Teško je izraziti svoje misli o ovoj igri rečima. Ne zato što je premisa složena ili mehanike suptilne, već zato što ne mogu prestati igrati dovoljno dugo da kucam. To je verovatno sve što trebate znati, ali ću malo pojasniti da budem siguran.
„Yet Another Zombie Survivors“, trenutno u Early Access verziji, je igra u kojoj se od gore prema dole, suprotno od „bullet hell“ pucača, iznenađujuće, pucate u zombije kako biste preživeli. Ako, poput mene, ovo „suprotno od bullet hell“ zvuči novo za vas, evo šta treba znati. Za razliku od klasičnih pucača, gde igrač izbegava talase paklenih projektila, ovaj žanr premešta besmislene oružje u vaše ruke. Ako želite moćnu fantaziju, pripremite se da budete uzbuđeni.
Što se tiče kontrole, razmislite o pucačima sa dva štapa bez jednog od štapova – nišanjenje i pucanje su automatski, tako da je kretanje vaš jedini zadatak. Ako vam zvuči previše jednostavno da bi bilo angažovano, znajte da vaš mozak tokom poslednjih trenutaka trke jedva ima dovoljno resursa da vas održi u životu, jer je akcija haotična i nemilosrdna. To je ludo.
Uspeh u standardnom režimu igre znači očuvanje vašeg tima „preživelih“ – termin koji me pomalo pasivnim čini s obzirom na automatske puške, smrtonosne lasere i vazdušne udare koje imaju na raspolaganju do kraja – živim kroz čitavu noć, ili 20 minuta u stvarnom vremenu. Početak je spor, možda čak i suviše spor za neke, jer zombiji dolaze jedan po jedan, i vi ih polako odstranjujete svojim početnim oružjem. Dragulji koje ostavljaju zombiji brzo vam donose nivoe, a onda postaje zabavno.
Vidite, slagao sam ranije, zapravo imate dva zadatka: da, kretanje, ali i izgradnja tima. Pre nego što svaka trka počne, birate vođu iz liste od šest likova (koji će se proširiti u verziji za izdanje). Po želji možete regrutovati još jednog ili dva preživela putem SOS odašiljača kako trka napreduje, ali na početku vođa je sam. Napredovanje vam omogućava da izaberete nadogradnju iz slučajnog izbora od tri (u roguelike stilu), obično poboljšanje oružja ili pasivnu sposobnost – stvari poput postavljanja mina svakih 30 sekundi, ponavljajućih napada u obliku oblasti ili, u slučaju Medicinskog tima, opcija za obnavljanje zdravlja.
Dakle, od samog početka, planirate stil igre i odabirete saigrače i njihove sposobnosti prema tome. Svaki lik dolazi sa jedinstvenim veštinama, eksperimentisanje sa novim kompozicijama tima i putem nadogradnje odmah otvara sate igranja. I ovo nije iritantno isprobavanje i greška kako biste došli do neuspešnih kombinacija. Svaka strategija koju sam dosad smislio bila je potpuno održiva, što znači da sam ili genije za izgradnju bullet-heaven taktike ili da je igra izuzetno dobro izbalansirana. I nisam uspešno položio hemiju.
Već postoji dobra raznolikost hodajućih, napadajućih i eksplodirajućih mrtvih koje treba obraditi. Veći i zlobniji varijeteti pridružuju se sukobu dok se krećete, izbegavate i pokušavate se probiti prema svitanju. Čak i sa stilovima igre koji su manje usmereni na kretanje, verovatno ćete neprestano tapkati analogom, osim u kratkom trenutku napredovanja ili pronalaska kutija sa predmetima.
Poslednja dva minuta svake trke su mi omiljena jer je tada sve oživljeni pakao pušten i strategija koju ste razvijali zaista se testira. Zombiji su najbrži, najsmrtonosniji i najbrojniji. Navaljuju u kadar brzinom munje, proveravajući vaše veštine upravljanja štapom, kao i sve planove B i C koje ste smislili kada vaša početna linija odbrane (koja je gotovo sigurno jaka ofanziva) ne uspe da obuzda navaljenje. U takvim trenucima, rizično je čak i samo preleteti pogledom prema traci zdravlja ili tražiti putokaze koji ukazuju na kutije i bonus zdravstvene pakete. Ako skrenete pogled sa svog tima samo na trenutak, mogli biste dobiti lepu gomilu trulog šlajma u lice. I kandži. Verovatno i kandži.
Trenutno je dostupna samo jedna mapa: definisan kvadratni gradski pejzaž. Razumno je zadržati fokus na ludilu unutar arene umesto komplikacija sa preprekama. Ipak, developer Awesome Games Studio izgleda da planira barem nešto složeniju mapu za sledeću veliku nadogradnju, koja uključuje „nove neprijatelje i mehanike igre“.
Konačna verzija igre će takođe uvesti više otključivih veština za svakog lika, koje su trenutno ograničene na dve kategorije. I to je sjajno, jer ove nadogradnje ponekad omogućavaju potpuno nove stilove igre. Na primer, ogroman štit Inženjera čini trčanje kroz horde manje zastrašujućim dok tražite predmete.
Koliko ćete sati igranja izvući iz igre Yet Another Zombie Survivors može zavisiti od toga šta vas motiviše kao igrača. Način Endless pruža beskrajnu vojsku zombija s kojom možete eksperimentisati i postepeno poboljšavati svoje vreme preživljavanja, ako je to vaša stvar. Ali čak i za nas koji obično idemo dalje kada se stvarne ciljevi iscrpe, ovde ima bar 10 sati neprekidne akcije između standardnog preživljavanja od 20 minuta i kondenzovanog Hardcore moda od 10 minuta, uzimajući u obzir radost eksperimentisanja sa izgradnjom. Konačna verzija bi trebala da umnoži sve to nekoliko puta.
Biće važno da Awesome Games poboljšaju muziku u budućim ažuriranjima; jedna, prolazna rok pesma neće držati dosadu zvuka podalje. Nadolazeće mape takođe će morati da povećaju težinu malo. Iako druga polovina bilo koje trke izgleda kao da se može raspasti u bilo kom trenutku, verovatno ćete postići prilično visok procenat uspeha uopšte nakon što shvatite mehanike i osigurate neke trajne nadogradnje, čak i u Hardcore modu. Naravno, trenutno imamo pristup samo vrlo prvom području, pa to ima smisla.
Ako Awesome Games nastave kako su počeli, Yet Another Zombie Survivors bi mogao postati vrsta bezobzirnog dopamine-festa koji će vas privući i udaljiti od svih važnih stvari koje biste trebali raditi sa svojim vremenom. Od sada ću pažljivo pratiti ta ažuriranja da vidim kako stvari napreduju. Ali sada moram da se vratim nivelisanju polja zombija pre nego što počnem drhtati.
