Vreme je za Rock Band 4 (kako je postao poznat kroz Rock Band, Rock Band 2, Rock Band 3, LEGO Rock Band, The Beatles: Rock Band i Green Day: Rock Band.)
To je mnogo Rock Band-ova za savladati tokom četiri godine između izdanja originalne „band-in-a-box“ igre 2007. godine i trećeg numeriranog dela 2010. godine.
Između svega toga i sedam igara koje su izdate za Activision-ov serijal Guitar Hero u istom vremenskom periodu (ne računajući Band Hero), nije ni čudo što je prošlo pola decenije između pravih izdanja.
Prošlo je pet godina otkako je velika kutija plastičnih instrumenata upakovana sa video igrom izdata, i preko dve godine otkako je Harmonix prestao da redovno objavljuje preuzimateljne pesme za Rock Band 3. Svi smo imali vremena da se odmorimo i razmislimo, možda kupimo jednu ili dve od sjajnih novih konzola na tržištu.
To je dovoljno pauze. Vraćamo se da se pretvaramo da sviramo.
Ponovo razvijen od strane Harmonix, poznatog po igri Amplitude, i objavljen od strane Mad Catz-a, kompanije koja želi da proda svima gitarske i bubnjarske kontrolere (dok traju zalihe), Rock Band 4 je manje nastavak, a više sveži početak za serijal.
To je blag način da se kaže da su uklonili mnoge delove koje su fanovi zaista voleli kako bi pružili iskustvo sa više usmerenja. Na primer, kreiranje likova je nekada bilo mnogo detaljnije – Harmonix je želeo da igrači zaista ulože sebe u svoje avatare.
U Rock Band 4 imamo izbor između dva vitka tipa tela – muški i ženski – i set odabranih oblika glava. I dalje možemo oblačiti naš virtuelni bend i oblikovati im kosu, ali duboka prilagodba ovde ne postoji.
Izazovi vezani za određeni instrument su nestali. Izbile su izazovi na putu? Ne. Bitka bendova? Nestala. Moji voljeni tasteri na tastaturi? Dosta sam siguran da ih je Harmonix izbacio samo da bih zaplakao.
Ono što nam ostaje je ono što neki smatraju više „čistim“ iskustvom Rock Band-a. Možemo „Svirati nastup“, „Krenuti na turneju“ ili „Brzopotezno sviranje“. To je to. Harmonix svakako može dodati više u budućim ažuriranjima igre, ali za sada su te opcije ono sa čime imamo da igramo.
Bio bih više razočaran da nije zbog moda igranja ulogorske turneje, neka vrsta kampanje. Svaki korak na putu do slave i bogatstva bend (u mom slučaju Endangered Anarchy) dobija izbore koji određuju kako će ići sledeći niz svirki. Da li će udružiti svoj skromni novac zajedno kako bi kupili isprljan kombi i izašli iz svog rodnog grada, stekavši više fanova i zadržavajući mogućnost izbora (ili glasanja) svojih set lista, ili će se pridružiti još jeftinijem menadžeru za obećanje više novca, ali manje kreativne kontrole?
Tokom turneje odvija se priča, i često se dešava zabavno. Možda bend mora da svira sa pozajmljenim instrumentima jer su ukradeni iz lošeg kombija. Možda moraju da nose određenu odeću zbog dogovora sa modnom blogerkom. To je najviše zabave koju sam imao sa režimom kampanje u Rock Band-u, i jedva čekam da je ponovo odigram kako bih video gde će nas odvesti suprotne odluke.
Ali prvo ću sakupiti tonu preuzimateljnih pesama kako bih popunio igru sa svojih 65 pesama na disku. Nakon godina preuzimanja i uvoženja pesama iz ranijih igara, teško je vratiti se na ograničen spisak pesama, posebno tokom duže turneje. Hvala bogu, preuzete pesme iz prethodnih generacija igre su dostupne za ponovno preuzimanje ili kupovinu (po jedna po jedna), i kada Harmonix ponudi mogućnost prethodno uvezenih kolekcija iz starijih igara za preuzimanje, biću srećan.
Do tada, mogu doživeti i nove pesme i stare sa svojim novim arhineprijateljem, slobodno sviranje gitarskog sola.
Pored toga što pevačima omogućava da koriste svoje vlastite slobodne melodije na višim nivoima težine, slobodno sviranje gitarskog sola je najveća inovacija u Rock Band 4. U delovima pesama koji sadrže gitarske sola (a to uključuje sve starije preuzetne pesme), redovni red nota zamenjuje se nizom smernica za improvizaciju njihovog sopstvenog izuzetnog dela na strunama. Prate smernice i održavaju svoj kombo. Ili jednostavno mogu da se opuste radi ludosti.
Ideja ovde je da je mehanika izgrađena tako da bez obzira na to šta gitarista radi, slobodni solo se pravilno uklapa sa ostatkom benda. Nisam primetio da je to uvek slučaj.
Pretpostavljam da je većinom blizu? Zamisljam da će u rukama virtuoza na plastičnoj gitari ovaj dodatak biti iskorišćen za stvaranje nekih neverovatnih remek-dela.
Isključio sam ga. Ne treba mi ova sloboda. Dajte mi čistu muziku.
Muzika u Rock Band 4… pa, različiti ljudi imaju različite muzičke ukuse. Možda se uzbuđujem zbog uključivanja pesme „All Over You“ grupe Live, dok će se neko drugi radovati pesmi „Suspicious Minds“ Elvisa. Svi volimo pesme koje volimo.
Ali tokom godina sam počeo da cenim Rock Band i slične igre kao instrumente za otkrivanje muzike. Zarobljen sam u igri sa neobičnom mešavinom muzike i ma koliko puta imao sreće sa nečim prepoznatljivim, na kraju ću morati da sviram „Dead Black (Heart of Ice)“ i možda ću uživati. Nekoliko nepoznatih pesama iz prethodnih delova je potpuno promenilo moj muzički ukus, i to su pesme koje nikada ne bih čuo inače.
Dakle, najbolji kritički odgovor na listu pesama u Rock Band 4 je da bih želeo da bude veća – ali to je samo manja soba u kojoj sam zarobljen. Već imam neke nove favorite, kao i nekoliko pesama koje prezirem još više nego pre. Gledam tebe, „Uptown Funk“.
Pogledajte celu listu pesama za Rock Band 4 ovde.
„Više je Rock Banda“, govorim prijateljima i porodici koji pitaju za Rock Band 4. Iako je prošlo pet godina od poslednjeg izdanja i četiri od kada sam igrao redovno, osećam se kao da sam upravo uzeo gitaru i nastavio gde sam stao. Osnovna igra je ista. Plastična Fender Stratocaster gitara se isto oseća u mojim rukama. Bubnjevi imaju isti prigušeni zvuk, površina im je isti magnet za mačje dlake kao i pre.
Nedostaju određene funkcije. Ima pesama iz starijih izdanja koje dugo želim da sviram („Maps“ – Bože, treba mi „Maps“). Više nema razloga da vadim svoj tastaturski kontroler ispod kauča. I, ako ponovo omogućim tu funkciju, postoji šansa da moja gitara zvuči kao orgija zavijajućih mačaka.
Ali želja se vratila, kao da nikada nije ni nestala. Sedim ispred televizora na kraju dugog dana. Pogledam prema svojoj supruzi. Ona poseže za mikrofonom. Moji prsti se uvijaju oko vrata lažne gitare. Vreme je za Rock Band 4.
