Efikasnost je cilj u reli trkama, od bezobzirnih beleški suvozača (dok su pod pritiskom, moram da dodam) do brzih popravki koje se rade samo na onome što je trenutno potrebno između etapa. Čak i kada juriš niz seoski put u Poljskoj reagujući na brzinu na polu-nepoznato, pomeranje upravljača samo onoliko koliko je apsolutno potrebno je razlika između preživljavanja do sledeće krivine i slanja sebe u klizanje koje završava trku. Ovaj model efikasnosti daje igri Dirt Rally 2.0 fokus, usmerava vaše napore u pravom smeru i vodi vas kad vam je to najpotrebnije.
Codemasters-ovi naslovi iz poslednjih nekoliko godina su imali svoje jedinstvene elemente u okviru režima karijere. Dirt Rally 2.0 svakako ima bolje razvijenu trkačku organizaciju od prvog dela, sa kompletnim osobljem za zapošljavanje i nadogradnje automobila, ali to nije isto kao kod F1 serije ili čak osnovne Dirt franšize. Dirt Rally 2.0 nije toliko duboko uronjen kao te druge Codemasters igre, ali cenim što se direktno fokusira na bitno. Nadogradnja vašeg osoblja donosi vam opipljiva poboljšanja. Umesto neodređenog povećanja performansi od dva procenta, na primer, unapređeno osoblje direktno skraćuje vreme potrebno za popravke i kazne za izletanje sa staze. Takva preciznost vas podstiče da svoje kredite trošite tamo gde vam najviše trebaju.
Nadogradnja delova vašeg automobila fokusira se na svaki automobil pojedinačno. Na primer, vaš reli automobil brže haba kvačilo i amortizere, tako da su to oblasti koje možete prvo unaprediti. Iako postoji nešto što se može reći o slobodi da radite šta god želite, na kraju dana sam imao više kredita u banci da trošim na druge automobile i nadogradnje jer nisam osećao pritisak da ih trošim na stvari koje na kraju nisu pravile suštinsku razliku.
Sviđa mi se kako igra pristupa trošenju delova vašeg automobila, omogućavajući vam brze popravke tokom događaja uz dodatno habanje (što nadogradnje smanjuju). Habanje takođe utiče na polovne automobile (koje možete probati prethodno), koji dolaze sa sopstvenim potrebama za popravke – nešto što bi bilo korisno znati pre nego što ih kupite.
Koliko god da sam bio spreman sa nadogradnjama i popravkama pre događaja, uvek sam bio nervozan kad započinjem etapu, čak i ako sam je već vozio. Staza se pogoršava tokom karijernih događaja, što utiče na izbor guma i dodaje još jednu varijablu za razmatranje tokom vožnje. Sklon sam pravljenju velikih grešaka na početku etape; čak i na dugim etapama dužim od 10 minuta, postajao sam samopouzdaniji što više vozim. To pripisujem i ulasku u ritam vožnje i razumevanju kako se automobil ponaša na različitim površinama. Takođe, igra dobro obavlja posao pružanja doslednih povratnih informacija, tako da nesvesno mogu da uzmem u obzir brzinske beleške, vreme, površinu, rukovanje autom, snagu kočenja i druge varijable trenutno i obično donesem pravu odluku. Možda je izuzetak u ovome površina asfalta, na kojoj sam imao problema da je razumem i koja je klizavija nego što sam očekivao. Takođe bih voleo više vibracija preko upravljača kako bi se dodatno razlikovale trkačke površine i uslovi, dodajući još jedan aspekt.
Dok su podešavanje osoblja i igranje jači aspekti Dirt Rally 2.0, samo su solidni u drugim oblastima. Multiplayer ima događaje sa vremenskim ograničenjima i sesije prvenstava koje možete kreirati, ali to je minimum koji biste očekivali. Licencirana sezona FIA World Rallycross prvenstva nema ništa posebno (i iskreno, zamaram prolaskom kroz sve uzastopne trke u reli krosu), a nasumično generisanje etapa iz Dirt 4 pod nazivom „Your Stage“ je uklonjeno, smanjujući broj etapa koje možete voziti.
Dirt Rally 2.0 nema sve moguće funkcije, ali mu verujem. Znam da mogu da sastavim dobar tim koji će mi pomoći da pobedim događaje, a igranje donosi zadovoljstvo, omogućavajući mi da plovim tom linijom između samopouzdanja i ludosti, a da ne znam razliku.
