Sećam se otkrivanja igre Trackmania 2003. godine, kada sam slučajno našao kopiju originalne igre na PC-ju. Drago mi je što sam joj pružio šansu jer je njen jedinstveni spoj vožnje i rešavanja zagonetki učinio da bude pravo zadovoljstvo igrati je. Ta prva igra ostaje jedna od najzanimljivijih vozačkih igara koje postoje, što se mene tiče.
Razvojni studio Nadeo se ponovo vraća, sedamnaest godina kasnije, sa igrom koja ima za cilj da vrati seriju na svoj nekadašnji sjaj. Ne da je bila loša u bilo kom trenutku, ali se svakako udaljila od originalnosti prve igre i to je ono što Trackmania ima za cilj da ispravi.
Mislim da je fer reći da nije imala najlakši početak, zbog zbunjenosti oko njenog modela pretplate. Što zapravo i nije pretplata, iako se na početku čini kao rečnička definicija iste. Trackmania je suštinski besplatna igra, sa besplatnim Starter pristupom koji omogućava igračima da se trkaju solo i više igrača na „kvartalno obnovljenim zvaničnim kampanjama“, kao i na čitavom nizu drugih moda, uključujući i kreiranje staza. Plaćanje dodaje više sadržaja, s obzirom na to koliko izdanje izaberete.
Sada kada smo to razjasnili, verovatno se pitate kako se igra zaista igra. Prilično dobro, zapravo. Dobro, malo sam razočaran što postoji samo jedna vrsta vozila, ali kako vozite to vozilo je ono što je bitno. Koliko god da je Trackmania arkadna trkačka igra, ne možete samo juriti oko svakog ugla, moraćete da varirate brzinu kako biste se prilagodili svakoj situaciji. To je posebno primetno pri vožnji na različitim površinskim tipovima, posebno kada je jedna od tih površina led. Da, dobro ste pročitali.
Led je, kao što biste očekivali, najteža površina u Trackmaniji. Možda čak previše teška ponekad, jer nema apsolutno nikakvo prianjanje i prosto ćete skliznuti sa staze ili se zabiti u prepreke. To je u redu, čak i očekivano, ali dizajn staza na nekim zvaničnim stazama jednostavno se ne uklapa u vrstu površine i to dovodi do frustracije. Pogotovo ako skliznete sa mape u završnoj oblasti.
Ako se to dogodi, priroda Trackmanie se oslanja na brze ponovne pokrete. Nije trkačka igra u kojoj se očekuje da uradite nekoliko krugova, sa događajima koji traju više od deset minuta, već je više reč o brzinskoj trci protiv vremena. Mape retko traju duže od minut, što doprinosi osećaju „još jedan pokušaj“ u kojem je serija Nadeo uvek bila izuzetno uspešna. Zaista, verovatno ćete provesti nekoliko minuta na nekim mapama, pokušavajući iznova i iznova da zaradite taj neuhvatljivi zlatni medaljon. Srećom, igra vas zaista ne kažnjava ako osvojite samo bronzu ili srebro. Možete nastaviti u zvaničnim događajima, da biste jednostavno uživali u osećaju vožnje tim zabavnim, laganim autom.
Taj automobil ponekad može biti previše lak, međutim. Nije baš zabavno kada mislite da ste pogodili skok pod pravim uglom, samo da vas sletanje odbaci okolo kao gumenu lopticu. Primetićete više problema kada zaronite u Map reviewer, u kojem ćete igrati (i ponekad ocenjivati) staze koje su kreirali korisnici i koje su upload-ovane. Pretpostavljajući da možete prevazići problem sa serverima, neke staze mogu biti frustrirajuće teške. Imate samo 3-minutno vremensko ograničenje, budući da igrate protiv duhova drugih igrača u realnom vremenu, što često rezultira time da mnogi igrači čak ne stignu do cilja. Deluje kao da bi trebala biti implementirana ocena težine, slično kao što to čini Super Mario Maker, kako biste sami odlučili da li želite da testirate granice svojeg krvnog pritiska dok igrate.
Kada zaista igrate online, obično u asinhronom multiplayer režimu protiv duhova igrača, to može biti jako zabavno. Možete naučiti nove linije kroz nivoe, gledajući druge koji su brži od vas, ili se možete smejati dok se vi i drugi spektakularno rušite. Kada igrate u multiplayer režimu, obično je prilično glatko kada ste na stazi, problemi sa serverima zaista utiču samo na učitavanje na te staze.
Kada vam dosadi trka, online ili na drugi način, možete se prebaciti na uređivač staza (track editor) da biste kreirali svoje mape. Možete odlučiti da li želite koristiti pojednostavljenu ili naprednu verziju uređivača, čak i da li želite da kreirate koristeći džojstik ili miš i tastaturu, što vam daje puno kontrole nad tim koliko komplikovana želite da bude vaša kreacija. Postoje nekoliko manjih problema sa nedostatkom stvarnih tutorijala i sam uređivač može biti malo dosadan i neintuitivan ponekad, ali inače možete izgraditi sve što želite. Međutim, moraćete da vozite od početka do kraja kako biste potvrdili svoju kreaciju pre nego što je otpremite da je drugi igraju. Možete je čak dodati u svoj red čekanja u Map Review, kako biste videli kako drugi prihvataju izazov vaše staze.
Map Review je gde Trackmania istovremeno uspeva i ne uspeva, jer može pružiti neke od najzabavnijih trenutaka u igri, ali je to izuzetno mešovita ponuda. Sa malo boljim odabirom, mogao bi biti trkački ekvivalent Super Mario Makera, ali na kraju igra Nadea dosta zaostaje za tim merilom. Njene zvanične staze mogu biti jednako frustrirajuće kao i one koje su kreirali korisnici, pogotovo kada se vijugaju svuda i kamera ne može sasvim da se prilagodi, što dovodi do mnogo uzdaha frustracije dok pritiskate dugme za ponovno pokretanje. I opet. I opet. Ali kada je Trackmania dobra, neverovatno je zabavna. I kao živa igra, ima potencijal da postane još bolja.
