Serijal „Gears of War“ se suočavao s optužbama za hiper-mačo preterivanje i naglašen naglaskom na krvoproliće i nasilje još od trenutka kada je prvi put najavljen pre više od deset godina. I nije da su te opažanja potpuno netačna – likovi su uvek bili veći od života, posebno muškarci široki i krupni, a nasilje u serijalu je uvek bilo ekstremno i entuzijastično. Ali ispod ili čak paralelno s tim aspektom, uvek su postojale dosledne teme prijateljstva, odnosa podrške i prijateljstva koje bi se u većini drugih igara činile patetično, ali na neki način funkcionišu u „Gears of War“ za strastvenu publiku.
Novi razvojni tim za „Gears“, The Coalition, ima mnogo zadataka s „Gears of War 4“. Vratiti serijal u relevantnost pet godina nakon što je poslednji put imao uticaja; služiti kao standardni nosilac za Xbox platformu; legitimno preuzeti igru koju je započeo drugi studio. I, možda, doneti nešto novo serijalu koji se činilo da je dostigao svoj logički kraj.
Oh, i napraviti sjajnu video igru.
The Coalition ne uspeva na svim poljima. „Gears of War 4“ ponekad izgleda kao da ima više ideja nego što ima vremena ili resursa da istraži. To često rezultira igrom koja se čini kao dorađeni povratak umesto nečeg zaista novog ili drugačijeg. Ali „Gears of War 4“ služi kao efikasno izražavanje namere, dovodeći „Gears“ napred i takmičeći se s modernim avanturama konkurentnih pucačina.
Takođe je i izuzetno zabavna igra.
Kada „Gears of War 4“ počinje, prošle su decenije otkako je ljudska rasa jedva preživela Locust rat (uz brzu, igrivu istorijsku lekciju koja pruža kratak vremenski okvir događaja). Nakon događaja „Gears of War 3“, pretnja Locusta je bila završena i ljudi su počeli da se obnavljaju.
Preživeli Koalicije uređenih vlada (COG) žive u gradovima koje pažljivo nadgleda vlada sa čvrstim stiskom. To je delimično kako bi se osiguralo preživljavanje ljudske rase koja je gotovo nestala u Locust ratu – svet je pun propagande koja priča njegovu priču, poput knjiga i postera koji veličaju heroizam i službu rađanja za budućnost vrste. Međutim, neki preživeli žive van zidina velikih gradova izgrađenih robotima, u suprotnosti s COG-om, baveći se pljačkama određenih COG skladišta za opskrbu i živeći u stanju hladnog rata.
Na nekoj sredini između ovih frakcija su J.D. Feniks i njegov najbolji prijatelj Del Walker, koji su napustili COG i pridružili se vanjskoj grupi sa svojom prijateljicom Kait Diaz. Ali kada tajanstvena nova pretnja napadne njihovo naselje i otmu im prijatelje i porodicu, J.D. i njegovi drugovi odlaze jedinom neutralnom stranom na koju mogu da pomisle kako bi potražili pomoć – J.D.-ov otac i protagonist „Gears of War“ serijala, Markus Feniks.
„Gears of War 4“ ima priču koja je usredsređenija i manje razgranata od poslednjih nekoliko ulazaka, prateći troje prijatelja kroz šume i ruševine Starog Sera dok pokušavaju da pronađu svoje prijatelje i porodicu. Više se oseća kao akcioni horor nego akciona naučna fantastika, i može biti podjednako entuzijastično nasilna kao i prethodne igre – ponekad čak i više, s obzirom na to da ima još više komunikacije u borbi nego pre i J.D. je manje mračan vođa nego što je Markus ikada bio. Ali crta koja prolazi kroz „Gears 4“ je, kao što sam ranije pomenuo, porodica. Dosta vremena se provodi istražujući napet odnos između Markusa i njegovog sina, sa mnogo perspektive s obe strane jednačine.
U međuvremenu, odnos Kait sa majkom Reynom i ujakom Oscarom dobija priliku da raste i razvija se. I odnos J.D.-a, Dela i Kait takođe ima puno prostora za razvoj i rast – nije dvosmerna ulica kao što je često bilo u prethodnim „Gears“ igrama. Ako išta, moje glavno razočaranje vezano za likove je Del, koji ne dobija mnogo osim osnovnih podataka ili istorije lika, osim što je detinjasti prijatelj J.D. i ima manje sporne odnose s Markusom.
Ukupna priča igre je efikasnija od prethodnih igara ili čak većine drugih akcionih igara u skorije vreme, delimično zato što je uporedno jednostavna. J.D., Kejt i Del žele da vrate svoje prijatelje, i prate mrvice da bi to postigli. Takođe sam cenio manje dodatke drugde, poput malih trenutaka priče koji se opciono pokreću i koji zauzvrat blago utiču na kasnije razgovore. To nije revolucionarno, ali bilo je lepo.
