Fantastični vizuelni roman
Veliki sam ljubitelj vizuelnih romana i avanturističkih igara uopšte. Odrastajući, Monkey Island je bio jedna od mojih omiljenih igara, a Discworld je još jedna igra za koju se sećam da sam dosta igrao kao dete. Moji ukusi su se od tada promenili i nedavno sam bio oduševljen Mass Effect-om i drugim narativno vođenim igrama sa značajnim izborima. Sa najboljim od oba sveta, na papiru bi Winds Of Change trebala da bude savršena igra za mene. Na neki način to i jeste, sa preko 20 sati priče i lepo implementiranim kontrolama, igra svakako uspeva da ponudi fantastični vizuelni roman, ali je takođe ograničena svojim žanrom i posrće tokom ključnih trenutaka priče.
U pravom fantazijskom maniru, sama priča vas baca usred proročanskog putovanja, onog koje vas vodi da koristite Mač Egzodusa i da krenete u misiju da pokušate da usmerite tok rata u korist vašeg ustanka. Vi ste Prorok Valinorta, i sa tom titulom dolazi velika odgovornost. Blagosloveni i prokleti vizijama, prvi čin igre se koristi da vas navikne na stil igre, kao i na sam svet. Priznajem, neki delovi ovoga su malo preopterećeni ekspozicijom, ali kada ste upoznali sve likove i konflikt postane jasan, stvari se smiruju i postaju mnogo više usredsređene na radnju tokom srednjih poglavlja. Poslednji čin će ili razbiti ili obogatiti vaše iskustvo, ali za mene je bilo u redu s obzirom na ono što je došlo pre priče i koliko sam se investirao u različite likove.
Podeljena u četiri akta, igra ima pristojan tempo, napredujući lepo kroz različite preokrete na putu. Ove raskrsnice na kraju će oblikovati vašu sudbinu i kao i kod drugih igara sa izborima, neki od njih su izuzetno važni i mogu značiti razliku između sigurne pobede ili smrti. Drugi put, oni deluju plitko i izbori dijaloga su malo ograničeni, uprkos tri ili četiri opcije teksta za izbor. U početku, sami izbori neće delovati kao da imaju mnogo težine, ali što duže priča napreduje, više ćete zaista osećati pritisak jer se vaša vesela banda avanturista oslanja na svaki vaš izbor.
Koliko ćete dobiti iz Winds Of Change u krajnjoj liniji zavisi od toga koliko ste spremni da uložite u to. Glavna priča sama po sebi može se završiti za oko 10-15 sati, zavisno od toga koliko brzo čitate, ali šarm i dodaci ovoj igri zaista pomažu da se izdvoji od drugih vizuelnih romana tog tipa. Naravno, kao avantura point-and-click možete očekivati da ćete klikati (ili pritiskati razmaknicu) da biste napredovali u priči, koja se odvija na estetski prijatnom ekranu prikazujući vašeg lika i potpuno glasovni dijalog koji donosi reči životu.
Ovde se koriste neki ponovljeni grafički resursi i nedostatak zvučnih efekata, kao i muzika koja, iako zvučno udara pravi ton za igru, ne traje dovoljno dugo i često se ponavlja, što može odbiti neke ljude od ove igre.
Dodavanje dubine igri su nekoliko lepo implementiranih dodataka igranju, omogućavajući vam da pređete na antagoniste priče i vidite njihovu priču kako se odvija u realnom vremenu zajedno sa vašom pričom. Kako napredujete kroz igru, to se dalje otvara tako što vam omogućava da stupite u srdačan razgovor sa članovima vašeg tima i čak se vratite u prethodne oblasti da otključate dodatne opcije dijaloga. Svaka scena takođe zadržava onaj stari školski osećaj point-and-click igre sa interaktivnim predmetima na ekranu koji otvaraju dodatne opcije dijaloga, čak i knjige za čitanje koje otkrivaju više o mitologiji.
Bez vizuelnih indikacija gde se ovo može nalaziti, ponekad su kutije malo zavaravajuće jer dva predmeta mogu biti jedan pored drugog i teško je odrediti tačno gde klikćete. Recite šta hoćete o krutoj strukturi vizuelnih romana, ali Winds Of Change barem pokušava da razbije stvari u svojoj relativno jednostavnoj osnovi.
Naravno, kao i kod bilo kog vizuelnog romana, budite spremni za čitanje. Mnogo. Tekst sam po sebi je gotovo celokupno gramatički ispravan i retke greške u pravopisu koje se pojave se koliko znam popravljaju od strane programera. Jedina prava primedba koju imam prema igri dolazi od zvuka. Ponekad, neki od glasovnih glumaca ne uspevaju postići emotivne vrhunce koje njihovi likovi zahtevaju od njih, a drugi put se audio menja u visinu i kvalitet između različitih glumaca.
Jedan takav primer je kad audio fluktuiše od glasnog do tišeg pa opet do srednjeg tona u jednom razgovoru, na kraju završavajući na nekakvoj basovskoj noti kao da je glumac previše blizu mikrofona. Sada, testirao sam ovo preko ugrađenih zvučnika na laptopu, slušalica i čak sam povezao HDMI kabl sa televizorom da budem siguran u ovo, ali kvalitet zvuka je nešto što sprečava ovu igru da bude bolja. Teško je to i prenebregnuti, s obzirom na to koliko je važno za celokupno iskustvo.
Pored nekoliko zamerki koje sam imao prema ovome, Winds Of Change je divan mali vizuelni roman. Iako se priča na početku čini malo prenatrpanom ekspozicijom i kasniji periodi deluju veoma vođeno radnjom umesto orijentisani prema prirodnim izborima vaših likova, ova šarmantna PC igra ima dovoljno da ponudi da je vredi isprobati. Volim igre kao što je ova, a izgradnja sveta, mitologija i opšte karakterizacija su dovoljno dobri da vas zadrže zainteresovanim tokom dugog vremena. Postoje opcije da se vratite i ponovo igrate sa različitim izborima, ali da budem iskren, nisam osećao želju da to uradim nakon što sam završio igru. Winds Of Change je lepo iznenađenje i iako sigurno može biti bolja, sama igra je dovoljno čvrsta da je preporučim, posebno s obzirom na relativno nisku cenu.
