No Man’s Sky predstavlja jednu od najboljih priča o iskupljenju u nedavnoj istoriji gejminga. Zloglasno lansiranje 2016. godine rezultiralo je izlaskom igre koja je tehnički bila čudo, ali koja je imala problematičan start zbog loše komunikacije i preterano napumpanog hajp voza koji se direktno sudario sa malom adobe kolibom koja je indie razvoj. E pa, tri godine kasnije, Hello Games je lansirao petu ogromnu nadogradnju za ovu sada procvetalu igru, Beyond. Ima više nego dovoljno sadržaja ovde da opravda recenziju, i stoga vam predstavljamo našu recenziju No Man’s Sky Beyond.
Kao i kod prethodnih ogromnih nadogradnji od strane Hello Games, lansiranje nije bilo bez grešaka. Igrači koji su ostali uz igru ovako dugo sada bi već trebalo da znaju da sačuvaju svoje sačuvane igre pre nego što se upuste u Beyond. Ali Hello Games je brzo primenjivao zakrpe za zakrpama, popravljajući greške u proizvodnji koje njihova ograničena testiranja nikada ne bi pronašla pre izlaska. Dok PC gejmeri prvi dobijaju ove ažuriranja, ona služe kao poligon za testiranje za konzolne gejmere, koji dobijaju bolje obrađene verzije ovih zakrpa zahvaljujući strožem procesu sertifikacije kod Sonyja (i pretpostavljam Microsofta). Rezultat je, u manje od nedelju dana, ažuriranje koje je više puta zakrpljeno, brzina koja čini da razvojni studiji AAA igara izgledaju sporo kao smola. Ova odzivnost je dvostruko sečivo malog timskog razvoja.
Suština No Man’s Sky Beyond bavi se sa tri nivoa: mnogo ažuriranja kvaliteta života podigli su No Man’s Sky na verziju 2.0, online igranje je znatno prošireno i pojednostavljeno u iskustvo, a dodata je podrška za VR na više platformi, uključujući PSVR. Taj poslednji nivo je možda najuzbudljiviji i, po mom mišljenju, prodavac headstova. To je zaista takva razlika.
Ako ikakvi sumnjičavci prema VR-u pitaju za samo jednu igru koju da igraju kako bi zaista pokazali čuda VR-a, sada je to No Man’s Sky, tačka. Da, No Man’s Sky je ubojita VR aplikacija koju smo svi čekali. Nikada nećete zaboraviti svoj prvi uzlet svemirskog broda u VR-u, niti prvo sletanje, ili prvu svemirsku borbu. Ovo dolazi sa važnim napomenama, da bi se postigla pouzdana brzina od 90 frejmova u sekundi (što VR zahteva za udobno iskustvo), grafički detalji morali su biti žrtvovani. Rezultat je da je No Man’s Sky na PSVR prilično mutan.
Većina igračkih menija i uputa je jasna, i igrač može fizički napredovati da bi pročitao manje fontove. Ali objekti udaljeni oko metar ili više nisu jako detaljni. Ipak, naši mozgovi brzo se prilagođavaju stvarima, i ova mutnoća nije drugačija od bilo koje druge prepreke. Većini igrača ne bi trebalo da bude problem da se naviknu na vizuelne efekte u roku od nekoliko sati. Lično, takođe sam isključio efekat vignette i uključio glatko kretanje i rotaciju, ali to će zavisiti ne samo o preferencama, već i o fizičkoj sposobnosti da se koristi potpuno VR bez mučnine.
Čini se da bi ova mutnoća možda mogla da se prevaziđe, barem na PS4 Pro. Dok sam igrao u VR-u, primetio sam da ventilatori mog PS4 Pro nisu bili posebno glasni. To obično ukazuje na to da sistem nije preopterećen. (Napomena urednika: Ovo je spekulacija zasnovana na obrazovanom pretpostavkom i možda zapravo ne pokazuje koliko je sistem preopterećen.) Dakle, možda će u budućnosti biti objavljena još jedna zakrpa kako bi igrači PS4 Pro imali nešto veće visokodetaljno polje oko njih. Čak i dodatni metar ili dva direktno ispred vidnog polja bi napravilo ogromnu razliku. Čudno, mutnoća se ne čini toliko očiglednom na videu koji se unosi u televizor iz procesorske jedinice, iako je to možda jednostavno zbog udaljenosti od prosečnog gledaoca do piksela na ekranu u poređenju sa udaljenost gledanja na headsetu.
