjem, jer, zašto ne biste totalnom neznancu priredili hektičan opisni srčani udar? Više je reč o „avanturi komunikacije“ nego o igri sa zagonetkama, da se tako izrazimo.
Komunikacija unutar igre olakšana je – pogodili ste – push-to-talk radio telefonijom. Nakon što pritisnete dugme za govor, postoji blago kašnjenje, što ponekad može delovati malo sporije – iako je to verovatno namerno uvedeno kako bi se dodao dodatni element panike vezan za vreme. Imajući na umu da tokom većeg dela igre ne možete videti drugog igrača (ili ono što oni vide na svom ekranu), prisiljeni ste i ohrabreni da im opišete svoje iskustvo. U pravom stilu radio-telefonije, komunikacija je samo u jednom smeru (ne možete čuti osobu dok vi pričate), pa zadržite razgovor za večeru kratak. Crveno svetlo se pojavljuje na anteni pre dolaska komunikacije od drugog igrača – što u određenim trenucima može gotovo izazvati paniku kako biste prestali da opisujete, kako ne biste propustili važnu instrukciju. Dolazi do nekih urnebesnih trenutaka „prekidam“ sa pomenutim prijateljem. Mehanika radio-telefonije dodaje sloj prijatnog realizma socijalnom iskustvu, a glasovna komunikacija u igri bila je glatka i jasna.
Igra vas ne drži za ruku, ali je lako shvatiti je. Međutim, rešavanje pravih kombinacija zagonetki i postizanje savršenih rezultata može postati malo zahtevnije, ako ste tip avanturiste koji mora sve da uradi savršeno iz prvog pokušaja, onda ovo možda nije za vas. Same zagonetke su dobro dizajnirane – bazirane na uvek prisutnim temama koordinacije, saradnje, komunikacije, logike i vremena. Primetili ste „S“ u „FriendShip“? Ipak, igrači imaju dovoljno slobode i prostora da pristupe, reše ili komuniciraju sa problemima ili problemima koji ih muče kako žele, uprkos neophodnom linearnom dizajnu nivoa. Ohrabrivanje međuljudske komunikacije je apsolutna snaga ove igre, i ono što je jasno navelo igrače da zavole serijal do sada.
Iako je razumljivo zašto je komunikacija unutar igre dizajnirana da bude samo u jednom smeru, propušta neke prirodno smešne ili uključujuće trenutke koje biste očekivali da imate sa prijateljima u bilo kojoj društvenoj igri, kao što je smeh ujedno kada oboje konačno shvatite da vam rešenje već dvadeset minuta očigledno gleda u lice. Međutim, ovo je samo manja napomena i potpuno se menja sa upoznavanjem drugog igrača, na primer, možda je dobrodošao olakšanje ako završite sa izuzetno pričljivim neznancem online, ili frustrirajući, ako nikada ne napusti svoj radio-telefoniju.
Igranje putem softvera za glasovnu komunikaciju treće strane znači da ćete definitivno izgubiti deo uronjenosti i namere sa dizajnom zagonetki, kao što je vremenski ograničeni „Karusel članova posade“ gde oboje morate opisati veselog gusarskog zloćka, koji samo vi vidite, a zatim morate to korelirati sa drugim igračem kako biste pronašli rešenje. Govoriti naizmenično ostavlja svakog igrača sa manje vremena za razmišljanje, postavlja veći rizik, više izazova, pritisak da napravi greške… mogućnost da govorite istovremeno (čitaj: prekidate jedno drugo), i sve to gubite.
Ponovljivost? Zavisi od igrača, naginje minimalnoj, ali ne nepostojećoj. Rešenja zagonetki će biti različita svaki put, ali ako jedan od vas ulazi „slepo“ a drugi ne, jednostavno neće biti tako zadovoljavajuće kao da zajedno radite na svemu, inače će prirodno iskusniji voditi. Svet je malo linearan, ali bilo bi lepo da ima malo više da se istražuje u svom vremenu. Nadam se da će neki oštroumni primetiti neke tajne!
Dodajući težinu, postoji sistem medalja za svaku zagonetku. Potrebna vam je minimalna ocena da biste položili „ispit“, pri čemu se dodeljuju zlatna, srebrna ili bronzana medalja za nivo do kojeg ste rešili zagonetke. Ako niste perfekcionista, gotovi ste nakon jednog ili dva pokušaja, ali igranje ovoga sa različitim prijateljima nudi različite izazove. S tim rečeno, ovo je igra dizajnirana da je svi uživaju, bez da bude previše iritantna ili nemoguća za bilo koga. Igra će je igrati podjednako mnogo mladih ljudi koliko i odraslih, uz dodatno priznanje za to koliko je teško napraviti igru sa zagonetkama koja će privući i mlade i stare, dok je istovremeno dovoljno izazovna, angažujuća i intuitivna za sve uzrasne grupe.
Sistem medalja prilično dobro radi sa ovim, i pojačava ponovljivost ako želite da pobedite svoj rekord. Zdravo takmičenje između prijatelja ili stranaca svakako se podstiče – osećaj zadovoljstva nakon završetka zagonetke uglavnom zavisi od toga koliko trijumfalno se drugi igrač ponaša – naravno, dobijete lepu „lutkarsku predstavu“ na kraju svake zagonetke koja će neke možda zabaviti, i ukupnu ocenu na kraju da se poboljša.
Sveukupno, ovo je bilo zadovoljstvo. Tema i priča su uglavnom zaboravljive, ali ne i loše napravljene, sve ovde deluje kvalitetno – ali socijalni trenuci i trenuci prosvetljenja između ljudi koje ova igra omogućava su nezaobilazni. Bez želje da otkrivam previše, proces postizanja zlatne medalje na poslednjem ispitivanju će uključivati vikend instrukcija drugom igraču.
