Slave Zero X je zapravo prequel polu-nepoznate, ali neverovatno zabavne mech igre iz devedesetih godina, Slave Zero, koja je bila ljubavno pismo japanskim anime OVAs iz ere ’90-ih. Vraćanje igri nakon više od 20 godina možda je čudan izbor, ali je zaista kul ponovo posetiti kultni klasik. Ovoga puta, obim je nešto manji, prelazeći iz 3D mech shootera u 2D beat-’em-up, ali i dalje ima isti kičasti osećaj originala.
Slave Zero X se odvija u dalekoj budućnosti, u propadajućem megagradu gde fašistička vlada vlada gvozdenom pesnicom. Igrate kao Shou, koji je član pobunjeničke grupe nazvane Guardians posvećene rušenju surovih vladara. Frustriran onim što izgleda kao nevoljnost njegovih saveznika da deluju, Shou krade eksperimentalno biomehaničko oklopno vozilo nazvano Slave i kreće.
Slave Zero X je praktično ono što biste očekivali od side-scrolling beat-’em-up-a. Imate snažan i slab napad i možete ih koristiti zajedno u raznim kombinacijama, kojima brutalizujete beskonačne horde protivnika. Postoji neka složenost sa različitim kombinacijama koje otvaraju različite poteze, što vam omogućava da povežete kombinacije ili koristite jump-cancel da prekinete kombinaciju sa drugom kombinacijom, ali uglavnom je lako uhvatiti ritam i igrati. Međutim, možete koristiti Metal Gear Revengence-stil „guranja ka protivniku“ odbranu da blokirate napade, što vam daje dodatne opcije za opstanak u borbi. Čitava igra je prikazana u 2.5D stilu, gde pratite unapred određen put između borbi.
Stvari postaju složenije kada uključite vaš poseban merač. Pogađanje ili primanje udarca puni merač, koji možete potrošiti na razne stvari. To uključuje EX poteze, koji vam omogućavaju da izvedete jače verzije raznih napada; Dash, što vam omogućava da izbegnete napad ili super-moćan režim koji možete aktivirati samo kada imate pun bar. Super-moćan režim takođe nudi regeneraciju zdravlja i aktivira EX poteze besplatno.
Dakle, glavni deo borbe je praćenje merača kako biste ga najefikasnije koristili. Skoro uvek želite da ga koristite u super modu, jer je to jedan od retkih načina da se izlečite usred nivoa. Mogućnost povezivanja više EX poteza skoro je uvek bolja od korišćenja samo jednog. Međutim, mogućnost izbegavanja ili zaobilaženja napada ključna je za preživljavanje dovoljno dugo da napunite metar. Vaša traka se brzo puni tako da obično možete aktivirati barem jedan super mode po borbi.
Takođe imate Burst mehaniku, koja se gradi dok nanosite i primate štetu. Kada je merač pun, možete ga pokrenuti da trenutno napuni vaš super bar do maksimuma ili da prekinete hit-stun, tako da odmah možete uzvratiti. Iako bi moglo zvučati kao da je super bar uvek najbolja opcija, hit-stun u Slave Zero X je prilično ozbiljan i često može ostaviti otvorenim za primanje mnogo veće štete.
Moj najveći problem sa Slave Zero X-om je to što sve na kraju deluje previše ukočeno. Razumem ideju onoga što je ova igra pokušavala da postigne, sa borbom koja je navodno prilično promišljena, ali nije glatko. Što je ekran gušći, manje liči na promišljenu i fokusiranu tuču – i više liči na nespretno pritiskanje dugmadi da biste se probili kroz masu. Ako se potrudite, možete da pravite dugačke vazdušne kombinacije i brze pokrete, ali za igru koja je toliko inspirisana Devil May Cry, nije kul. Deluje kao puno posla za malu isplatu.
Borbe sa bossovima takođe malo pate od te ukočenosti. Pokreti su previše neodređeni da biste imali osećaj da ulazite i izlazite iz borbi. Veći deo vremena sam provodio u pariranju napada – ne zato što je to delovalo kao najbolja opcija, već zato što sam se borio sa kontrolama za osnovno kretanje. Hit-stun od napada neprijatelja može biti apsolutno lud, što je situacija u kojoj dolazi do upotrebe Burst mehanika. To čini Burst manje kao kul tehniku, a više kao rešenje u potrazi za problemom.
Kada igra počne da se bavi platformingom, ističe se opšta grubost kretanja, sa jednostavnim skokovima koji se čine nepotrebno teškim zbog nespretnih pokreta. 2.5D vizuelni stil takođe može otežati da se razazna kada je nešto tajni put, a kada samo detalj u pozadini. Ideja mi se stvarno dopada, i vizuelno, izgleda sjajno, ali je bilo teško izvući mnogo zabave iz bilo čega što nije bilo nadljudski sajber samuraj. Sve to dovodi do igre koja ima neke dobre trenutke – i jednako mnogo trenutaka kada uopšte nije zabavno.
Vizuelno, Slave Zero X izgleda sjajno. Cyberpukn estetika kombinuje lepe, velike i dobro animirane spriteove sa throwbackom na izgled originalne igre. Dobro koristi „zastarele“ vizuale da uhvati osećaj starije igre dok i dalje izgleda moderno i živopisno. Imam osećaj da spriteovi zauzimaju previše prostora na ekranu, i radije bih da su stvari malo zumirane i sa više prostora. Muzika je odlična, a glasovna gluma malo kičasta, sa likovima koji su toliko apsurdno preterani da je lako uživati u tome.
Slave Zero X ima nekoliko previše grubih tačaka da bi bila lako preporučljiva, ali nije užasna igra. Kada uđete u ritam kombinacija, otkazivanja i iznenadnih napada, može biti neverovatno zadovoljstvo, ali napor koji je potreban da se dođe do tog trenutka čini se previše velikim da bi vredelo. Ako ste raspoloženi za krvav beat-’em-up onda bi Slave Zero X mogao biti za vas, ali može biti teško ako ste navikli da igrate moderne beat-’em-up igre.