Mutnoća sa strane, celokupno prošireno iskustvo No Man’s Sky je transformisano u ovom VR režimu. Sva prethodna ažuriranja, od Pathfinder-a, preko Atlas Rises-a, NEXT-a, The Abyss-a, Visions-a, i naravno, Beyond-a, mogu se doživeti u VR-u iz prvog lica. Za one koji poseduju hardver, ovo će biti najbolji način za igranje igre. Naši mozgovi su tako lako zavarani, da iako je veći deo sveta mutan, to ne umanjuje osećaj razmera u No Man’s Sky. Odjednom, ti „Diplovi“, dinosauru slični stvorenja visoka 5 metara, postaju zastrašujuće blizu, čak i ako su većina od njih nežni divovi. Pećine postaju klaustrofobične, dok vas i prolazni oblaci privlače pažnji mozga. Deo nadogradnje kvaliteta života u Beyond-u uključuje veće razmere svemirskih brodova i drugih vozila, i to se vidi u VR-u. Srednje veliko vozilo exocraft, na primer, ima gume visine kao prosečna osoba, nešto što sigurno nije bilo jasno pre! Skakanje sa bilo koje vrste čak i umjerene visine proizvešće onaj trnci osećaj u stomaku, kao da ste na rolerkosteru. Svaki. Jedini. Put. Nikada ne postaje dosadno.
Čak i ranije obične stvari u No Man’s Sky sada se vide u potpuno novom svetlu. Uzmite nešto poput uzletanja sa jedne planete da biste odmah krenuli na drugu. To je jednostavna radnja koja, iako kul, nije toliko posebna u poređenju sa drugim naučnofantastičnim igrama. Ali u VR-u, odjednom sam počeo sporije da uzlijećem, kako bih mogao da pogledam oko sebe po potpuno renderovanom kokpitu, i da pogledam dole ka planeti dok se polako smanjuje dok sam više išao. No Man’s Sky je uvek bila igra sa opuštenim tempom u brzom svetu, i ovaj VR režim mi je izazvao želju da usporim i uživam u svom okruženju malo duže. U jednoj od mojih sesija igranja tokom ovog prvog vikenda sa Beyond ažuriranjem, čak nisam napustio sistem u kojem sam započeo, jer su svaka planeta i mesec imali mnogo jedinstvenih aspekata koje treba uzeti u obzir, iako je povećana količina stvari koje treba uraditi u samoj igri svakako imala neke veze s tim.
Iako No Man’s Sky može da se igra u VR-u sa DualShock 4, može se doživeti i sa visceralnijim Move kontrolerima. Ovaj režim ima pažljivo osmišljen režim kontrole, u kojem je gotovo sve obuhvaćeno. Kretanje može da se obavlja teleportacionim stilom, ili kombinacijom hodanja napred sa levim Move tasterom, skretanjem rotiranjem istog kontrolera, i okretanjem sa desnim Move kontrolerom pomoću krstića i kruga. Teleportaciona metoda može da ublaži mučninu od kretanja, i može biti brza, ali glatka opcija deluje prirodnije.
Poseban režim kontrole takođe se pojavljuje jednom u svakom brodu (kao i u podmornici Nautilon), gde ruke igrača moraju fizički da drže gas na levoj strani, i džojstik na desnoj. Ruke igrača mogu da se preklope da drže ove kontrole, tako da umor ne nastane, budući da držanje okidača nije potrebno. Radnje koje se odnose na brzinu izvode se levom rukom, dok se borbeni i manevrisni potezi izvode desnom. Vozila na zemlji se kontrolišu više kao sredstva za sve terene, i igrača zadužuju za okretanje ruku kao da koriste virtuelni volan. Napuštanje svih vozila zahteva fizičko hvatanje ručki i podizanje, što je lako, prirodno i zadovoljavajuće. Sve ove specijalizovane opcije kontrole znače da će i veterani igre No Man’s Sky trebati nekoliko sati da se naviknu na sve, ali vreme provedeno učenjem sistema sada će rezultirati mnogo taktičnijim, zadovoljavajućim iskustvom kasnije.
Sporedni efekat režima kontrole putem Move kontrolera je da su vazdušne borbe postale mnogo zabavnije. Povećanje podrazumevane brzine brodova tokom borbe pomaže da igrač ne postane lak plen, iako borba ostaje laka. Zaista, preko određene tačke, borbe nisu vrlo izazovne, budući da je brod igrača prejak za većinu bitaka. Samo brodovi sentinel-a predstavljaju pretnju u tom trenutku. Čak i uz lakoću borbe, u VR-u kotrljanje i pucanje, izbegavanje i zaključavanje su vizualno auditivne poslastice, i neka od najintenzivnijih VR akcija mogu se pronaći u svemiru. Oni koji su ikada osećali mučninu od VR-a možda bi trebalo da obrate pažnju i uključe opciju za „vignette“ pre nego što poletite, iako. Možda će buduće ažuriranje preurediti sistem svemirskih borbenih sistema u No Man’s Sky-u koliko i druge sisteme—sa sada sjajnim postignućem Hello Games-a, ne bih se kladio protiv mogućnosti!