Vreme provedeno na priči i razvoj likova u „Gears of War 4“ funkcioniše tako dobro iz nekoliko razloga. Pisanje je faktografsko, izbegava preterani stoicizam i takođe preterani sentiment za veći deo. Takođe pomaže što je „Gears of War 4“ zapanjujuće lepa igra. Lako je najlepša igra na Xbox One, a niz svetlih dnevnih okruženja, kao i plimna boja svuda drugde, posebno duboko crvena i zelena, uklanja „blatne“ i „monohromatske“ kvalifikatore koji su često povezivani s originalnim „Gears of War“ i njegovim nastavcima. Od kinetičkih set-pisova koji se čine izvučeni iz akcionih avanturističkih franšiza poput Uncharted-a do tiših trenutaka često probijenih sjajnim olujama u daljini, „Gears of War 4“ stoji rame uz rame sa svakim drugim izdanjem ove godine.
Ali za razliku od mnogih drugih akcionih igara, „Gears of War 4“ vam omogućava vreme da istražujete prostore bez borbe. Susreti često mogu biti razmaknuti minutima, umesto sekundama, i obično ne odsečeni isečcima. „Gears of War“ serijal je oduvek bio dobar u tome, ali The Coalition ide korak dalje, često bacajući vam crvene haringe da bi vas zezao o tome kada bi borba mogla početi. Ranije, strategijski postavljeni pokretni objekti za zaštitu uvek su značili da će borba uskoro početi. U „Gears of War 4“, igra se možda samo igra s vašim umom. To dovodi do rafiniranijeg, ali jasno prisutnog osećaja napetosti u borbi.
Kada ta borba izbije, „Gears of War 4“ postiže snažan balans između poznatog i eksperimentisanja. Ako ste igrali druge „Gears of War“ igre, osnove bi trebalo da budu lake. Moraćete se osloniti na borbu zasnovanu na pokrivanju i pametnoj, strateškoj poziciji tokom svakog borbenog scenarija. Kretanje je neverovatno glatko i „Gears of War 4“ se čini kao prirodna evolucija serijala koji je započeo moderne sisteme pokrivanja u igrama kakve znamo – čak i ako je „Gears of War 4“ jasan korak unazad u odnosu na njegovog neposrednog prethodnika u jednom značajnom pogledu, jer kampanjska kooperativna igra podržava samo dva igrača.
Bilo je lako vratiti se starim mišićnim sećanjima i ceniti koliko je sofisticirana borba u „Gears“ serijalu. Sistem aktivnog ponovnog punjenja je suptilna, ali konstantna razmatranja u vatrenim obračunima s pravim efektima u igri, na primer. Kompanionska AI je značajno poboljšana u odnosu na prethodne igre – retko sam se osećao prevarenim ili zatvorenim od strane mojih kompjuterski kontrolisanih saigrača, što je tako čest problem u igrama sa AI partnerima da je njegova minimalna prisutnost ovde vredna napomena.
„Gears of War 4“ takođe usavršava i proširuje osećaj guranja, povlačenja i odbrane u radu na scenarijima borbe. Osećao sam se manje sigurno sedeti na jednom mestu duže od nekoliko trenutaka, jer ima toliko neprijatelja koji mogu preplaviti položaj, bilo putem čistog fizičkog nasilja ili oružja koje zaobilazi svaku zaštitu na određenom mestu.
Novi antagonisti u „Gears 4“ to ističu. DB, automatizovani robotski izvršitelji komandovani od strane COG vlade kao snaga pacifikacije, su primetno različiti od prethodnih neprijatelja iz „Gears“ igara. Njihovi obrasci agresije su veoma različiti od pametnijih Locust-a iz prethodnih igara (i vreme koje sam proveo pucajući na nove monstruozne antagoniste, Swarm). Oni se bore u talasima i imaju malo osećaja za samoodržanje, što nadoknađuju tako što primaju mnogo udaraca i, u slučaju većih neprijatelja, samoubilačkih juriša kad dosegnu određeni prag oštećenja.
Swarm ima svoj smisao za datost i uzimanje, a njihova biologija ima interesantan uticaj na bojište. Mnogi se rađaju iz mesnatih čaura širom sveta, koje mogu služiti kao zaklon – ali ako čaura pretrpi previše oštećenja, puknuće. Ako imate sreće, ta čaura će biti prazna. Ako ne, stvari se mogu brzo zakomplikovati.
