Priča o sukobu hrabrog italijanskog vodoinstalatera i mišićavog gorile, njegovog zloglasnog nasilnika, seže do samih početaka Marija. Donkey Kong ponovo stvara probleme u remek-delu zagonetki i platformi pod nazivom Mario vs. Donkey Kong. Remake, originalno lansiran za Game Boy Advance 2004. godine, donosi poboljšanu grafiku, nove nivoe i dugo očekivani kooperativni mod.
Igra je zadržala svoju originalnu srž. U pitanju je kombinacija zagonetki i platformisanja. Mario, kao večiti heroj, manipuliše okolinom, trči i skače dok juri Donkey Konga. Sam Kong je, međutim, ovde prikazan kao žrtva kapitalizma i marketinške preosetljivosti. On je video reklamu za najnoviju igračku – sitne mehaničke **„Mini Mario“** figurice – i pokušao da kupi ceo inventar. Kada je shvatio da je prodavnica prazna, ukrao ih je direktno iz fabrike, uzrokujući pometnju i bežeći sa vrećom punom plena.
Mini Mario: Mehanička deca za spasavanje
Mini Mario figurice su mehaničke, ali iznenađujuće osetljive, što daje ubedljiv razlog za poteru. Na svakom nivou suočićete se sa oslobađanjem jednog od zarobljenih saboraca. Na kraju svake sekcije, vaš je zadatak da sve figurice bezbedno sprovedete do utočišta. Nije potrebno mnogo vremena da se igrač **veže za ove male likove**, razvijajući zaštitnički odnos prema svojoj „mehaničkoj deci“. Da li je to slično roditeljstvu? Možda.
Savladavanje nivoa zahteva **brzo razmišljanje** i često metodu pokušaja i pogrešaka. Iako su stvari na početku jednostavne, nivoi postaju sve složeniji. Uvode se brutalniji neprijatelji i komplikovaniji mehanizmi koji blokiraju put. Mario može da upravlja ovim mehanizmima nizom skokova i pritiskom na prekidače. Međutim, da bi završio nivo, mora da prikupi ključ. Kada uzme ključ u ruke, ograničen je samo na trčanje i skakanje. Ako želite da sakupite sve dodatne predmete, neophodno je dobro planiranje.
Kooperativni mod: Novi igrač, novi ključ
Najveći novitet u ovom remake-u je uvođenje kooperativnog načina igre. U igru ulazi Mario omiljeni prijatelj – **Toad**. Dodavanje drugog igrača zahteva i drugu bravu (i stoga drugi ključ) na vratima na kraju nivoa. Iako nije važno ko koji ključ prikuplja, možete nositi samo jedan. To primorava igrače na saradnju.
Srećom, dodatni igrač je obično velika prednost. Igrači mogu skakati jedan preko drugog, bolje koordinisati aktiviranje prekidača i isprobavati nove strategije. Dok solo igra donosi trenutnu smrt od jednog udarca, u kooperativnom modu možete se odmah vratiti u igru. Cela avantura je mnogo zabavnija sa prijateljem, pružajući priliku za razgovor o strategiji, zajedničku borbu protiv bosova i generalno opuštenu zabavu.
Iskustvo kooperativnog režima je posebno došlo do izražaja u **„Plus“ modu**, koji se otključava nakon završetka kampanje. U njemu se Mini Mario figurice direktnije uključuju u zagonetke. Voditi svoju minijaturnu verziju, umreti, a zatim čuti prijatelja kako hrabro preuzima „starateljstvo“ nad figuricom, je iskustvo koje se ne može doživeti samostalno.
Casual mode i dostuponost za sve uzraste
Za igrače koji smatraju da je originalni format igre previše izazovan, uključen je i **Casual način**. Iskusnim igračima možda neće biti potreban. Međutim, Casual mod uklanja stres od tajmera tokom nivoa, omogućavajući rešavanje zagonetki u sopstvenom tempu. Ovo je sjajan dodatak za mlađe igrače ili roditelje koji žele da vode decu kroz igru sporijim tempom. Iako je i regularni kooperativni mod odličan za igranje sa starijom decom, lepo je videti da je igra dostupna svim uzrastima.
Sve u svemu, Nintendo je ponovo uspeo (kao i sa Super Mario RPG krajem prošle godine) da doda vrednost novim funkcijama, a da ništa ne oduzme. Kooperativni mod je značajno poboljšao igru. Remake izgleda svetlo i spektakularno sa svojim novim vizuelnim preobražajem i potpuno animiranim filmskim scenama. Iako ovo nije naslov za ljubitelje akcionog platformisanja, savršen je za one koji traže opušteniju igru za vežbanje mozga. Iskusili smo sjajnu avanturu jureći velikog gorilu i preterano se vezujući za svoje mehaničke potomke.
