Dugo vremena se League of Legends činio kao neprobojna online MOBA koja je bila isključivo teren vlasnika PC-ja i ljudi sa previše limenki energetskih pića na dohvatu ruke. Kako se ispostavilo, zahvaljujući, između ostalog, uspehu izvanredne Netflix adaptacije pod nazivom „Arcane“ i obilju lore-a koji je unet u samu igru, League of Legends ima duboko razvijen svet sa sastavom likova koji se uklapa.
Convergence: A League of Legends Story je najnoviji spin-off namenjen konzolama koji istražuje ovaj ogroman svet, i čini se da svaka od ovih izdanaka izvornog materijala pokušava kanalisati različite žanrove. Na primer, „Ruined King: A League of Legends Story“ iz 2021. je turn-based RPG strategija, dok Convergence umesto toga pruža sebe kao dvodimenzionalnu platformsku igru u stilu Metroidvanie. Najmanje rečeno, pohvalno je videti da nosilac intelektualne svojine, Riot Forge, ovako prihvata raznovrsnost. Možda najiznenađujuće (ili zato što nisam očekivao mnogo od spin-offa League of Legends, ili zato što nisam mnogo čuo o Convergence igri pre nego što sam je zaigrao – nisam siguran), Convergence ostavlja snažan utisak kao značajno dobar pristup Metroidvania formuli sa obiljem inovacija i, najneočekivanije od svega, sa srcem.
Dešavanja su u gradu Zaun, distopijskom donjem svetu punom zagađenja od ekonomske elite koja živi iznad u Piltoveru, Convergence stavlja igrače u ulogu Ekko-a, mladog pronalazača koji sa sposobnošću vraćanja vremena očajnički želi da poboljša život svojoj porodici i prijateljima dok se bori protiv raznih hembarona i drugih zlonamernih pojedinaca koji traže moć i malo šta drugo. Ubacivanjem ključa u sve ovo, Ekko takođe otkriva da ga posećuje njegova buduća verzija koja je odlučna da sarađuje sa svojom mlađom verzijom kako bi sprečila katastrofu godinama kasnije svim sredstvima koja su joj na raspolaganju.
Značajno drugačije od mnogih drugih ponuda u žanru Metroidvanie, „Convergence“ ima priču i sastavim likova za koje se zaista brinete. Što se tiče Ekko-a, on je izuzetno simpatičan lik – gotovo kao lik sličan Peteru Parkeru, koji balansira genijalnost sa stvarnom naklonošću prema svojim voljenima, ali nije savršen i „Convergence“ se oseća jednako kao priča o odrastanju koliko i epska borba protiv distopijskih sila. Slično tome, mnogi članovi Ekkove podrške, poput stidljivog ali dobrog prijatelja Lem-a (preslatki pojačani kućni ljubimac), mišićavog ali brižnog Rungs-a i samih bolesnih, ali naklonjenih roditelja Ekko-a, doprinose ovom ukupnom mozaiku likova koji vuku za srce i time vas, kao rezultat, uvlače u priču.
Ono što takođe pomaže je da je glumačka postava apsolutno vrhunska i spada među najbolje koje sam imao prilike da čujem. Iako su svi likovi izuzetno dobro glumljeni, s obzirom na veliki teret koji Ekko mora da nosi unutar čitavog zapleta, zasluga je njegovom glasovnom glumcu (Reed Shannon – koji se slučajno jako slično čuje kao Nadji Jeter, koji daje glas Milesu Moralesu u Marvel Spider-Man igrama) što protagonist „Convergence“-a deluje na tako uravnotežen i emocionalno dubok način, na koji se drugi junaci u sličnim pričama jednostavno ne pojavljuju.
Pre nego što promenimo pravac i počnemo se baviti dizajnom igre, vredi spomenuti da se u „Convergence“ može uživati i bez prethodnog poznavanja sveta League of Legends. S obzirom na to koliko je prostran i obiman League of Legends i dalje, zasluga treba da se da piscima što su, ne samo učinili „Convergence“ dostupnim, već i što su ukomponovali njegovu priču u lore League of Legends na način da će dugogodišnji fanovi dobiti zadovoljstvo od različitih prepoznatljivih likova i svetova.
U suštini, „Convergence“ je pre svega Metroidvania platformer u najtradicionalnijem smislu, u kojem ćete provesti mnogo vremena skačući kroz različite centralne oblasti (hub-ove) i jedinstvene svetove, blago frustrirani činjenicom da postoje nedostupna područja do kojih ne možete doći jer trenutno nemate odgovarajuću sposobnost, samo da bi se vratili kasnije kada je imate.
Naravno, „Convergence“ ima mnogo više od osnovnih elemenata. Prvo, način na koji se kretanje obrađuje je izuzetno zadovoljavajuć. Iako počinjete sa osnovnim skokom (i to čak ne i dvostrukim), počinjete da nadograđujete svoje sposobnosti sa trčanjem po zidu, klizanjem po konopcima i još mnogo toga – što vam omogućava da dostignete ona nedostupna područja o kojima sam prethodno govorio. Ali tamo gde „Convergence“ zaista sija je u tome kako često kombinuje sve ove različite sposobnosti u jednom okruženju, stvarajući svojevrsnu prepreku zasnovanu na veštini koja se fokusira na brzinu i dinamiku.
