Serijal Might and Magic je upravo ono što se naziva ‘old-school RPG’—postoji još od dalekih i davno prošlih dana 1980-ih. Kako je serijal promenio nekoliko vlasnika tokom decenija, napravljeno je dosta spin-off igara, a Might & Magic: Clash of Heroes je ona koja je verovatno najpoznatija Nintendo fanovima. Kao deo tada novog Ubisoft kontinuiteta, ovaj projekat za DS je imao za cilj da proširi bazu fanova tako što će se opredeliti za dizajn akcionih slagalica, što bi bilo opšteprihvatljivije i udobnije za skromnu hardversku konfiguraciju. Sada, deset godina kasnije, oživljen je kao Might & Magic: Clash of Heroes – Definitive Edition od strane razvojnog i izdavačkog studija Dotemu, koji je poznat po igrama Streets of Rage 4 i Teenage Mutant Ninja Turtles: Shredder’s Revenge. Iako se nije mnogo promenilo od njegovog prvog izdanja, ovaj Definitive Edition ipak pokazuje da je oduvek bila čvrsta i zabavna slagalica koja predstavlja dodatno izdanje u Switch biblioteci.
Might & Magic: Clash of Heroes je smešten u čarobnom svetu Ashan, dešava se u vremenu nekoliko decenija pre Heroes of Might and Magic V. Priča započinje tako što igrate kao Anwen, mlada vila koja brzo postaje siroče kada iznenadni napad demona uništi njen kamp. Demonima je potrebna mitski artefakt po imenu Blade of Binding koji bi mogao otvoriti portal ka demonskom svetu i izazvati rat u Ashan-u ukoliko demoni dođu do njega. Željna osvete i očajnički nastojeći da spreči nadolazeći konflikt, Anwen kreće u napetu trku s vremenom.
Iskreno rečeno, ovo nije baš vrlo zanimljiva priča i prepuna je svih vrsta kliše priča koje ste već videli desetine puta. Ipak, cenimo narativ ovde zbog toga kako uspeva da poveže inače nevezanu igru slagalica u jedno koherentno iskustvo. „Might & Magic: Clash of Heroes“ lako je mogao biti igra bazirana na nivoima gde jednostavno birate faze iz menija, ali dodaci priče (i sva povezana istraživanja mapa i susreti sa dijalozima koji uz to idu) čine da se iskustvo oseća kao prava avantura. Pored toga, oni koji su igrali druge glavne igre u serijalu će ceniti reference i osnovno znanje ovde, iako je ovo igra koju bilo koji novajlija može igrati i razumeti bez da se oseća previše isključenim.
„Might & Magic: Clash of Heroes“ je suštinski slagalica sa spajanjem tri ista elementa, ali kombinuje razne RPG elemente oko slagalica kako bi vam pružio više strateško iskustvo koje ide dalje od jednostavnog spajanja obojenih pločica. Borbe vam predstavljaju tablu veličine 8×6 koja se nasumično popunjava mešavinom vaših opremljenih jedinica i dobijate dve do tri akcije u vašem potezu da ih organizujete. Odabir kolone će prvo izazvati hvatanje jedinice najbliže dnu, a zatim možete izabrati kolonu gde je želite ‘ispaliti’. Ako uspete da vertikalno poravnate tri iste jedinice, one će se složiti i početi da se pripremaju za napad, dok će se, ako ih vodoravno poravnate, pretvoriti u zid koji može apsorbovati napade neprijatelja. Kada bilo koja strana napada, napadač će morati da se probije kroz sve jedinice i zidove na putu kako bi nanosio štetu vođi protivničkog tima, gubeći snagu napada sa svakom preprekom koju savlada – vođa čak možda ni neće pretrpeti štetu ako napadač ostane bez snage pre nego što probije sve zaštitnike.
Pored osnovnog načina pomeranja jedinica, imate još nekoliko opcija koje doprinose strateškim razmatranjima. Pritisak na dugme ‘B’ na bilo kojoj jedinici će uzrokovati njihovo nestajanje, a ako to stvaranje nove kombinacije, dobićete dodatno dejstvo pre nego što vaš potez završi. Dodatno, spajanje dve vertikalne iste boje će uzrokovati njihovo spajanje i povećavajući štetu koju će naneti, dok će višestruke kombinacije iste boje u istom potezu ih povezati i činiti svaku grupu dodatnom štetom kada dođe vreme da pritisnete dugme za napad. Takođe možete dodirnuti bilo koje od ramenskih dugmadi da bi se na tabli pojavile više jedinica kako bi vam pružile više opcija, ali broj koji može biti na tabli uvek će biti ograničen i koštaće vas jedan potez da pozovete pojačanja.
