End of the world nekad je bio materijal za fantaziju. Postoji bezbroj knjiga i filmova koji se potpuno usredsređuju na bilo koji svet koji bi mogao doći nakon ovog, nakon njegovog nestanka usled udara meteora, ili virusa zombija, ili invazije vanzemaljaca. Ali mnogo manje fantastična, i stoga mnogo zastrašujuća, jeste veoma stvarna i sve prisutnija pretnja klimatskih promena. To je put ka apokalipsi koji je manje prohodan za medijsku zabavu; jedan koji je suviše blizu doma da bi bio bekstvo. A ipak, to je fokus igre Floodland, novog graditelja postapokaliptičnog grada od strane kompanije Vile Monarch.
Zapravo, naziv ’’builder’’ of the city nije potpuno precizan. Floodland je više kao igra preživljavanja na velikoj skali, gde tragate za resursima samo da biste malo duže ostali živi. Samo što umesto kontrole usamljenog preživelog izbačenog na obalu u samo loincloth-u, odgovorni ste za nekoliko desetina njih. To nije igra koja pruža osećaj zadovoljstva, bar ne u pravom smislu. Ima nešto zajedničko sa igrom „The Flame in the Flood“ iz 2017. godine, koju je razvio „The Molasses Flood“, u tome da čak i kada postižete male pobede, postoji osećaj da je neuspeh neizbežan, mračna senka vreba negde napred – i nemate drugog izbora nego da nastavite napred bez obzira na sve.
Floodland počinje tako što birate jedan od četiri „Klana“. Izbor, uključujući bivše vatrogasce ili grupu inženjera, određuje načine na koje će vaša tek osnovana zajednica započeti. Na primer, The Fire Brigade je otpornija na bolesti, dok bivši predgrađani, dobre komšije, mogu efikasnije filtrirati vodu i raditi duže. Tu je čak i ekipa „preppersa“, preživeli iz Oakhilla, koji troše manje hrane od drugih klanova. Svaki ima svoje prednosti i mane, ali svaki je krajnje održiva početna tačka. Takođe možete prilagoditi težinu igre prilagođavanjem dostupnosti resursa i opštem raspoloženju vašeg naroda.
Ako odlučite da igrate The Prologue bićete vođeni kroz prvih nekoliko dana dok počinjete sa samo malim kampom i 10 preživelih. Svaka igra počinje na ostrvu okruženom otrovnim vodama i omotanom gustom maglom, i moraćete poslati ljude da traže hranu, reciklirajući otpad, drvo i vodu. Možete pretresti nekoliko zgrada oko sebe radi brzog pojačanja resursa, ali vrlo brzo se naglasak stavlja na razvoj tehnologije bazirane na naučnim saznanjima starog sveta.
Dakle, pravite destilerije vode da biste filtrirali poplavne vode, kolibe za prikupljanje bobica i pečuraka. Postavljate ribnjake, drvare i gradite šatore, zatim barake, pa kuće, da biste zaštitili svoje preživele. Periodično ćete susretati druge grupe i, ako imate dovoljno resursa, možete ih pridružiti svojoj zajednici. Čak ćete sretati članove drugih klanova, koji će vam se pridružiti u savezu koji zahteva konstantno negovanje.
Budite svesni, ipak, ovo nije akciona igra. Nema zombija niti vojnih jedinica koje napadaju vaš dom – i to i nije potrebno. Sam svet Floodlanda je dovoljno opasan. Kao što sam već rekao, ovo nije igra u kojoj se ikada osećate kao da pobeđujete – i to je mač sa dve oštrice. Gotovo konstantno ste pod pretnjom pobune, pandemije ili gladi. Nakon nekog vremena formiraćete savet, što vam omogućava da donosite zakone za upravljanje svojim narodom. Nakon toga dolazi formiranje policijske snage ili milicije, i sve naprednije tehnologije. Za prelazak vode potrebni su brodovi, dok vam kampovi za istraživanje omogućavaju da šaljete hrabre duše da pronalaze literaturu, ostatke starog sveta i druge preživele. Ali čak su i ovi elementi prožeti opasnošću.
