Od razočaravajućeg izdanja Rome 2 još u 2013. godini, čini se da je serijal Total War bio izgubljen i u potrazi za nečim. Od eksperimentacija sa Attilom i Thrones of Britannia do eksplozije ličnosti u Warhammer igrama, bilo je divlje eksperimentisanje između naslova. Three Kingdoms je kruna te avanture.
Izdanje Warhammer igara poslednjih nekoliko godina označilo je potencijalni raskol za serijal, koja je dugo bila igračka za one koji su jako zainteresovani za istoriju. Ovde su bile dve strateške igre koje su, umesto da se drže određenog vremenskog perioda kao što su Srednjovekovna Evropa ili Japanski Šogunat, smeštene u fantastični svet, i umesto agoniziranja oko preciznosti mušketa bacile realizam kroz prozor u korist magičnih moći i opreme u stilu RPG-a.
Povratak Total War-a u istorijsko okruženje u Kini bio je isprepleten sa činjenicom da je postavljen tokom događaja poznatih kao Romansa iz Tri kraljevstva, knjiga koja ima podjednako mitova i legendi koliko i činjenica. Puno fanova, uključujući mene, odjednom je imalo ozbiljne strahove za budućnost serijala: da li je fantazijski šou, zabavan koliko god bio, pokvario apetit Total War za istorijom i ostavio igre na milost i nemilost potrebi za super-napajanim herojskim jedinicama?
Kratki odgovor je ne. Duži odgovor je haha naravno da ne, ova igra je neverovatna.
Ono što Three Kingdoms čini da reši ovu potencijalnu podelu je upravo… prelazi je. Kada pokrenete kampanju u ovoj novoj igri, pitate se da li želite igrati „Romance Mode“ ili „Records Mode“. Ovaj drugi je više tipična Total War igra, sa stvarima kao što su kretanje pešadije obrađene na sličan način kao u starijim igrama.
Prvi nastavlja na uspeh Warhammera omogućavajući igračima da se divlje zabave sa svojim Total War-om, i to je gde je prava zabava. Ovaj mod ubrzava borbe u realnom vremenu i čak uvodi duele vođa, prvi put u serijalu gde rivalni generali mogu da izazovu jedan drugoga na bojnom polju i da se upuste u borbu 1-na-1 koja, osim što izgleda neverovatno, može da preokrene tok bitke u tren oka.
Više mi se dopao Romance Mode, ali ono što je kul je to što Records Mode ne deluje kao inferiorno iskustvo, već samo kao drugačije. I to je testamenat balansiranju koje je Creative Assembly postigao ovde, i snaga Total War-ovih temelja „svet + borba u stvarnom vremenu“, da igra može da podrži obe opcije i da su obe i dalje toliko zabavne.
Naravno, to su i promene koje su napravljene na tim temeljima koje idu daleko u tome da ih omoguće. Three Kingdoms se jednostavno čini pametnijim, glatkijim i odzivnijim tokom kampanje nego bilo koji prethodni Total War. Ne govorim o njenom broju slika u sekundi ili vremenu učitavanja (što može biti agonizirajuće ako nemate SSD), već o celokupnom toku igre.
Total War-ovi često se bore sa svojim završnicama i napretkom kampanje, sa malo podsticaja za igrače osim zahteva da „ofarbaju mapu“, i niz ideja o tome kako učiniti pobedu interesantnom – od civilnog rata u Shogun 2 do kompleksnog portala u Warhammer 2 – nikada nije potpuno uspeo.
Three Kingdoms prilazi mnogo bliže, čineći kampanje dinamičnim i interesantnim sve do samog kraja. Još bolje je to što će vaš put do pobede biti drugačiji zavisno o tome koju vrstu frakcije odaberete, čineći ponovno igranje kampanje svežim izazovom svaki put.
Balans igre je takođe sjajan. Bilo da se radi o proizvodnji hrane (korišćene uglavnom kao kočnica za brzo širenje), ekonomiji ili sreći stanovništva, stvari koje su ranije bile frustracija u Total War igri ovde deluju darežljivije, kao da se generišu više kao rezultat i odraz onoga što sam uradio/izgradio, umesto ograničenja koje mi nametne veštačka inteligencija.