Svaka frakcija koju igrate ima tri ‘osnovne’ jedinice koje mogu biti neograničeno pozivane, zajedno sa malom količinom ‘naprednih’ jedinica koje mogu značajno promeniti tok bitke ako se pravilno koriste. Na primer, Treant, zahteva neverovatnih pet poteza da napuni svoj napad i zauzima površinu od 2×2 na tabli, ali njegov napad nanosi od 30 do 50 štete kada se aktivira i leči vašeg heroja na osnovu štete koja je naneta. Jedini nedostatak, međutim, je da napredne jedinice koje umru na terenu ostaju mrtve; ako želite više, moraćete da se vratite do prodavnice i uložite mnogo resursa.
Borbe stoga imaju mnogo različitih elemenata koje morate razmotriti u datom trenutku, što može dovesti do uzbudljivih i dinamičnih susreta dok planirate napade i odbrane. Možda planirate da odigrate jedan ili dva poteza na sledećem potezu kako biste iskoristili priliku i naneli još štete protivniku, samo da bi vaš neprijatelj napravio nekoliko poteza koji zahtevaju da promenite kurs kako biste se odbranili od nove situacije. Može izgledati kao da ćete biti u problemima, samo da biste pozvali novu grupu pojačanja koja donosi upravo one jedinice koje vam trebaju da izvučete tesnu pobedu. Obično postoji najmanje tri različita načina na koje biste mogli efikasno koristiti bilo koju datu jedinicu na tabli – nijedna od tih opcija nije inherentno bolja ili gora od sledeće, ali niz izbora koje napravite odrediće da li uspevate ili ne.
Važno je napomenuti da uvek imate osećaj da nikada nemate dovoljno akcija da obavite sve što biste želeli, što znači da morate prioritizovati svoje ciljeve. Dva do tri dejstva po potezu ne daju vam mnogo prostora za manevrisanje. Da li ćete upotrebiti jedno dejstvo da spasite naprednu jedinicu smrti od strane neprijateljske grupe koja se okuplja ispred njih, ili ćete umesto toga upotrebiti to dejstvo da postavite vezu koja će eliminisati sledeće tri grupe koje čekaju na drugoj strani table? Treba li koristiti zelenu jedinicu da popravite srušenu liniju na desnoj strani mape ili da postavite napad na levoj strani? Ta stalna napetost u odlučivanju šta je sada najvažnije je ono što čini Might & Magic: Clash of Heroes tako uživljenim i napetim.
Između bitaka, imate malu mapu zasnovanu na checkpoint-ima koja nudi neke osnovne opcije istraživanja i omogućava vam da planirate pre nego što doslovno uđete u sledeću bitku. Svaka mapa nudi neke skrivene puteve koji vode do sanduka sa resursima za kupovinu naprednih jedinica, dok neki opcioni susreti sa sporednim zadacima pružaju vam priliku da otključate nove jedinice i da malo unapredite svoje likove. Vaš heroj, zajedno sa svakim tipom jedinica, može se podizati nivo po nivo kako bi bilo lakše u borbi, dok će istraživanje svake mape do kraja doneti nove relikvije (Relics) koje će promeniti vaš stil igre. Možete opremiti samo jednu relikviju istovremeno, ali svaka od njih pruža korisne pasivne benefite kao što je jednom prilikom oživljavanje ili pojačanje određene napredne jedinice.
Iako priča traje nekih 20 do 30 ona je razbijena u seriju pet mini-kampanja a svaka ima drugog heroja koga kontrolišete i ima sopstvenu frakciju. Razlike između frakcija i heroja nisu samo kozmetičke, svaka ima posebne sposobnosti i jedinice koje menjaju stil igre na interesantan način. Na primer, heroj Sylvan-a, Anwen, ima jedinstvenu sposobnost koja omogućava da se svaki zid koji postavi obnavlja svaki potez, dok heroj Haven-a, Godric, ima naprednu jedinicu koja ga leči svaki potez dok puni svoj napad. Nijedna od frakcija se ne čini inherentno boljom od drugih, iako smo cenili kako svaka donosi nešto novo upravo kada počinjete da se umarate od one koju igrate poslednjih nekoliko sati.
