Devet godina je prošlo otkako smo poslednji put videli Styxa, najstarijeg i najciničnijeg goblina u gejmingu. Studio Cyanide se vratio sa trećim delom, Styx: Blades of Greed, koji je konačno napustio linearne nivoe i bacio nas u prostrani, vertikalni otvoreni svet. Rezultat? Igra koja je istovremeno nostalgična i progresivna, ali i brutalno teška.
Svet: Od blata do oblaka
Igra nas vodi na kontinent Iseria, podeljen na tri ogromne, međusobno povezane sandbox mape. Dizajn nivoa je ono gde Blades of Greed briljira:
- The Wall: Gigantska utvrda izgrađena unutar lukova drevnog vijadukta. Ovo je urbanizovani haos gde se šunjate kroz dimnjake, pijace i tajne prolaze dok vam se pod nogama nalazi provalija od nekoliko stotina metara.
- Turquoise Dawn: Močvarni predeo naseljen orcima, gde monolithic stabla i drevne ruševine zahtevaju potpuno drugačiji pristup stealthu.
- Akenash: Povratak u ruševine legendarne kule iz prvog dela, sada uništene i prepune novih opasnosti.
Gameplay: Evolucija kroz Quartz
Dok su se ranije igre oslanjale isključivo na magični Amber, Styx je sada „zavisnik“ od Quartza – moćnog resursa koji menja pravila igre. Mehanike su proširene kroz RPG-lite sistem i Metroidvania elemente:
1. Novi alati za kretanje:
Da biste savladali vertikalnost, dobijate Grappling Hook (kuku) za brzo penjanje i Paraglider za jedrenje između zgrada. Ovo nije samo kozmetika – mnoge oblasti su zaključane dok ne dobijete određeni alat, što podstiče istraživanje i vraćanje na stare lokacije.
2. Quartz moći:
Pored povratka nevidljivosti i pravljenja klonova, sada možete manipulisati vremenom (Time Shift) ili preuzeti kontrolu nad umom neprijatelja (Mind Control). Ipak, resursi su oskudni – igra vas stalno tera da birate između lečenja i trošenja Quartza na moći.
3. Borba (ili odsustvo iste):
Kao i ranije, Styx je piddling goblin. Direktna borba protiv dva ili više Inkvizitora je skoro sigurna smrt. Sistem pariranja postoji, ali je prozor za tajming izuzetno uzak. Igra vas nagrađuje za trial-and-error pristup, gde je „save scumming“ (stalno učitavanje pozicije) ne samo dozvoljeno, već i preporučeno.
Tehnička strana: Lepota sa manama
Korišćenje Unreal Engine 5 donosi prelepo osvetljenje i senke, što je ključno za stealth, ali cena je visoka optimizacija:
| Hardver / Platforma | Performanse | Napomena |
|---|---|---|
| PC (RTX 3060) | 45-60 FPS (1080p, DLSS Quality) | Padovi frejmova u enterijerima prepunim insekata. |
| PS5 / Xbox Series X | Dynamic 4K @ 60 FPS | Primetan „pop-in“ tekstura tokom cutscena. |
| Steam Deck | 30-40 FPS (Low settings) | Visoka potrošnja baterije, preporučuje se lock na 30 FPS. |
Šta nam se nije dopalo?
Iako je gameplay vrhunski, priča i sporedni likovi kaskaju. Glasovna gluma za prateću ekipu na Styxovom cepelinu često zvuči amaterski, dok same misije ponekad skliznu u „fetch quest“ teritoriju (pronađi tri komada Quartza da otključaš sledeći deo). Takođe, prisutni su bugovi gde vas neprijatelji vide kroz čvrste objekte, što u igri baziranoj na preciznosti može biti frustrirajuće.
Presuda: 7.5 / 10
Styx: Blades of Greed je najbolja stealth igra poslednje decenije za one koji vole izazov. Nije ispolirana kao Dishonored, ali nudi slobodu i vertikalnost koju retko koji naslov dostiže. Ako možete da pređete preko Styxa kao lika (koji je i dalje ciničan i vulgaran) i povremenih tehničkih problema, čeka vas 25 sati vrhunskog šunjanja.
