„Splatoon 3: Side Order“ – Nintendov online shooter dobija superioran deo single-player DLC-a, koji pretvara priču kampanje u roguelite.
Iako su oba online shooteri, ne biste nužno pomislili da Battlefield i Splatoon imaju nešto zajedničko, osim što je teško opravdati svaku novu igru. Splatoon 3 je uglavnom podbacio u tom smislu, jer dok je serija generalno jedna od najboljih i najoriginalnijih multiplayer pucača poslednjih generacija, poslednji nastavak je delovao kao malo više od ekspanzije.s
Takođe je imao problem svih prethodnih igara, i svih Battlefield igara (sa mogućim izuzetkom Bad Company), a to je slab i nezanimljiv story mod, koji se zapravo ne igra ništa slično kao multiplayer. Splatoon-ova singleplayer iskustva uvek su bila relativno spori nivoi zagonetki, pri čemu je jedino onaj koji je zaista bio zabavan u svoje vreme bio Splatoon 2-ov Octo Expansion DLC.
Splatoon 3-ova priča se vrti oko poslednjeg preostalog sisara u iznenađujuće mračnoj postapokaliptičnoj budućnosti franšize, gde su jedine preostale životinje evoluirane forme različitih morskih životinja – posebno lignji i hobotnica. Kada ne učestvuju u multiplayer bitkama poput paintballa, njihovo društvo i tehnologija su otprilike slični današnjim, sa zapletom za Side Order koji se vrti oko zle veštačke inteligencije koja pokušava da sve uvuče u svoj virtuelni svet stvarnosti.
Tutorial za Side Order počinje sa Marinom, koja je oteta, a njen partner Pearl preuzima oblik drona koji pomaže bezimenom glavnom liku iz Octo Expansion-a (tj. vama) da je spase. Ovaj kratak uvod obuhvata 10 spratova i borbu sa bosom, i uvodi osnove koncepta, jer dobijate novi slučajno izabrani perk sa svakim uspešno završenim spratom. Ovi perkovi mogu biti bilo šta od povećanja opsega ili snage vašeg oružja do davanja Pearl novih sposobnosti ili uzrokuju da neprijatelji ispuste oklop ili bombe.
Neprijatelji se nazivaju Jelletons i uglavnom se pojavljuju iz portala, čije uništavanje često predstavlja cilj nivoa. Postoji još nekoliko vrsta ciljeva, poput odbrane jedne ili više zona, i osiguravanja da ostanu obojene vašom bojom mastila, ili guranja gigantskih lopti za plažu na određeno mesto na nivou, ali definitivno ne bi bilo loše da ih ima više.
Iako Jelletons, i cela priroda akcije, podsećaju na co-op mod u Salmon Run, svi likovi su novi. Uključuju niz čudnih kreacija, poput onih koje generišu ink bombe za koje imate samo kratko vreme da eksplodirate i druge koje ostavljaju opruge ako ih pogodite, pre nego što skoče na vas.
Strogo gledano, Side Order je vrlo sličan roguelite, ali ga ipak nikada nećete završiti iz prvog pokušaja, što znači gubitak svih vaših perkova i ponovno pokretanje na dnu tornja koji pokušavate da infiltirate. Međutim, svi ti perkovi, koji su prikazani kao čipovi u boji koji se uklapaju u ‘paletu’ za vaše oružje, pretvaraju se u poene kada izgubite, koje možete potrošiti na povećanje broja svojih života, snagu oružja i oklopa, i Pearl-ovog drona.
To znači da prilično dobar pokušaj obično može osigurati da sledeći uvek bude malo lakši, posebno jer otključavate novo oružje i dodatke iz ormara izvan tornja. Mape same po sebi ne izgledaju kao da su nasumično generisane, već postavljene u slučajnom redosledu, ali su sve vrlo dosadne u svakom slučaju, što je šteta u smislu ponavljanja – iako stalni tok novih otključavanja znači da uvek postoji nešto bar malo drugačije u svakom pokušaju.
Srž privlačnosti je jednostavno to da je Splatoon tako zabavan shooter. Salmon Run je uvek bio jedan od naših omiljenih delova i pošto nismo igrali igru neko vreme, ovo je bio veoma dobrodošao izgovor da se vratimo.
Međutim, prilično je skupa i dok se tražena cena takođe odnosi na neke dodatne multiplayer dodatke koji su objavljeni prošle godine, to je samo svet iz Splatoon 1 – koji je funkcionalno identičan postojećem – i neka in-game valuta i predmeti. Teško je videti Side Order kao pokušaj brze zarade, iako ovde ima sati sadržaja, sa pravim cutscenama i elementima priče.
Šema boja je vrlo čudna, posebno jer je cela premisa o ponovnom bojenju sveta ispražnjenog bojama. Bez obzira na to, mastilo koje koristite uvek je prigušene pastelne boje, a ne primarne nijanse iz glavne igre, i iako je logično da neprijatelji uvek budu sivi, to može postati malo vizuelno monotono.
Octo Expansion je verovatno i dalje vrhunac singlepleyer moda Splatoon-a, ali ovo je odličan izgovor da se vratite seriji. Ne samo zato što sumnjamo da će Splatoon 4 biti veoma rano izdanje za Switch 2, s obzirom na to koliko je serija izuzetno popularna u Japanu. Nadamo se da će sledeća igra uključiti više inovacija u multiplayer-u od Splatoon 3, ali ako je singleplayer mod jednako dobar kao ovaj DLC, već će biti značajno poboljšanje.