Upravljanje inventarom ili pozivanje brzog menija putem Move kontrolera sada se vrši tako što se fizički podigne leva ruka, a desnom se pokaže na opcije, i pokazivanjem na multi-alat u desnoj ruci upravlja se njime. Dok fizičko pritiskanje odgovarajućeg okidača bira predmete, isto se može postići jednostavnim pokazivanjem i „dodirivanjem“ virtuelnog interfejsa kao da je ogroman, plutajući dodirni ekran. Ovo je neočekivano uranjanje ovako preciznih kontrolera i nešto što je mnogo brže od korišćenja DualShock 4.
U redu, dovoljno divljenja o VR režimu (i o tome kako sada mora da postoji paket sa headsetom jer bi apsolutno vredelo cene ulaska da se doživi). Šta je sa drugim aspektima No Man’s Sky-a? Kako su poboljšani? Pa, za igrače koji su novi u igri, ili one koji su je napustili dok je Hello Games tiho (i možda nesvesno) pripremao svoje iskupljenje nakon turbulentnog lansiranja, tutorijali su prepravljeni kako bi pomogli da prvih nekoliko sati bude ugodnije. Postoji nova kartica Kataloga, koja objašnjava svaki materijal i upotrebljiv objekt s kojim će se igrači susresti, sa informacijama o tome gde ih pronaći ili kako ih napraviti. Stablo nadogradnji sada pokazuje igračima šta će im biti opcije za nadogradnju njihovih egzosita, brodova, eksokrafta, delova za izgradnju i više. To takođe omogućava igračima da prilagode svoje rane sate igre sa više istraživanja, preživljavanja, borbe ili trgovačkih nadogradnji, tako da igru mogu igrati tačno onako kako žele.
Planete sada izgledaju da generišu raznovrsniju floru i faunu, i dok se univerzum ovog puta nije resetovao, mogu se naći intenzivnije šeme boja, a divlje biljke sada rastu i tamo gde pre nije bilo ničega. Ove biljke mogu da se sakupljaju, što se može kombinovati sa drugim materijalima i proizvodima životinja kako bi se otkrilo jedno od preko 300 recepata, sa različitim nazivima od običnog rafinisanog brašna, do unutrašnje šale Grahberry ili smešnog, ali opasnog naziva Haunted Pie (ukleti kolač). Ovi kulinarski proizvodi mogu da se konzumiraju za (nadam se) privremeno pojačanje sistema za održavanje života, ili mogu da se prenesu „kuvarskom ekspertu“ na Anomaliji. Ovo je dublji mehaničar kuvanja nego što bi se na prvi pogled pretpostavilo.
Druga poboljšanja dolaze na suptilan, ali koristan način, kao što je gornja granica steka resursa sada 10.000. To znači da možete (i trebali biste) skupljati sve Di-Hidrogen kristale (i druge materijale) koje vidite dok putujete, jer možete nositi efektivno neograničenu količinu te materije, koja je potrebna za mnoge stvarljive i ponovo punjive predmete. Za one koji su skeptični prema grindu, novi hiperklasteri se povremeno prikupljaju sa kristala i asteroida, koji se mogu analizirati kako bi se brzo ubacio dobar dodatni deo resursa u inventar, štedeći nešto više vremena na izgradnji velikog zaliha resursa. Troškovi ponovnog punjenja oružja i opreme se NISU povećali, tako da trošenje nekoliko minuta na skupljanje mnogo resursa donosi koristi tokom sati.
Kvintilioni svetova koji su naseljavali beskonačni univerzum No Man’s Sky uvek su se činili ironično neuseljenim, osim u višeigračkom režimu. NPC-ovi su se pojavljivali na povremenoj osnovi u bazama ili trgovinskim stanicama, ali više su ličili na lutke, nikada se ne pomerajući sa tačke početka i retko interagujući sa bilo čim oko sebe. Sada se većina NPC-ova može videti kako šetaju, vade tablete da bi se povezali sa lokalnim trgovinskim terminalom, izvode holografske igračke ili čak sede i razgovaraju sa drugim NPC-ovima na njihovim čudnim jezicima. Jednom, dok sam ulazio u praznu bazu i interagovao sa terminalom, NPC Korvax je ušetao, pozdravio me i učestvovao u razmeni. Preostali korak je da NPC-ovi igračima pruže stvarne misije koje nisu povezane sa osnovnim pričama, ali ovo je krajnji cilj ovog novog univerzuma, koji će se najverovatnije pojaviti u nekom od budućih ažuriranja.
