Još jedna dodela The Game Awards nagrada je iza nas, a sa njom su stigli i novi pobednici koji su se zacementirali u istoriji video igara. Ove godine, jedna igra je posebno dominirala – Clair Obscur: Expedition 33. Odnela je skoro svaku nagradu za koju je bila nominovana, ostavljajući konkurenciju praznih ruku. Uz ovako jaku postavu igara, nemoguće je ne prisetiti se jedne od najkompetitivnijih godina u istoriji TGA: 2018.
Te godine, glavni okršaj vodio se između dva giganta – God of War i Red Dead Redemption 2. Ove dve igre išle su „rame uz rame“ u gotovo svim bitnim kategorijama. God of War je na kraju kući odneo titulu igre godine (GOTY), dok je RDR2 trijumfovao u kategoriji za najbolju naraciju (Best Narrative). Obe igre su fenomenalna iskustva, ali kada dublje analiziramo, čini se da je God of War možda ipak zaslužio i tu titulu za najbolju priču.
(Upozorenje: Tekst sadrži spojlere za God of War i Red Dead Redemption 2)
Novi Kratos: Više čovek, manje bog
Kada prvi put vidimo Kratosa u rebootu iz 2018. godine, tonalni pomak u odnosu na prethodne nastavke je odmah uočljiv. Umesto besnog poluboga koji kida glave Olimpljanima, vidimo slomljenog čoveka koji kleči pored drveta pre nego što ga poseče. Bol u njegovim očima je opipljiv.
Ubrzo saznajemo da on i njegov sin, Atreus, sahranjuju suprugu i majku, Faye. Ovo je bio briljantan način da nam studio Santa Monica odmah stavi do znanja da ovo neće biti još jedna klasična priča o osveti, već nešto mnogo dublje i ljudskije.
Atreus kao ogledalo Kratosove borbe sa očinstvom
U God of War, Kratos je smireniji i mudriji, ali je i dalje nestrpljiv. Sukobi sa Atreusom su česti, a Kratos se bori sa sopstvenim temperamentom dok pokušava da vaspita sina koji je često nepromišljen i tvrdoglav. Kratos želi da ostavi prošlost iza sebe i postane bolji čovek, ali Atreusovo ponašanje neprestano izvlači na površinu starog duha Sparte. Ta unutrašnja borba – želja da bude otac, a strah od onoga što nosi u sebi – srž je ove naracije.
Arthur Morgan je briljantan, ali Kratos ima više slojeva
Arthur Morgan je bez sumnje jedan od najomiljenijih protagonista ikada. Njegova borba sa lojalnošću prema bandi Van der Linde i promenama koje donosi modernizacija Amerike je majstorski napisana. Međutim, Kratos ga za dlaku pobeđuje po pitanju dubine. Dok se Arthur bori sa spoljnim svetom i sopstvenom smrtnošću, Kratos se bori sa prihvatanjem svoje božanske prirode i strahom da su njegovi najgori delovi prisutni i u njegovom sinu.
| God of War (Nagrade 2018) | Red Dead Redemption 2 (Nagrade 2018) |
|---|---|
| Igra godine (GOTY) | Najbolja naracija |
| Najbolja režija | Najbolja gluma (Roger Clark) |
| Najbolja akciona avantura | Najbolja muzika |
Prihvatanje sopstvene prošlosti
Kratos čuva svoju prošlost kao tajnu, nadajući se da će potiskivanjem besa zaštititi Atreusa. Ipak, kako Atreus raste, njegove božanske moći izbijaju na površinu. Kratos shvata da ne može pobeći od onoga što jeste. Mora da prihvati sve delove sebe – ne samo one koje voli – kako bi spasio svog sina.
Arthur Morgan u RDR2 takođe prolazi kroz fascinantnu studiju karaktera nakon dijagnoze tuberkuloze, preispitujući svoj životni put. To je jedna od najboljih priča u istoriji medija, ali razlog zašto God of War ide korak dalje je taj što se Kratosova borba reflektuje kroz dve osobe istovremeno – njega samog i njegovog sina.
Zaključak: Dva lica iste medalje
Bez obzira na to čija je naracija tehnički bolja, Kratos i Arthur Morgan su postali nacrt za to kako treba da izgleda vrhunski protagonista u 21. veku. Obojica su:
- Na putu iskupljenja.
- Lojalni zaštitnici.
- Svesni svojih mana i pokušavaju da ih poprave.
- Stoici koji maskiraju duboke emocije.
Ipak, dodatak Atreusa čini priču God of War emocionalno kompleksnijom. Iako je razumljivo zašto je RDR2 osvojio nagradu za najbolju naraciju, teško je poreći da je putovanje oca i sina ostavilo najsnažniji ukupni utisak na industriju.