Možda najbolji primer kako se to postiže u igri je Ekkova potera za robotima punim plena, koja ga podstiče da ih uhvati pre nego što skoče u povoljno skrovište na kraju prepreke. Sa skokovima na trakama za ljuljanje, koji se prepliću u trčanja po zidu, a potom se povezuju u klizanje po šinama, sve to izvedeno brzim tempom, osećaj brzine i dinamike koje dobijate iz platformskih zezancija u „Convergence“ stvarno ga izdvaja među njegovim manje inspirisanim pandanima. Takođe, „Convergence“ se dodatno razdvaja dozvoljavajući Ekko-u da koristi svoj uređaj Zero Drive i vraća vreme ako se slučajno susretne sa nesrećnim padom – iako se korišćenje ove sposobnosti mora pažljivo razmotriti.
Na sreću, takođe mogu da izvestim da je borba u „Convergence“ takođe slično inovativna i pruža mnogo zabave. Pretežno usmerena na blisku borbu, borba u „Convergence“ često uključuje Ekko-a u sukob sa raznim neprijateljima istovremeno, svaki sa svojim jačinama, slabostima i nizom jedinstvenih sposobnosti kako bi situacija ostala zanimljiva.
Takođe, borba je i prelepo akrobatska, što u potpunosti koristi sve snažnije sposobnosti manipulacije vremenom Ekko-a. Na mnogo načina, ovi sukobi se prikladno analiziraju sa platformskim preprekama o kojima sam ranije govorio. Na primer, tokom borbe sa raznim neprijateljima, možete se naći kako skačete iza neprijatelja sa štitom kako biste ih pogodili u njihovu slabu tačku, istovremeno koristeći napad projektilom da zaustavite neprijatelje koji ispaljuju projektile, a zatim koristeći sposobnost usporavanja vremena kako biste sprečili izuzetno štetne neprijatelje da se približe. Borba u „Convergence“ zaista je izuzetna jer omogućava igračima da budu kreativni u pristupu svakoj borbenoj situaciji i uvek se oseća izuzetno zadovoljavajuće zbog toga. I da, baš kao i u delu kretanja, Ekko može koristiti svoj Zero Drive uređaj za vraćanje vremena ako stvari krenu nizbrdo.
Kada je reč o napredovanju, osim ključnog elementa Metroidvanie, koji podrazumeva da se igračima dodeljuju nove sposobnosti kako bi potpuno istražili Zaun, „Convergence“ takođe omogućava Ekko-u da sakuplja zupčanike i razne retke delove kako bi izradio gedžete koji pojačavaju njegove različite sposobnosti. Takođe, njegov prijatelj Rungs može ga naučiti širokom spektru ofanzivnih poteza u zamenu za određenu količinu zupčanika. Pored toga, Ekko može pratiti i locirati različite suvenire koji se mogu zameniti za zupčanike i komponente, dok posebni predmeti koje predaje svom najboljem prijatelju Elie-ju mogu biti korišćeni za kreiranje kozmetičkih promena na njegovoj odeći.
Kao što se može očekivati, traganje za ovim tajnama teče paralelno sa Ekko-om koji stiče nove sposobnosti, s obzirom na to da se, ne samo podstiče da se vraćate unatrag kako biste dobili pristup ranije posećenim oblastima kako biste napredovali u priči, već i da istražujete te ranije nedostupne ćoškove kako biste maksimalno povećali količinu plena koji možete sakupiti. To je osnova Metroidvanie, ali i dalje deluje podjednako privlačno kao i u igrama kao što su Dead Cells, Hollow Knight i druge.
Na oko 15-20 sati za potpuno završavanje, „Convergence“ se može pohvaliti prilično velikom mapom. Problem je što nema brzog putovanja (fast travel), ili bar ne očigledan način za njegovo aktiviranje koliko sam ja mogao videti, što u osnovi znači da ima mnogo više vraćanja unatrag nego što biste obično imali u igri ovog tipa. I to je posebno iritantno, ne samo zato što je suština Metroidvania formule vraćanje unatrag, već i zato što morate raditi dosta toga uz to, što baš i nije sjajno (iako možete napustiti prethodno posećene oblasti u bilo kom trenutku, mada vas to samo vraća na ulaz umesto na drugo mesto).
Pored izvanredne audio prezentacije, „Convergence“ takođe izgleda zaista impresivno. Sa živopisnim, stilizovanim stripovskim šarmom koji je očigledan kako kod likova tako i u njihovom okruženju, uz izuzetno fluidnu akciju od 60 frejmova u sekundi i niz prelepih efekata čestica (posebno kad Ekko koristi svoje sposobnosti manipulacije vremenom), „Convergence“ je svakako u rangu sa nekim od najlepših Metroidvania ostvarenja.
„Convergence: A League of Legends Story“ ne samo da uspeva stajati na svojim nogama kao spin-off za League of Legends franšizu u celini, već takođe stvara iznenađujuće uspešnu Metroidvania igru koja takođe stoji na svojim nogama, spajajući inovaciju i emocije u jednoj od najprijatnijih iznenađenja ove godine.