Iako je u osnovi igra u Might & Magic: Clash of Heroes zanimljiva, ima neke nedostatke. Najuočljiviji je da težina u Story mode-u prilično neujednačena. Ići će vam veoma dobro neko vreme, savladaćete sve protivnike i ići dalje a zatim ćete naići na neprijatelja koji nije ni boss koji će vam zadati poteškoće. Naravno, nakon više pokušaja doći ćete do pobede u takvim slučajevima, ali smo bili malo odbijeni time koliko priča može biti zaustavljajuća u nekim trenucima. Teškoće su prilično primetne.
Još jedan problem koji imamo je taj da se čini da random elementi mogu imati malo prevelik uticaj na ishod borbe. Na primer, bilo je jednog trenutka kada smo se borili protiv teškog boss-a više od 20 minuta i na kraju smo izgubili. Nakon nekoliko pokušaja uspeli smo da pobedimo. Ova pobeda nije bila rezultat radikalne promene strategije ili opremanja drugačijom relikvijom, jednostavno se desilo jer su naše jedinice ovog puta početno spawnovale na nama povoljan način i to je dalo prednost koja je odnela celu borbu. Iako priznajemo da postoji samo toliko što može da se uradi u okviru igre sa povezivanjem trojki kako bi se ublažila slučajnost bez potpunog menjanja gameplay-a, ipak se čini da je moglo više da se učini ovde kako bi se smanjili efekti na bitke.
Iza signleplayer moda, tu su i dobrodošle opcije za više igrača kako bi se drugi uključili u akciju. Iako nismo imali priliku da probamo online multiplayer tokom perioda pre lansiranja, možete se boriti sa prijateljima ili random igračima u okršajima 1v1 ili 2v2, pri čemu će pobede davati XP koji će povećati vaš nivo i time vas pomeriti na globalnoj rang listi. Ako vam više odgovara local play, tu je i korisan mod hotseat 1v1 gde možete samo predati kontroler ortaku i naizmenično smišljati planove za pobedu jedan protiv drugog. Ovaj multiplayer mod se ne ograničava samo na sadržaj za jednog igrača, ima nekih sporednih likova iz kampanje koji su ovde dostupni kao heroji, a i boss likovi koji su dodati kao DLC za originalno izdanje mogu se ovde igrati. Bili smo zadovoljni ponudom multiplayer moda i iako se ne čini kao primarni fokus u igri, nesumnjivo će dodati mnoge ponovljive vrednosti kada završite kampanju.
Što se tiče vizuelne prezentacije, Might & Magic: Clash of Heroes se prilično čvrsto drži prijateljske, donekle anime-like estetike originalnog izdanja, iako je doteran sa malo Dotemu-ovog prepoznatljivog umetničkog stila. Svaka mapa koju pretrčavate izgleda kao prelepo detaljan pejzaž, dok portreti za sekvence dijaloga sadrže čistu i privlačnu novu umetnost za svakog lika. Veći deo vašeg vremena, naravno, provodićete gledajući tablu, i iako je spritework ovde malo jednostavan, cenili smo male, jedinstvene animacije koje se prikazuju za svaku jedinicu kada aktiviraju svoje napade.
Might & Magic: Clash of Heroes – Definitive Edition je vredan remake donekle nepoznatog klasičnog puzzle-ra. Njegova integracija laganih RPG elemenata preko same akcije u vidu slagalice daje mu impresivan nivo strateške dubine, dok rotirajuća postava likova i frakcija pružaju obilje raznolikosti u vrstama jedinica i stilovima igre tokom celog trajanja. Dodajte tome snažan multiplayer mod, i dobijate igru koja lako opravdava uloženi novac. Iako nas je malo odbila varijabilnost težine i poteškoće uzrokovane RNG-om, ovo je suštinski igra koju bi smo snažno preporučili svakome ko traži interesantnu novu igru da dodaju svojoj Switch biblioteci.