Trebalo mi je mnogo dana da povratim materijal koju je ostavila grupa izviđača koju sam poslao predaleko, a koja je stradala u divljini. Moja prva zajednica potpuno je propala kada su se zarazili pandemijom koja je pomorila malu populaciju. Gledao sam kako se moj narod truje pokvarenom hranom, video mutirane ribe kako napadaju moje ribnjake i na kraju me ostavljaju ni sa čim osim bobičastog voća za berbu, jer mi nije preostalo dovoljno radnika da upravljaju kućom za prikupljanje hrane ili kuhinjama. I ovo nije jedna od onih igara gde možete kliknuti na kuću i proizvesti više naseljenika; ljudska bića su najvredniji i najređi resurs koji imate u Floodlandu.
Ali iako može biti mračno, istovremeno je izuzetno zarazno. Možda zato što uvek deluje tako beznadežno, svaka mala pobeda je razlog za slavlje. Donošenje zakona sa kojim se svi slažu, ili saglasnost za venčanje koje spaja dva nestrpljiva klana; možda prevazilaženje pandemije sa svima netaknutima – ovi trenuci izazivaju male izdanke endorfina skoro jednako pouzdano kao kada porazite bosseve u igri Dark Souls.
Tu dodatno pomaže i estetika. Haunting stil oslikava sliku maglovitog, nepredvidivog sveta, a činjenica da ne možete zumirati sve do same zemlje nameće osećaj odvajanja. Ne možete sići tamo i utešiti porodicu koja je izgubila oca zbog vašeg nemarnog planiranja, možete samo hladno dodeliti drugog radnika da ga zameni. Ponekad će se začuti pesma, bez ikakvog razloga osim stvaranja atmosfere, i to me podseća na The Flame in the Flood, koji je Chuck Raganovu srceparajuću muziku koristio vešto tokom cele igre.
Ipak, Floodland nije bez svojih problema. Za početak, ima obilje grešaka. Ponekad nisam mogao zumirati unutra ili van, nimalo; drugi put su se prirodne katastrofe i događaji aktivirali brzo jedan za drugim brzinom koja mora da je glitch. Takođe, neregularne su njegove politike. Ponekad bi vođa drugog klana ukorio mene jednom rečenicom, a onda odmah pohvalio, bez obzira da li sam između njih preduzeo neku akciju ili ne. Takođe je vredno pomenuti da autosave zaustavlja igru na nekoliko sekundi svaki put, i dovoljno je redovno da počne da nervira.
Osim toga, Floodland nije baš dobar u objašnjavanju šta se dešava. Ne smeta mi nedostatak ’’vođenja za ruku’’ u survival-u, ali više puta sam naišao na zastoj u napretku jer sam morao da shvatim kako da izgradim nešto što je igra želela da izgradim, ali nije objasnila. Bilo je besmisleno svaki put, a i nepotrebno. Floodland ne mora da vam kaže šta sledeće treba da uradite, ali bi barem trebalo da objasni kako da to uradite kad jednom shvatite.
S obzirom na ove primedbe, ipak, Floodland je odlična survival simulacija koja vas stalno tera da razmišljate o svojim postupcima i donosite teške odluke. Tokeni za istraživanje i uticaj nisu dodeljeni slobodno, i često ćete morati da donesete teške odluke o tome šta sledeće da gradite i izmišljate. Ako napravite pogrešne izbore, ljudi mogu umreti ili potpuno napustiti vaše naselje, smanjujući vaše šanse za preživljavanje ili proširenje. Možda nije veselo niti uzbudljivo, ali svet Floodlanda nikada ne popušta i pruža mračan, dirljiv pogled na budućnost koji ipak nekako uspeva da bude zadovoljavajuć.
