Raneži trejleri za Testament: The Order of High Human su prikazali ono što je mogla biti epic fantasy adventure, ali teško je ne osećati razočaranje krajnjim proizvodom. To nije najgora igra koju sam igrao i dobra je iako je nastala od tako malog tima, ali zamorne borbe i produženi zagonetni delovi čine ovu obimnu avanturu dosadnom kad stignete do kraja.
Testament: The Order of High Human se odvija u svetu fantazije, u kom igrači preuzimaju ulogu Aran-a, koji vidi kako mu mesto kralja Visokih Ljudi biva oduzeto kada ga izda njegov brat. Tipična braća, zar ne? Na vama je da ga oborite s vlasti, dok istovremeno povratite svoje moći i suočite se s drugim zlim pretnjama koje vrebaju širom kraljevstva – uključujući zlikovca sličnog Groot-u, koga biste mogli prepoznati iz nekih ranijih gameplay-eva.
Igra zaista pokušava da izgradi značajnu priču koja će igrače zainteresovati za Aran-ovu borbu, ali pri tome postaje malo zbunjujuća. Ima mnogo stvari koje se dešavaju i mnogo toga nije potpuno objašnjeno (čak i uvod izostavlja mnogo detalja o tome šta se dešava), tako da je teško zaista se zainteresovati za Aranovu priču. Postavlja se pitanje, kada počinjete da shvatate stvari? Puna je predvidljivih klišea koje ste videli u stotinama drugih igrica.
U svojoj suštini, Testament: The Order of High Human oseća se kao action RPG, iako ima snažan naglasak na rešavanju zagonetki što dodaje malo mozgalica iskustvu. Takođe ima i blagi nagoveštaj stila podvrste igara Metroidvania u svom napretku tokom igre, u kom igrači otkrivajući sve više sveta šire svoje mogućnosti kasnije.
Međutim, iako se dešava mnogo toga, zapravo ne dešava se ništa što bi pomoglo da igra deluje posebno interesantno. Da, ima puno zagonetki, ali svaka od njih se proteže malo duže nego što treba i sadrži ideje koje ste već videli mnogo puta ranije, pa je teško postati previše uzbuđen. Isto važi i za akciju igre. Testament: The Order of High Human ima svoj miks akcije od bliskog kontakta, magije i prikradanja, ali mu nedostaje uzbuđenje da bi se istakao u već prilično pretrpanom žanru. Igra zaista nudi dubok sistem nadogradnje koji vam omogućava da fino podešavate svoj borbeni stil i prilagodite svoj set veština svom načinu igranja, ali je teško osećati previše ulaganja u to kada sama borba ne pruža previše uzbuđenja – često se činilo da samo nasumično pritisnem dugmiće za iste napade protiv uobičajenih neprijatelja (koji su stvarno glupi i previse laki), dok su borbe sa bossovima trajale duže nego što je bilo potrebno.
Igra jednostavno nema tu promišljenost da me zaista navede da se potpuno ubacim u štos, što je nešto što sam posebno primetio kad sam počeo ulaziti u dvocifrene brojeve sati provedenih igrajući. Iskreno, neki od više ponavljajućih aspekata Testament: The Order of High Human mogli bi biti opravdani da je igra kraća, ali često radite iste dosadne stvari iznova i iznova. Bio sam već umoran kad je bilo oko 10 sati gameplay-a, ali je prošlo više od dva puta toliko da stvarno dođem do kraja.
Možda sam malo strog ali ne bih rekao da je sve loše u Testament: The Order of High Human. Postojali su neki susreti koji su bili uzbudljivi, neke od zagonetki su bile intrigantne, elementi platformi dodaju lep mali obrt istraživanju, i bio sam oduševljen dizajnom sveta. Ne izgleda kao totalni nered ali ima grešaka koje treba pomenuti. Jednostavno igra ne čini ništa što olakšava preporuku u poređenju sa drugim naslovima iz prvog lica koji nude mnogo prijatnije avanture.
Te greške koje sam spomenuo mogu izazvati krešovanje igre i freezing kad se pojave, ali nisu se dešavale dovoljno često da bi se osećale kao pravi problem. Ne shvatite me pogrešno, bilo je iritantno kad igra krešuje ali nije bilo dovoljno čestih problema da bi igra delovala naporno za igrati. Lagao bih ako bih rekao da ne treba nekoliko zakrpa da se isprave neki od problema, ali nije toliko nepodnošljivo kao što su neki komentari sugerisali.