Uzimajući još jedan znak od Warhammera, Three Kingdoms se jako oslanja na ličnost, možda čak i malo previše. Vaše armije sada obično predvode tri generala, ne samo jedan, i svaki se može unaprediti i opremiti prilagođenom opremom. Do kraja igre to je mnogo brige za muškarce (i žene) o kojima treba brinuti, a nije pomoglo ni to što igra ima ograničenu listu umetnika za likove, što otežava prepoznavanje tačnih likova nego što bi moglo biti (problematično za vođe kampanje takođe).
Mnogi od ovih likova će na kraju postati Generali, iako ne svi; kombinujući Total War-ov dugogodišnji sistem porodične politike sa nečim malo sličnijim Crusader Kings II, članovi vaše frakcije sada nisu samo postavljeni na položaje komande, već imaju i svoje ambicije i odnose, pa ako stavite dva generala koji se mrze u istu vojsku, imaćete problema.
Zapravo, ličnost se prostire i na same frakcije, koje više nisu predstavljene državama ili plemenima, već liderima, na način koji je sličan načinu na koji Civilization stavlja igrače jedne protiv drugih.
Three Kingdoms je potpuno posvećen svojoj temi, do stepena koje nismo videli kod istorijskog Total War-a još od Shogun 2. Igra uživa u svom kineskom okruženju, sa čudesnom živopisnom paletom boja koja osvetljava mapu, prelepim raznolikim mapama bitke i muzikom koja je prikladna, ali ne postaje šablonizirana. Posebno treba istaći stablo tehnologije koje je bukvalno drvo.
To sve rezultira prelepom igrom za gledanje, ali čudno, prava vizualna zvezda Three Kingdoms-a je njegov interfejs. Znam da zvuči dosadno, ali to je izuzetno dostignuće koje je Creative Assembly postigao ovde, i važnije je za igru kao što je ova nego što možda mislite. Neprestano kritikujem Paradox igre zbog njihovog interfejsa, jer predstavlja prepreku za ulazak i može zaseniti ključne informacije. Ovde je suprotno: Three Kingdoms se zaljubio u ideju čistih malih iskačućih prozora koje ja opet volim zbog igre.
Izborom da se veći deo igre sa nijansiranijim informacijama (i korisnim savetima o tome kako gotovo svaki taster i sistem funkcioniše) prikaže kao iskačući prozor, Three Kingdoms može da održi svoj interfejs jednostavnim, bez potrebe za ekranom punim menija i tastera, i kad jednom shvatite da gotovo sve informacije igre mogu da se nađu na ovaj način, lako je držati se svega što vam je potrebno na čelu rastućeg carstva.
Ideja da su informacije isprepletene kroz Three Kingdoms, umesto stratificirane u menijima, proširuje se čak i na upotrebu boje. Većina stvari koje koristite u igri, kao što su Generali, jedinice, zgrade i tehnološki projekti, kodirane su bojom, a boje su dodeljene prema principu Pet elemenata.
To je jako meta, ali igra se zapravo drži toga, sa pet boja/elemenata koji utiču na sve, od toga koje jedinice su najbolje prikladne protiv kojih do vrsta misija koje određeni General može da savlada. To je vrhunac sučelja koje je apsolutni trijumf i postavlja novi standard ne samo za Total War igre, već i za strategijske igre uopšte.
Ako su poslednjih nekoliko Total War igara zaista eksperimentisale pred sledećom velikom istorijskom igrom, onda je to bio bezuslovan uspeh. Three Kingdoms je paket najboljih trenutaka Total War-ove nedavne prošlosti, spajajući Shogun 2 tematsku savršenost sa Warhammer-ovom ličnošću i manjim (ali važnim) promenama koje su igre poput Thrones napravile na ivicama.
Za one nove ili zainteresovane za serijal, ovo je apsolutno najbolje mesto za početak, jer će vas lako uvesti i komunicirati svoje složenosti bolje nego bilo koji drugi Total War. A ako ste iskusni, jednostavno ćete voleti kako je ovo glađa, pametnija vožnja. Three Kingdoms nije savršena Total War igra, ali to je najbliže čemu je serijal stigao u poslednje vreme.
