Tokom proteklih četrnaest godina, Guilherme Melo Martins iz Brazila (poznat kao „rdein“) posvetio se izradi značajnih metroidvania naslova. Očekivano, došlo je do napretka kroz njegovu Momodora seriju, pri čemu svaki sledeći nastavak gradi na snagama prethodnika dok se kreće između linearnog i autonomnijeg istraživanja.
Nedavno objavljeni peti nastavak, Momodora: Moonlit Farewell, unapređuje franšizu u nekoliko različitih pravaca. Najuočljivije je pristup težini igre. Pre nego što započnete novu igru, Farewell ne nudi samo laka i normalna podešavanja izazova, već i adaptivnu opciju za prvo. To je veoma dobrodošao dodatak, jer su neki od težih boss borbi u franšizi bile frustrirajuće. Sa aktivnom adaptivnom težinom, očekujte da će se broj neuspešnih okršaja smanjiti, skraćujući trajanje Farewell od dvanaest sati igre ili nešto više.
Dalja fleksibilnost nalazi se u Sigil sistemu igre. Moonlit Farewell prati metroidvania formulu, zatvarajući oblasti dok ne dobijete odgovarajući alat. Dakle, očekivano je da ćete morati da pronađete sposobnost trčanja pre nego što osvojite moćne vazdušne struje.
Ali, pronalaskom ili naručivanjem Sigil karata, moći ćete koristiti opcionalne, ali korisne sposobnosti. Naravno, većina njih su uslovna poboljšanja statistika, povećavajući vašu izlaznu snagu kada je vaša stamina na vrhuncu. Ali mogućnost slobodnog izbora svake prednosti prilagođava se različitim stilovima igre. Takođe, moći ćete da birate između različitih saveznika koji prate glavnog lika Momo. Iako su ovi mali saveznici slatki, ne pružaju mnogo pomoći. Ali s obzirom da igra automatski označava lokaciju skrivenih predmeta, i možete se slobodno izlečiti dokle god imate magične poene, možda im podrška i nije neophodna.
Vraćajući se unapred određenim sposobnostima igre – nažalost, postoji malo osećaja napretka za protagonistkinju igre. Momo počinje sa svojim pouzdanim, kombinirajućim javorovim listom, kao i sposobnošću da puca strelice. Iako novootkrivene sposobnosti proširuju broj zona u koje možete zalaziti, ne čine da se Momo oseća kao da postaje jača. Najbolja stvar je to što Moonlit Farewell izbegava tipično naduvavanje statistike, gde vaša ofanzivna moć raste proporcionalno sa snažnijim neprijateljima. Međutim, smrt se obično dešava tokom borbe s bossovima umesto borbe da pronađete sledeći tačku čuvanja.
Jedna stvar koju sam uvek voleo u Momodora seriji je osećaj obima. Iako je mala Momo diminutivni sprite, njene animacije su preslatke – od njenog živahnog penjanja po zidu, spretnih izbegavanja, do hrabrog otpuštanja kiše strelica. Njene veličina ima dva benefita. Prvo, omogućava jasan pregled okoline. Ali takođe omogućava bossovima da se nadvijaju nad Velikom Sveštenicom sela Koho.
Farewell-ova ekspozicija je jednako kompetentna kao i njen vizuelni prikaz. Naravno, kreiranje petog nastavka koji može zadovoljiti fanove franšize dok i dalje dobrodošlo dočekuje nove igrače može biti delikatan poduhvat, ali igra pruža izuzetan napor. Osnova ove igre je akumulacija demona koji izlaze iz podruma ispod slikovitog sela Koho preteći svetim Lun drvetima. Vešto, zaplet uspeva da završi neke od rastresitih narativnih niti prethodnih nastavaka. Ali Moonlit Farewell takođe funkcioniše kao samostalna priča, opciono pružajući dodatna objašnjenja u igri ako želite saznati više.
Sadržaj Momodora posle kraja jednako je dobar kao i čarobni vizuali i melodičan soundtrack. Nakon završetka igre, igrači mogu očekivati preuređeni režim „new game+“, trku sa bossovima, kao i opciju trajne smrti. Dodatno, mazohisti mogu uključiti single-hit Sigil da vide da li mogu da izvedu savršen potez. Ali mislim da će mase uživati u zadanim težinama Moonlit Farewell, koje vas podstiču da pronađete svaku bobicu koja povećava statistiku.“