Kao rezultat svega ovoga, „Gears of War 4“ deluje aktivnije od drugih pucačkih igara iz trećeg lica, uključujući i njegove prethodnike. Činioci okoline takođe su mnogo veći element ovog puta. Nakon prethodnih igara „Gears“ kampanje protiv Locust-a i skoro uništenje planete Sera, atmosfera je u stanju pobune, što rezultira moćnim i destruktivnim olujama. U igri, to ima različite efekte, od kozmetičkih – tj. puno šuštanja vegetacije, što izgleda sjajno, ali ne radi mnogo – do dramatičnijih u smislu njenog uticaja na mehaniku igre. Vetar može postati nasilno jak, što opet utiče na projektilno oružje poput Boomshot-a i granata. U jačem vremenu, zapravo možete uništiti neke nosače podrške da biste pokrenuli okruženjsko nasilje na vašim neprijateljima (ili sebi, ako niste oprezni).
Svi ovi faktori su uklopljeni u igru koja je, na osnovnom nivou, pravo zadovoljstvo za igranje. Oružja su različita i zanimljiva, svako sa svojim čudima i upotrebom, a povratna petlja pucanja i pogodaka vašeg cilja i savršenog ponovnog punjenja i daljeg pucanja je izuzetno jaka. „Gears of War 4“ bi mogao biti mnogo manje kompleksan u dizajnu okruženja i ponašanju neprijatelja i i dalje bi bilo zabavno pucati na stvari. Ima čak i više borbenih okvira u igri koji nisu mučne igre pogađanja prekinute smrću, što je gotovo svaki drugi pucački naslov probijao glavom.
Ali nisu sve ideje uspešne. Ogromna bojišta koja su često definisala „Gears of War 3“ su zamenjena manjim arenama. To ne čini „Gears of War 4“ manje zabavnim – mnogo sjajnih vatrenih obračuna čeka da se dogodi, i velikih, zabavnih trenutaka. Ali ne može pomoći, ali se oseća smanjenim, što, u nastavku, može biti teško pomiriti.
Takođe sam primetio mesta gde se čini da je The Coalition razmišljao o dodavanju većih novih mehanika i dinamike neprijatelja, ali se povukao. Na primer, kasnije u igri postoji scena u kojoj DB-ovi ratuju protiv Swarma, i kada se uključite, postaje trostrana borba. Ali to se nikada ne događa ponovo. Slično tome, u seči se prikazuje čudna interakcija između određene vrste Swarm stvorenja i određene vrste DB-a, ali nit je prekinuta i nikada više nije uzeta. I na nekoliko mesta u igri pokušaji se prave da se uključe elementi Horde moda, klasičnog moda preživljavanja sa talasima iz „Gears of War“ serijala, ali ovi su verovatno uspešni samo polovinu vremena i čine oko 30-40 minuta igre koja mi je trebala osam i po sati da se igram do kraja na drugom najvišem nivou težine.
Hordski udarci u pitanju su direktno povezani sa prenosnim građevinskim uređajem, zvanim Fabricator. Fabricator je deo The Coalition-ovog pokušaja da povrati krunu za najbolji kooperativni mod u areni koju je serijal „Gears“ odgovoran za stvaranje. Mogućnost izgradnje postavljenih mesta i novi ekonomski aspekt pružaju veliku priliku za eksperimentisanje i improvizaciju timova.
Horde 3.0 (jer je treća iteracija) je gotovo sve što sam mogao poželeti od ovog tipa moda svojom ekonomijom i izgradnjom. Međutim, nisam potpuno prodan na novi sistem klasa Horde 3.0. Puno je dobrih ideja, ali dinamika deluje nerealno. Inženjeri su izuzetno korisni, izviđači (koji dobijaju dvostruke poene za energiju prikupljenu s pogođenih neprijatelja kada se deponuje pre nego što se talas završi) su neophodni, a svi ostali se čine kao mešavina preklapajućih uloga s različitim oružjima. Nedostatak podrške izvan inženjera sprečava druge igrače da imaju sredstvo uspeha koje nije direktno povezano s neprijateljima koje ubijaju, i takođe nedostatak raznolikosti sposobnosti igrača u modu gde jedna sesija može trajati sate.
Sesije dugih sati nisu loše. Lako će se moći provesti vreme u Hordi, i zato što je prirodno zabavna verzija igre s veoma jakim mehanikama i dizajnom neprijatelja i zbog sistema napretka igrača koji su na snazi. Nadogradnje kartica su takođe zanimljive, iako nisam siguran kako će uticati na njih angažovanje kupovine putem aplikacije – The Coalition se ne čini previše zabrinutom, budući da Horda nije konkurentska igra.
