S obzirom na to da Koei Tecmo neće ništa uraditi sa svojim „Uncharted“ projektom (ne, ne mislim na Sony-jev), „Sailing Era“ je bila nešto vredno pažnje pred izlazak. Sa zaista prelepom umetnošću likova, obećavala je uzbudljivu avanturu na visokim morima, kombinujući mehaniku JRPG igara sa trgovinskim sistemima kupovine-niskih prodaja-visokih i čak istraživanjem kopna. Nažalost, koncept je previše ambiciozan za ono što su developeri zapravo uspeli da dostave.
Problemi su primetni gotovo odmah, kada je vaša prva misija da „pratite smer u kojem duva vetar“ iz kineske luke u kojoj započinjete (barem je to bio slučaj u mom igranju, pošto igra igraču pruža nekoliko različitih likova za izbor) i uputite se do određenog grada u Japanu. Nažalost, razmera mape je jako apstraktna, tako da, iako dobro poznajem geografiju Japana, bio sam malo zbunjen kada sam zaplovio pored Tajvana koji nisam očekivao da vidim na tom mestu, i zatim trenutno nisam mogao da pronađem grad u Japanu do kojeg sam zaista želeo da stignem. Kombinacija loših smernica i apstraktne razmere me je zaista zbunila.
Stvari se nisu popravile ni kasnije u igri, kada sam trebao da putujem na mesta u svetu sa kojima sam manje upoznat, i kada su se developeri činili da su odlučili da će krivulju težine igre predstaviti kroz sve nejasnije naznake. Sasvim je moguće da „Sailing Era“ postane stresna, jer „dani“ u igri prolaze (heh) veoma brzo, i ako niste efikasni, bićete u problemima sa hranom i plaćanjem posade.
Ne pomaže ni to što je prevod loš. To i dalje predstavlja problem koji muči kineski razvoj igara. Zemlja se brzo razvija kao centar za razvoj igara, ali lokalizatori još uvek moraju da napreduju – malo je kao što je bilo mnogo japanskog razvoja igara na SNES-u. Još jedan dobar primer je „Banner Of The Maid“, igra koja mi je inače bila divna. Šteta je što to može potkopati inače odličan rad. Nažalost, iako je tekst u „Sailing Life“ čitljiv i možete pratiti likove i zaplet, takođe je toliko ukočen i očigledno previše doslovan, što znači da nije posebno čitanje. Kao rezultat toga, morate mnogo više da se koncentrišete na tekst nego što bi trebalo, i teže je zadržati značenje nego što bi trebalo.
Taj prevod takođe utiče na ono što bi mogla biti pristojna priča. Likovi… nedostaju karakter… ali to je samo zato što su svi napisani istim ukočenim tonskim prevodom. Verovatno imaju ličnosti u njihovim matičnim scenarijima, ali to se ne prenosi. Isto tako, „Sailing Life“ radi… hrabru… stvar i referiše na mnoge stvari koje su jako pogrešno krenule u dobu u kojem je smeštena. Govorimo o evropskom kolonijalizmu i ružnim posledicama koje je izazvao. Zamislio bih da bi developeri iz Kine, sama žrtva kolonijalizma, imali nijansiran i interesantan pogled na tu temu, ali bez obzira na to da li je to posledica prevoda ili jednostavno lošeg pisanja (nemam načina da znam koji je slučaj), stvarni narativ je mnogo nezainteresovan za to, čini se da spušta te reference samo da bi postavio igru u to doba, umesto da zaista nešto uradi s tim.
„Sailing Life“ je najprivlačniji kada se narativ i struktura misija povuku i slobodno možete uživati u putovanju. Postoji neosporna uzbuđenost u borbi protiv pirata sa svojom sve jačom flotom, ili punjenju trgovačkih brodova egzotičnim robama za premeštanje širom sveta u potrazi za mega-profitom. Putovanje u svet i otkrivanje luka i gradova je takođe uzbudljivo (barem prvi put).
Čak postoje i dva oblika borbe, i oba su uzbudljiva na svoj način, iako su jednostavna. Bitke između brodova podrazumevaju kretanje oko njih i pokušaj da postignete savršeni pogodak za svoje topove. U međuvremenu, kada su brodovi dovoljno blizu jedan drugome, automatska borba se odvija na palubi, i može rezultirati dvobojem između kapetana (što se odvija praktično kao kamen-papir-makaze). Uglavnom, uspeh u borbi zavisi od toga kako gradite sposobnosti svojih brodova i posade, ali postoji uzbuđenje u tome da vidite da li je vaša pažljivo uzgajana posada sposobna da se izbori sa zloglasnim piratom na moru.
Ali čak i ovde, kada „Sailing Life“ koristi svoje prednosti, postoje nesrećni problemi sa njim. Sučelje za prenos informacija zaista nije sjajno. Trebalo mi je mnogo vremena da se osećam prijatno prateći zdravlje svoje posade, dostupne zalihe, performanse moje robe i rezultate borbe. To je posebno istinito kada iskrcate i istražite kopno. To je stvarno užasno iskustvo slanja malog simbola koji predstavlja vašu grupu oko heksagonalne mape i… traženje stvari. Ali zalihe se mogu brzo potrošiti bez mnogo pripreme… Što je, pretpostavljam, realno, ali „teže i dosadnije od Oregonskog puta“ nije baš sjajan adut. Pogotovo za igru u kojoj su delovi na kopnu samo ometanje.
U međuvremenu, iako su trenuci lepote neosporni, „Sailing Life“ je suviše često ravna i bez života (heh). Statičke slike luka i gradova su dovoljno detaljne, ali smanjuju osnovni razlog za istraživanje sveta u glorifikovani meni. Grafički elementi u igri su sasvim upotrebljivi, ali daleko od standarda konceptualne umetnosti i likovnih spriteova. Ta suprotnost je izazovna i izvlači vas iz trenutka.
„Sailing Life“ ima dubinu i ako možete da se nosite sa njegovim sirovim aspektima, možda ćete ceniti veliku viziju i nameru koja se krije iza svega toga. Kupio bih „Sailing Life 2“ u trenu ako bi tim usavršio osnovu i angažovao bolji tim za prevođenje, radio na doslednosti estetike i učinio trag mrvicu manje nerazumljivim. Nažalost, koliko god neusavršena bila, veoma je teško zamisliti da će ovo privući mnogo publike.
