Da ne budem previše analitičan, ali juče je naš glavni urednik, Džim, proverio kako se snalazim sa igrom Assassin’s Creed Mirage i kako napreduje recenzija. Moj odgovor: igra je veoma tipična za serijal Assassin’s Creed.
I iskreno, bez obzira na sve što još može da se kaže o Assassin’s Creed Mirage, to je najbolji način da se opiše. Igra se predstavlja kao neka vrsta povratka osnovama serijala Assassin’s Creed, i to je iznenađujuće tačno – toliko čak da sam u igru ušao prvobitno ne znajući da je zamišljena kao povratak počecima serijala, i jedino na šta sam mogao da mislim jeste koliko mi liči na prve igre serijala Assassin’s Creed. Dakle, u tom smislu, misija je uspešno izvršena?
To ne treba shvatiti kao kritiku, napomena je. Isto tako, nije ni kompliment. Pre je to činjenica: nakon više od decenije tokom koje je serijal putovao širom sveta u različitim vremenskim periodima, od drevnog Egipta do Američke revolucije, od renesanse do visokih mora, Assassin’s Creed Mirage se oseća kao da bi prve igre izgledale da su imale veći budžet i bolju tehnologiju.
To ima svoje dobre i loše strane. Dobra vest je da možete zaista da vidite koliko Assassin’s Creed Mirage potpunije ostvaruje viziju koja je nedvosmisleno inspirisala prvu igru. Igra se odvija u Bagdadu pre otprilike hiljadu godina, ali okolina deluje živo i dinamično. Gradski ulični ambijent je užurban, s neprestanom aktivnošću svuda oko vas. Možete skrenuti u nasumičnu sporednu ulicu i i dalje naći ljude kako obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti.
Šta više, bolja tehnologija znači da ste deo grada kao nikada ranije – što je zapravo pomalo iritantno na neki način, jer to znači da ako postanete dovoljno poznati i nađete se u pogrešnom delu grada, ne samo da će vas goniti stražari, već će i slučajni Baghdadis početi da paniče i upozoravaju stražare na vaše prisustvo. To svakako čini igru zanimljivijom, ali takođe značajno povećava izazov.
Mane Assassin’s Creed Mirage je to što se igra ponekad čini pretrpanom. Nedostaje mi bolji izraz, ali igra se tačno oseća kao što biste očekivali da će se osećati Assassin’s Creed igra, s gradom prepunim sporednih misija i blaga koje treba pronaći. Ako ste osoba koja se lako distraktira i koja se žali na to koliko ima posla u prosečnoj otvorenoj igri iz Ubisoft-a, onda ćete sigurno imati iste prigovore i ovde.
Mada, reći to naglas (ili, barem, napisati) na neki način deluje pomalo smešno. Šta tačno su prigovori? Da, kao što se očekivalo, Assassin’s Creed Mirage je igra sa odličnom grafikom, jakim glumačkim izvođenjem, tečnim borbama i velikim svetom za istraživanje? Mislim, da, obimna mitologija serijala je sada pomalo nemoguća za praćenje – bez obzira na pokušaje Miraga da je suzbije – ali ako je to vrsta stvari koja izaziva „ho hum“, to je više odraz toga koliko je serijal ujednačeno solidan.
I Assassin’s Creed Mirage nastavlja taj niz solidnih igara, bez sumnje. Ne donosi ništa novo – po mom mišljenju, to je namerno tako – ali pokazuje da, nakon oko dvadeset igara (uključujući spin-offove), serijal još uvek ima mnogo priča za istražiti. Assassin’s Creed Mirage je Assassin’s Creed igra, sa svim dobrim i lošim (uglavnom dobrim) što to podrazumeva.