Ali najvažnije je to što Horde 3.0 nudi ono što mnogi kooperativni modovi u drugim igrama – uključujući i ranije „Gears of War“ igre – često ne nude, a to je zabava s prijateljima. Horde 3.0 se moguće igrati solo, ali to nije zabavno. Zabavno je okupiti nekoliko prijatelja (ili potpuno stranaca), odabrati likove i klase koji vam se sviđaju, pronaći mapu koja vam odgovara i udružiti se kako biste preživeli sve veće i veće talase neprijatelja.
Horda nije jedina igra na koju ćete hteti utrošiti vreme. Koalicija je donela i Versus Horde igru, koja pokušava uklopiti ekonomski aspekt Horde moda s agresivnijim akcionim orijentacijama klasičnih Versus moda. I, barem u beti, nije to uradio s mnogo uspeha.
„Versus Horde“ se igra s dva tima od po pet igrača, jedan igra kao Swarm i pokušava se prebaciti od tačke do tačke na mapi, a drugi igra kao COG i pokušava ih sprečiti. Kada Swarm pređe tačku ili se jednostavno svi koalicioni igrači izgube, menja se mesta i igra se ponavlja.
Iako je ova osnova dobra, osećam da je izvedba promašila. Isprobao sam Versus Horde s dosta različitih igrača i svaki put su se mape pretvorile u nerede, s igračima koji su bili ispred igre koja je uvek čekala s pozadinom. Takođe su se igre završavale brzo, često za pet ili šest minuta. Pobedio sam u igrama u kojima sam samo ubio trojicu igrača protivničkog tima, što je ispod svih normi ponašanja koje sam se nadao, a više igara sam izgubio kad sam igrao za protivnički tim. Sve ovo mi je dalo osećaj da je „Versus Horde“ prazna vezanost između drugih kompetitivnih igara i Horda 3.0, bez stvarnog izdvajanja u odnosu na druge Versus mode ili Horde mode igre.
„Gears of War 4“ takođe ima nekoliko „nerazrešenih“ problema koje bih želeo pomenuti. Na prvom mestu, igra je verovatno preterano tamna. Morao sam značajno povećati svetlinu svoje televizije kako bih video sve što mi igra pokušava reći – i to ne samo u tamnim pećinama i podzemnim mestima, već i tokom svetlih dana. To je u potpunoj suprotnosti s većinom modernih igara, koje često izgledaju svetlije i zasićenije kako bi se takmičile sa savremenim televizorima. Čini se da je „Gears of War 4“ napravljen kako bi izgledao mračnije i manje intenzivno, i kao takav, izgleda zaostao i sumorno.
U igri se ponekad može osetiti i neka vrsta neravnoteže. AI neprijatelji često dobijaju nasumične visoke potrefe u Horde modu, a čini se da se neprijatelji u kampanji igraju isključivo tako da vas stalno uništavaju. Tu su i problemi s telom tela, koji vam često omogućavaju da pogodite cilj u glavu i srce, bez obzira na to kako su orijentisani.
Takođe je vredno napomenuti da je ponašanje mikrotransakcija „Gears of War 4“ veoma problematično. The Coalition je isprva napravio izjave o temama poput raspodele igrača – uzimajući sve u obzir, igrači verovatno neće ostati za dugo – i koristeći sistem koji je rešen i koji donosi novčane kupovine pomoću in-game valute, a ne pravog novca. To sve zvuči dobro. Ali izdanje za recenziju igre nije uključivalo nikakve značajne ekonomske elemente igre, jer igra nije puštena za širu javnost. Pa ne mogu govoriti o kvalitetu tih aspekata. Ali The Coalition je najavio planove o tome da „Gears of War 4“ sadrži dosta mikrotransakcija, uključujući i kupovinu kartica i oružja, a sistem ponovnog punjenja energije stvoren iz radara svakako liči na dizajn igre za mikrotransakcije. Igranje modova priče i Horde je zaista sjajno i sigurno je preporučljivo, ali sve preko toga je više skeptično, a sve više i više što ide naviše je više verovatno da je netačno.
Sve ovo je, naravno, malo stvari koje se čine izvan okvira šire slike „Gears of War 4“, i to su definitivno stvari koje bi mogle poboljšati iskustvo. Ali kad sve stavimo na stranu, ovo je velika igra. Nije samo da „Gears of War 4“ nadmašuje nivo kvaliteta koji smo već očekivali od ovog serijala – i napravljen je od strane novog studija, da ne zaboravimo – već je i dosledno fenomenalna igra, u skladu sa onim što već očekujemo od najvećih hitova industrije igara. „Gears of War 4“ je uspešna evolucija i proširenje serijala, kao i isporuka priče i iskustva koje izaziva priču. Ovo je najbolje što smo imali do sada i jedna od najboljih igara godine. Uz sve ostalo, „Gears of War 4“ je dobar podsetnik na to koliko je sjajan, i koliko je jedinstven, ovaj serijal postao.
