Već znate da su Portal i Portal 2 među najboljim igrama ikada napravljenim. Vraga, verovatno čak i znate frazu „kolač je laž“ čak i ako ste živeli ispod stene. Uticaj koji je Valve ostvario ovde oseća se kroz celu industriju igara i deo kulture uopšte. Bilo je lepo iznenađenje videti kolekciju ove dve igre na Switch-u, pogotovo ako se uzme u obzir da su fanovi Nintenda propustili originalne igre. Dakle, da li se Portal drži? Ili je trebalo da kolač ostane fikcija?
Ako na neki način niste upoznati, Portal je igra u prvom licu u kojoj rešavate test komore u Aperture Science objektu koristeći pištolj koji vam omogućava da povežete dve tačke u prostoru. Jednostavno ispalite jednu boju na belu površinu, a zatim suprotnu boju na drugu, i eto – možete proći kroz jedan i izaći kroz drugi portal. To je veoma jednostavan koncept i za razumevanje je potrebno samo nekoliko sekundi, ali postoji beskonačno kreativnih načina da se koristi; toliko da mislim da čak i sa dve potpune igre, Valve je samo površno zagrebao. Jedna od najčešćih stvari koje ćete raditi sa portalima je ubacivanje brzih objekata kako biste dobili brze rezultate, na primer postavljanje beskonačnog pada kako biste dobili momentum, a zatim se lansirali pomeranjem jednog od portala negde drugde. Zagonetke postaju složenije kako napredujete, posebno u 2-ovom višeigračkom režimu, ali taj neopisivo zadovoljavajući trenutak „aha!“ nikada nije predaleko niti skriven iza ugla.
Portal 1 vas uglavnom tera da se krećete sami, kockama i smrtonosnim topovima kroz portale, ali 2-ka podiže ulog sa laserima, svetlosnim mostovima, elastičnim gelom i još mnogo toga. Igranje jedne za drugom oseća se kao prirodna progresija, naglašeno time što se prve nekoliko zagonetki nastavlja u istom početnom području kao i original, ali sada u ruševinama. I priča i humor su takođe znatno unapređeni, dolazak do „Deo Gde Vas Ubija“ nikada me ne ostavlja ravnodušnim, čak i tada, prva igra je i dalje apsolutno smešna. čak i nakon što sam godinama slušao ove rečenice do beskonačnosti, doživeti ih ponovo u kontekstu oseća se kao da je prvi put. Iskreno, činjenica da za samo 20 dolara na eShop-u dobijate obe igre čini ovo jednim od najboljih poslova u svetu igara.
Pa, ako su igre same po sebi ostarele kao fino vino, kako se igraju na Switch-u? Pa, drago mi je što ste me pitali, jer je bolje nego ikad pre na konzoli! U jednostrukom režimu, obe igre rade besprekorno sa 60 frejmova u sekundi, dok 2-ova kooperativna igra smanjuje to na 30 ako oboje koristite isti sistem. Osim što uključuju sav izdat sadržaj kao što su komentari razvojnog tima, bonus nivoi, reklame i trejleri, obe igre uključuju opcionalno upravljanje pokretom i potpuno preslikavanje dugmadi. Našao sam podrazumevano postavljanje malo čudnim, sa A-om za skakanje i X-om za interakciju, ali poseta meniju je to rešila. Bilo je potrebno nekoliko više puta da se postigne da se kontrole pokreta osećaju baš onako kako treba, ali kada sam to postigao, osećao sam se kao da imam isti opseg i preciznost kao miš i tastatura – što nešto govori jer sam igrao oba više puta na PC-ju.
Koliko god da su ove igre blizu savršenstva, imaju nekoliko problema i pod nekoliko mislim dva. Portal 2 ima PUNO ekrana za učitavanje, gotovo posle svake test komore, i stvarno usporavaju tempo. Nisu preterano dugi na Switch-u, ali ne toliko brzi koliko bih želeo s obzirom na to koliko ih ima. Bilo je razumljivo priznanje nazad na PS3 i Xbox 360, ali igranje ove igre odmah pored Xenoblade Chronicles 3, koji ima veoma kratka vremena učitavanja između ogromnih otvorenih svetova, može se malo frustrirajuće.
Moja druga primedba je takođe u Portalu 2, (pa pretpostavljam da to čini prvu igru besprekornom) i to je činjenica da više nema prelazne igre u online višeigračkom režimu. Kad sam prvi put kupio igru na PS3, fizička kopija je dolazila sa digitalnim kodom za preuzimanje na Steamu. Osim što je zakačio moj mladi, podložni um na PC gejming, prijava na moj novi Steam nalog na PS3 mi je omogućila da igram online sa prijateljima bez obzira na platformu. Ta određena mogućnost već dugo vremena nije podržana s obzirom na to da smo dve konzolne generacije udaljeni od tada, ali tužno je što je nisam video da se vrati ovde. Ponovno igranje ovih igara bilo je zadovoljstvo, i davanje igračima na PC-ju razlog da se vrate moglo je da osveži bazu igrača, i time omogući igračima na Switch-u više mogućih partnera za kooperativno igranje. To nije apsolutno presudno, i imate opcije kao što je lokalni bežični režim da to nadoknadite, ali ipak je razočaravajuće. Bilo bi stvarno cool da igram na Switch-u zajedno sa prijateljem na Steam Deck-u.