Najveća promena u ovom smislu dolazi iz uvođenja Beyond-a Multiplayer-a. Dok je Next ažuriranje omogućilo da igrači dožive isti svet, ovo ažuriranje pruža nam isti univerzum. Tri godine od početnog lansiranja, Hello Games je uspeo da omogući igračima da zajedno istražuju univerzum, grade, dele i trguju predmetima i resursima. U osnovi, sve se deli, od baza na planetama, do resursa i zadatka za otkrivanje. Kada se igrači približe jedni drugima, ili se pozovu putem međusobnih igrača, mogu da stupe u kontakt, dele pozdrave ili gestove, ili se pridruže drugoj igračkoj sesiji.
Nažalost, u stvarnom svetu postoje prepreke koje omogućavaju igračima da se pridruže tuđim svetovima. Možda će se pojaviti na istom mestu, ali drugi igrač neće videti istu stvar ili imati isto iskustvo. Iako će igrači biti obavešteni da je drugi igrač prisutan u blizini, oni se neće pojaviti u istom obliku kao i „Ghost“ NPC, ili kao sažetak igrača. Ovo će verovatno biti ispravljeno budućim zakrpama, ali trenutno izgleda kao stvaranje igre na osnovu veze, umesto igre koja se zasniva na svetu.
Na nekim mestima, međutim, multiplayer nije mogao da se pohvali većim uspehom. Iako je PvP igra postala popularna, „ako vas zadesi, šta ćete raditi?“ scenario je iznenađujuće lako rešiti u No Man’s Sky. Pucanje sa snažnim pištoljem „Boltcaster“ izaziva uzbunu u trgovinskim stanicama i odgovor sigurnosnih snaga, ali vas niko ne napada dok ste u atmosferi ili u svemiru. Ako vas zadesi, jednostavno se možete odjaviti i ponovo se pridružiti. Nema veze šta, za manje od 20 sekundi, svi su zaboravljeni. Da, na istom mestu ćete se pojaviti kao NPC, ali to neće privući pažnju drugih igrača.
Multiplayer misije trenutno nedostaju. Dostupne su samo dve opcije: „Bazični graditelj“ i „Anomalija“, od kojih oba samo nude svakodnevne misije. Prva nudi izgradnju baze, dok Anomalija nudi istraživanje planetarnih lokacija za resurse. Ako želite da radite zajedno, morate da se prijavite za istu misiju i istražite planetu zajedno. Samo isporučite svoje resurse, i dobijate zahvalnost NPC-ova (često skromnu). Ovo je velika razočaranja. Očekivao sam da će ovo ažuriranje imati više za ponudu kada je u pitanju multiplayer, a trenutno su usredsređeni na prostor za istraživanje i izgradnju.
Još uvek su prisutni i drugi problemi. Dok je performansa znatno poboljšana za osnovnu igru, povremeni padovi brzine rada nastavljaju da se dešavaju, najviše kad se putuje od jednog sistema do drugog. Na PS4 Pro čini se da je procesor hardvera počeo da se vrti više tokom dugačkih sesija igranja, ali to je možda samo slučaj. Dok borba u svemiru u vrlo brzim brodovima može da bude neverovatno uzbudljiva, može biti i teško uhvatiti borbeno vozilo, pogotovo u VR režimu, i trenutno nema direktnog načina da se ono pozove. Trebaće vam sreće da biste naišli na njih, iako se oni mogu zadržati na senzorima oko svemirske stanice, i dovoljno je vreme da se iskače i pokupi jedan.
Naš zaključak je da No Man’s Sky Beyond donosi sjajan set poboljšanja svim igračima, bilo da ste veteran ili novajlija. Online multiplayer, VR podrška i kvalitet života ažuriranja čine ovu igru daleko boljom nego što je bila u vreme lansiranja. Iako postoje neki tehnički problemi i nedostaci u multiplayer sadržaju, Hello Games je pokazao spremnost da nastavi sa podrškom za igru i da je unapredi tokom vremena. No Man’s Sky Beyond je značajno ažuriranje koje donosi ogroman broj novih mogućnosti i iskustava u igru, i definitivno vredi pažnje ako ste ikada bili zainteresovani za istraživanje ogromnog svemira i građenje sopstvenih priča.
