Pre nekoliko godina, Bethesda je napravila VR verziju Skyrima za PlayStation VR. To je bila neka vrsta brze popravke, kao i kasnija verzija za PC, ali potencijal je bio očigledan. Iako Skyrim očigledno nikada nije bio napravljen sa VR-om na umu, bilo je jasno da će, kada neko preduzme korake i napravi prvu osoba ulogu specifično za VR, to imati potencijal da bude prekretnica u svetu igara. „Asgard’s Wrath“ je ta igra.
Iznenađujuća stvar je što razvojni studio „Asgard’s Wrath“ nije Bethesda ili bilo koja druga velika kompanija, već malo poznati američki studio Sanzaru, čiji je najpoznatiji naslov do tog trenutka verovatno četvrti deo igre „Sly Racoon“. Nedavno su počeli eksperimentirati sa VR-om i napravili prošlogodišnji „Marvel Powers United VR“, ali ovo je svakako njihov najbolji rad do sada.
Budući da je „Asgard’s Wrath“ fantazijska uloga u prvom licu, uporedbe sa Skyrimom su ne samo očigledne već otvoreno podstičuće, iako ovo nije klon ili pokušaj duhovnog naslednika. Igra ima mnogo jedinstvenih ideja i iako ne sve su razvijene onoliko koliko bismo želeli, ništa u vezi igre ne deluje površno ili žurbeno. Pošto radi samo na PC-ju sa Oculus Riftom (nema verzije za Oculus Quest), mnogi neće imati priliku da iskuse igru, ali ako to uradite, verovatno je nećete zaboraviti.
Uprkos generičkom nazivu i prepoznatljivom nordijskom okruženju, „Asgard’s Wrath“ zaista ima iznenađujuće originalan zaplet. Počinjete igru kao Bog životinja, nova funkcija u panteonu nordijskih božanstava, s Lokijem koji, prilično zlokobno, deluje kao vaš mentor. Ono što se dešava je dvadesetak sati božanske sapunice, u kojoj morate pobeći iz uloge pijuna tako što ćete ovladati svojim moćima i manipulisati životima različitih smrtnika.
To podrazumeva da igrate kao jedan od nekoliko likova, svaki od kojih ima svoju priču i sporedne misije. Kada preuzmete oblik smrtnika, igra se igra slično kao Skyrim, sa borbenim sistemom u prvom licu koji, iako nije baš složen, snažno se oslanja na pariranje i pozicioniranje, inspirisano činjenicom da VR olakšava sposobnost procene udaljenosti u odnosu na normalne igre iz prvog lica.
Problem koji ne postoji ništa što vas sprečava da mačem zamahujete do kraja, iako se u svetu igre blokira od strane neprijatelja, rešava se tako što se prinuđavate da ponavljate određene pokrete s kontrolerima za pokrete kako biste izveli uspešan napad. Ovo se na početku čini malo veštačkim – i može se zaobići da biste zadali nekoliko jeftinih udaraca – ali izgleda kao najbolje rešenje uz trenutnu tehnologiju.
Osim Skyrima, tu je i očigledan dužnički odnos prema „God Of War“, ali između različitih likova postoji jasna namera da se doda raznolikost koja je često nedostajala kod Sonyevog mekog ponovnog pokretanja. Svaki smrtni lik ne samo da ima svoju ličnost i priču, već i oružja i sposobnosti, koje se sve mogu unaprediti na tradicionalan način RPG igara. Tu su sva mačeva i sekira koje biste očekivali, ali i dometna oružja poput dugih lukova, kubura i raznih bacačkih oružja i eksploziva.
Iznenađujuće, igra nema sistem teleportacije za kretanje, ali ima mnogo opcija koje čine VR iskustvo što udobnijim, i dok se neki mogu frustrirati sporošću kretanja, to takođe pomaže smanjenju mogućnosti pojave mučnine.
Osim što igrate kao običan smrtnik, takođe se možete vratiti i biti bog, gde svet posmatrate iz očiju diva i možete podići i pomerati predmete kao da se igrate sa igračkom. Inače neprohodni objekti jednostavno mogu biti izvađeni iz zemlje, omogućavajući vam da se vratite u smrtni oblik i iskoristite pomoć na zemlji.
Cela koncepcija boga životinja takođe je korisna kada su u pitanju životinjski saputnici, njih ukupno 10, koje možete menjati po volji i imaju svoje odvojene staze unapređenja i sposobnosti. Ovo dodaje Metroidvania element igri, gde su mnoge životinje potrebne da bi se prošlo kroz prepreke ili obavili zadaci kao što su pronalaženje ključeva i rukovanje polugama. Iako je jasno da je najbolji deo kada vam pruže palac gore ili high five kad im pomognete.
Igra je podeljena na četiri glavne oblasti, a svaka je ispunjena tamnicama i skrivenim područjima koja nude značajne nagrade u smislu predmeta, oružja i pojačanja. Takođe postoji sistem izrade uz pomoć stalne zalihe plena od poraženih neprijatelja. Dakle, ima mnogo toga da se vidi i radi čak i ako igra nema pravo okruženje otvorenog sveta.
„Asgard’s Wrath“ ima nekoliko tehničkih problema, najuočljiviji je veštačka inteligencija životinja koja se lako zbunjuje, nepredvidivo otkrivanje sudara na interaktivnim objektima i ponekad sumnjiv glasovni glumački rad. Međutim, najveći problem je osećaj da igra konstantno pokušava da vas odvuče od činjenice da nijedan od njenih igračkih elemenata nema toliko dubine. Oni su angažovaniji od većine igara samo za VR, ali ne uspevaju da opstanu u poređenju s ulogama u igrama van VR-a.
„Asgard’s Wrath“ je ne samo važan korak napred u stvaranju prilagođenog VR iskustva, već je i igra koja je dosledno uživanje sama po sebi. S mnogim VR igrama pitate se koliko vaše uživanje donosi novotarija tehnologije i iako toga i dalje ima u „Asgard’s Wrath“, ovo je jedan od retkih trenutaka kada se spektakl i igra nalaze na gotovo jednakom tlu.
