Oprez: Ova recenzija će se završiti sa nejasnim priznanjem da će možda, u nekom neodređenom trenutku u budućnosti, postati dobra igra. Ubisoft ima odličan dosije kada je u pitanju podrška njihovim online igrama i lako je zamisliti koliko bi bolja igra The Crew 2 mogla biti uz dodatni rad i vreme. Ali trenutno igranje ove igre deluje kao poseta zabavnom parku gde rade samo nekoliko atrakcija.
Ideja iza The Crew uvek je izgledala nemoguće: otvorena svet igra trka smestena gotovo preko cele teritorije Sjedinjenih Američkih Država. To je svedeno sa stvarnog, i postoji opšti nedostatak detalja izvan većih gradova, ali nemoguće je, još jednom, postalo veoma stvarno. Za svoj novac dobijate postojanu online verziju cele teritorije kontinentalnih Sjedinjenih Američkih Država i možete je istražiti ne samo automobilima i motorima, već i čamcima i letelicama.
Francuski razvojni studio Ivory Tower ima mnogo veterana iz Eden Games, koje se možda sećate iz slično ambiciozne igre Test Drive Unlimited – koja je The Crew bila neka vrsta duhovnog naslednika. Iako je očigledno da Ubisoft u ovom nastavku ima na umu Forza Horizon i pokušava da stvori multiformatnu alternativu ekskluzivnoj arkadnoj trkačkoj igri Microsoft-a. Ali The Crew 2 trenutno nije opremljen da pobedi u toj konkurenciji.
Dok je originalna igra imala zaplet inspirisan brzim i žestokim, nastavak je mnogo jednostavniji. Suštinski se igra na izgled, jer preuzimate ulogu ekstremnog trkača koji želi postati sledeća velika zvezda društvenih mreža. Ovo je prikazano sa nivoom napornog postupka stvaranja stila koji nismo videli od vremena igre DiRT 2, i gotovo da može da vas odbije od celokupnog iskustva. Većinu toga možete odstraniti pritiskom na dugme, ali ta strana prezentacije je izuzetno (ekstremno?) odbojna.
Igra ima ozbiljnije brige od toga, najočiglednije pitanje je upitan model upravljanja iz originala. Ali ovo je oblast gde postoji nedvosmisleno poboljšanje u odnosu na prvu igru. The Crew 2 je namerno arkadni trkač, ali ovoga puta fizika je ubedljiva kako na asfaltu tako i van puta. I dok nije previše suptilno, vožnja predstavlja čvrstu osnovu na kojoj se ostatak igre gradi.
Čudno je to što možete trenutno prebacivati između vrsta vozila, bez stvarnog objašnjenja kako se transformišete iz automobila u čamac ili avion. To je u redu na način „Ja sam video igra, ne moram ništa da objasnim“, ali čudno je kako struktura trka retko koristi ovu sposobnost. Samo nekoliko ih zahteva i stiče se osećaj da je dodato samo da bi trejleri izgledali kul.
Upravljanje avionom je prilično dobro, iako osećaj brzine nije baš sjajan; verovatno je zato većina vazdušnih događaja staza sa vežbama. Čamci su verovatno najslabija tačka, pošto je fizika vode neubedljiva i nepredvidljiva – često udarate o talase kao o zid od opeke ili se okrećete za 90 stepeni samo zbog približavanja. To bi moglo da se pripisuje činjenici da je fizika vode bila niska prioritet, ali slične stvari se mogu dogoditi i na putu, posebno sa motociklima.
Jedan od razloga zašto smo optimistični u vezi budućnosti The Crew 2 je to što mnoge njegove najozbiljnije greške deluju relativno jednostavne za popravku. Ili bar se nadamo da postoji prekidač za isključivanje veštačke inteligencije koja se prilagođava vozačima. Trenutno je fizički nemoguće izvući pravu prednost u odnosu na bilo koji trkački računar, jer će se magično teleportovati iza vas ako se udaljite, kao da igra pokušava da oda počast Mario Kart 64. To je strašno frustrirajuće i gotovo neverovatno da je igra ove veličine mogla da dođe toliko daleko, a da niko nije primetio da je to strašna ideja.
Ali ima i mnogo drugih odluka u samoj igri koje će vam naići na pogled, uključujući činjenicu da, uprkos tome što je otvoreni svet još veći nego pre, ima vrlo malo interesantnih stvari u njemu. Sada možete brzo putovati do bilo kojeg događaja, i to zajedno sa činjenicom da se čini da je manje trka i izazova koje možete otkriti samo vožnjom u okolini, čini otvoreni svet gotovo besmislenim.
Krajnji problem je samoponavljanje trka. The Crew 2 je opčinjen poboljšanjem svog rejtinga i vašeg automobila, a to neizbežno znači mnogo ponavljanja. Originalna igra je već podsećala na Destiny, načinom na koji vas konstantno tera da se stalno ponavljate kako biste izvukli iskustvo i plen, i ta uporedba svakako nije nestala drugi put.
The Crew 2 nagrađuje vas za gotovo sve osim gledanja ekrana, ali sve nagrade deluju prazno kada shvatite da su samo deo beskrajnog ciklusa koji vas uvek drži iznad vode.
Kada igrate sa stvarnim ljudima, The Crew 2 može biti zabavan, iako i tada igra ima neke čudne izostanke. Ne možete direktno trkati protiv drugih igrača, zapravo ne možete izazvati strance uopšte. Umesto toga, sve što možete da uradite je da trkate protiv kompjutera sa igračima koji su deo iste ekipe kao vi. Takođe, nema načina da sami napravite trku, na primer, postavljanjem početne i završne tačke na mapi. Što se čini sigurno najboljim načinom korišćenja tako velikog otvorenog sveta.
Upoređenje možda ne znači mnogo vlasnicima PlayStation 4, ali The Crew 2 je najbolji oglas za Forza Horizon koji je Microsoft ikada mogao da poželi. Ima i neke svoje jedinstvene ideje, koje pokazuju veliki potencijal, ali nijedna od njih nije korišćena na neki veoma smislen ili angažujući način. Možda će The Crew 2 jednog dana postati sjajna igra, ali trka do tog cilja će biti duga, a naš savet je da sačekate na ciljnoj liniji umesto da vam se entuzijazam uništi na početku.
